Znate onaj trenutak kada uzmete grumen zemlje iz svoje njive, stisnete ga u šaci i on se ne mrvi — rasipa se kao pepeo? To nije zemlja. To je ono što ostane od nje posle decenija intenzivne obrade, đubriva i pesticida. I to je tačno ono o čemu će se pričati devetog i desetog novembra, kada Udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije organizuje besplatnu dvodnevnu onlajn edukaciju o regenerativnoj i biodinamičkoj poljoprivredi, putem Zoom platforme, od šesnaest do devetnaest časova.
Zašto ovo nije još jedan webinar za frizuru
Konvencionalna poljoprivreda u Srbiji decenijama radi po istoj šemi: kupiš inpute, baciš na njivu, čekaš prinos, prodaš, kupiš opet. U međuvremenu, zemljište gubi organsku materiju, struktura mu se raspada, mikrobiološki život nestaje, a proizvođač postaje sve zavisniji od sve skupljih đubriva i pesticida. To nije održivo — ni ekonomski, ni ekološki.
Regenerativna i biodinamička poljoprivreda nisu moda sa Zapada. To su pristupi koji pokušavaju da vrate ono što je konvencionalni sistem sistematski uništavao — živi ekosistem ispod naših nogu. U svetu ove metode već ulaze u glavne tokove. Kod nas se još uvek tretiraju kao egzotika. Edukacija koja je pred nama pokušava da promeni taj odnos, bar među onima koji su voljni da saslušaju.
Šta tačno čeka učesnike
Program nosi pun naziv „Principi regenerativne i biodinamičke poljoprivrede u praksi sa upotrebom setvenog kalendara" i, što treba istaći na samom početku, potpuno je besplatan. Neophodna je samo prethodna prijava putem onlajn formulara. Nema izgovora tipa „ne mogu da priuštim".
Prvog dana, devetog novembra, priča kreće od osnova — zemljište kao živi ekosistem. Biće reči o značaju organske materije i humusa, o šest osnovnih principa regenerativne poljoprivrede, o pokrovnim usevima, zelenom đubrenju, malčiranju, plodoredu, združenim usevima, upravljanju vodom i agrošumarstvu. To su konkretne, primenljive prakse, ne teorijske konstrukcije.
„Zemljište nije mrtva masa na koju bacamo hemiju. To je živi organizam koji ili negujemo ili ubijamo — treće opcije nema." — Vladimir Miletić, Poljoprivredna zadruga AlmaRosa i Udruženje Karlovački vinogradi, Sremski Karlovci
Drugog dana, desetog novembra, prelazi se na biodinamičku poljoprivredu — pristup koji u srpskoj javnosti često izaziva podignute obrve i komentar „pa to je magija". Biodinamički i kompostni preparati, postupak dinamizacije, setveni kalendar za planiranje setve, sadnje, nege i berbe — sve to dobija svoje mesto u programu. Poseban segment je posvećen praktičnoj primeni na gazdinstvima i mogućnostima postepenog prelaska sa konvencionalnog na regenerativni sistem.
Edukaciju vodi Vladimir Miletić iz Poljoprivredne zadruge AlmaRosa i Udruženja Karlovački vinogradi iz Sremskih Karlovaca. To je čovek koji ne priča iz knjiga — priča iz svoje njive i svog vinograda. I to menja sve.
Tri pristupa, tri filozofije — bez mitova
Jedna od ključnih tema dvodnevnog programa jeste razjašnjavanje razlika i sličnosti između regenerativne, organske i biodinamičke poljoprivrede. Ova tri pristupa se u javnoj percepciji često mešaju u jedan te isti „ekološki lonac", ali u praksi imaju bitno različite pristupe zemljištu, inputima i filozofiji proizvodnje.
Organska poljoprivreda, u svojoj suštini, zamenjuje sintetičke inpute prirodnim, ali ne mora nužno da obnavlja zemljište — ona može jednostavno da izbegava štetno. Regenerativna ide korak dalje: njen cilj nije samo očuvanje, već aktivno popravljanje plodnosti i zdravlja zemljišta kroz povećanje organske materije, biodiverziteta i funkcionalnosti ekosistema. Biodinamička poljoprivreda, pak, ide i dalje od toga — tretira gazdinstvo kao zatvoren, samoodrživ organizam u kojem usevi, životinje, kompost i preparati funkcionišu kao celina, sa setvenim kalendarom koji prati ritmove prirode.
„Neko u Sremu već godinama radi po ovim principima i dokazuje da se može — ne iz knjige, iz prakse." — predstavnik Udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije
Razlika nije akademska. Ona je praktična. Proizvođač koji razume šta svaki pristup nudi može da bira ono što odgovara njegovom gazdinstvu, njegovoj zemlji, njegovoj klimi — umesto da sluša marketinške priče.
Šta ovo znači za čoveka na terenu
Da budemo jasni — regenerativna poljoprivreda nije čarobni štapić. Neće vam preko noći udvostručiti prinos i neće rešiti problem otkupnih cena koje određuje tržište, a ne proizvođač. Ali ono što može — i što je u srpskim uslovima već dokazano — jeste da smanji zavisnost od spoljašnjih inputa. Ako trošite manje na đubriva i pesticide, a zemljište vam daje stabilniji prinos, matematika je jednostavna.
Problem srpske poljoprivrede nije samo u tome što smo zavisni od inputa. Problem je u tome što smo prihvatili tu zavisnost kao normalno stanje stvari. Svaka inicijativa koja proizvođaču pokazuje da postoji drugačiji put — i to besplatno, putem Zooma, iz svoje dnevne sobe — vredna je pažnje.
Obuka se organizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji", što znači da je finansiran iz fondova koji su već namenjeni jačanju kapaciteta lokalnih aktera. Ovde nema skrivenih troškova ni pokušaja prodaje skupe opreme na kraju predavanja.
Edukacija je namenjena poljoprivrednicima, članovima udruženja i neformalnih grupa, kao i svima koji žele da unaprede upravljanje zemljištem. Ako imate njivu, vinograd, voćnjak ili baštu — i ako ste ikada pomislili da zemlja ne može da bude samo posuda za hemiju — ovo vam je prilika da čujete nekoga ko to radi u praksi. Prijave se rade putem onlajn formulara, program traje dva dana po tri sata, i sve što vam treba je internet veza i volja da saslušate.
Devetog i desetog novembra, od šesnaest do devetnaest časova. Zemlja čeka — pitanje je samo da li ste je spremni saslušati. Ja sam u životu naučio jedno: zemlja nikada ne laže. Pokaže vam tačno šta ste od nje napravili. A ono što smo napravili — to moramo i da popravimo.
Izvor: Agro News, 5. novembar 2026.
💬 0 comments