Zamislite državu koja ima pašnjake, tradiciju, stočare — i koja za devet meseci plati skoro petsto miliona maraka za tuđe meso. Bosna i Hercegovina je to postala, a njen goveđi izvoz je pao na nulu. Ovo nije priča o jednoj nesrećnoj godini, već o sistemskom gašenju stočarstva koje traje godinama.
Trgovinski deficit koji ne može da se sakrije
Devet meseci 2026. godine bilo je dovoljno da se vidi koliko je mesna industrija BiH postala zavisna od tuđeg stočnog fonda. Od januara do septembra, BiH je platila skoro petsto miliona konvertibilnih maraka za meso i žive životinje iz uvoza, a na svetsko i regionalno tržište poslala robu vredna jedva tridesetdevet miliona. Pokrivenost uvoza izvozom od sedam i po procenata nije statistika — to je dijagnoza.
Podaci Uprave za indirektno oporezivanje BiH govore jezivije od bilo koje političke analize. Trgovinski deficit u sektoru mesa i živih životinja dostigao je 460,6 miliona KM za prvih devet meseci ove godine. Uvozne dažbine koje je BiH platila na tu robu iznose oko devedesetjednog miliona maraka — novac koji je otišao iz državnog budžeta na robe koje su mogle da se proizvedu kod kuće.
Iako je vrednost uvoza za 2,9 procenata manja nego u istom periodu prošle godine, to je pad koji ne znači ništa dobro. Izvoz je pritom pao i za 9,4 procenata. I kupuje se manje i prodaje se manje, ali se kupuje astronomski više nego što se prodaje. To nije korekcija tržišta, to je kontinuirano propadanje domaće proizvodnje.
Ovo nije kriza koja je iskrsla preko noći. Dugoročni podaci pokazuju da je ukupna vrednost uvoza mesa i živih životinja porasla sa 352,6 miliona KM u 2018. na 725,7 miliona KM u 2025. U istom periodu izvoz je pao sa 65,3 na 55 miliona. Kriva uvoza ide gore, kriva izvoza ide dole, i negde između njih nestaje bosanskohercegovačko stočarstvo.
Govedina koja se više ne izvozi
Najdramatičniji podatak u celom izveštaju jeste potpuni prestanak izvoza svežeg goveđeg mesa. Godine 2018, BiH je izvezla 4,06 miliona kilograma govedine vredne 40,3 miliona KM, gotovo u celosti na tursko tržište. Od 2025. do danas — nula. Ni kilogram.
Kada izgubite pristup turskom tržištu, a istovremeno vam domaće stado propada, jedino što vam preostaje jeste da meso uvozite iz Holandije i Italije. To je poraz stočarske politike u najčistijem obliku. — predstavnik domaće poljoprivredne javnosti
Istovremeno, vrednost uvoza sveže govedine se više nego udvostručila u odnosu na 2018. Sa 164,2 miliona KM skočila je na 346,4 miliona u 2025, iako je uvezena količina bila manja. Šta to znači? Da BiH plaća skuplje meso za manje kilograma. Neko između tih brojeva lepo zarađuje, ali to nije bosanski stočar.
Sveže i rashlađeno goveđe meso čini polovinu ukupnog uvoza — 251,6 miliona KM za 21,6 miliona kilograma. Skoro ista količina kao godinu ranije, ali cena po kilogramu iznenadi. To je meso koje bi, uz ozbiljan pristup stočarstvu, moglo da se proizvede na hercegovačkim i posavskim pašnjacima.
Holandija je najveći dobavljač mesa i živih životinja za BiH, sa 110,6 miliona KM vrednosti uvoza. Iza nje slede Italija sa 95,1 milionom, Nemačka sa 47,2 miliona, Srbija sa 41,6 miliona i Hrvatska sa 35,6 miliona. Govedina najviše stiže iz Holandije i Italije, svinjetina iz Nemačke, Španije i Hrvatske.
Svinjskog mesa uvezeno je 16,98 miliona kilograma vrednih 76,2 miliona KM. Uvoz živih goveda vredan je 54,5 miliona. Sve to zajedno čini sliku zemlje koja je svoj stočni fond praktično prepustila Evropskoj uniji.
Sa izvoznom stranom priča je drugačija, ali ne i veselija. Izvoz je uglavnom zasnovan na mesu živine — 65,8 procenata ukupne vrednosti. Izvezeno je 4,9 miliona kilograma vrednih 25,6 miliona KM, što je za 12,5 procenata manje nego u prvih devet meseci prošle godine. Najveći kupac je Crna Gora sa 15,2 miliona KM, od čega četrnaest miliona ide na živinsko meso. Srbija kupuje za 11,4 miliona, Slovenija za 4,7 miliona, Hrvatska za 4,2 miliona.
Izvoz se svodi na živinu i susede. To nije izvozna strategija, to je preživljavanje. — analitičar domaćeg agrarnog tržišta
Šta ovo znači za region i srpsku poljoprivredu
Podaci iz BiH nisu samo problem Sarajeva ili Banja Luke — to je ogledalo u koje se cela regija mora pogledati. Srbija se u ovom izveštaju pojavljuje u dvojakoj ulozi: kao dobavljač mesa BiH vrednog 41,6 miliona KM, i kao kupac bosanskohercegovačke robe za 11,4 miliona. Srpski proizvođači pronalaze plasman na bh. tržište, ali to tržište je slabo i jednostrano orijentisano.
Problem je dublji. BiH je zemlja sa prirodnim uslovima za stočarstvo koja su se decenijama gubila. Hercegovačka goveda, posavske svinjarije, planski razvijani stočni fond — sve se to topi pod pritiskom jeftinijeg uvoza i odsustva strategije. A kada jedna zemlja u regionu postane čisti uvoznik, to menja i regionalne tokove. Srpski proizvođači dobijaju kupca, ali gube konkurentsku trku sa holandskim i italijanskim mesom koje stiže po cenama koje domaća proizvodnja teško može da prati.
Pitanje koje se nameće jeste zašto BiH ne može da proizvede meso koje uvozi za pola milijarde maraka. Odgovor je u kombinaciji faktora: nedostatak subvencija koje bi bile usmerene na stočarstvo, propadanje pašnjaka, odlazak mladih sa sela, i carinska politika koja omogućava da uvozno meso bude konkurentnije od domaćeg. Srbija ima sličnih problema, ali ne u ovoj meri — bar još ne.
Kada uvoz govedine poraste sa stošezdeset na tristočetrdeset miliona maraka za sedam godina, a izvoz pada na nulu, ne pričamo o tržišnim fluktuacijama. Pričamo o sistemskom gašenju stočarstva. — posmatrač agrarnog sektora
Brojke iz BiH su alarm za celu regiju. Zemlja koja ima pašnjake, tradiciju i stočare, a koja uvozi pola milijarde maraka mesa, ne propada zbog suše ili krize — propada zbog odsustva politike. Srpski poljoprivrednici treba da gledaju u ovaj primer i zapitaju se: da li naša država vodi računa o tome da ne postanemo isto, ili nas čeka isti scenario kad-tad? Jer tržište ne prašta one koji ga prepuste drugima, a stočarstvo se ne obnavlja preko noći — obnavlja se decenijama ili se uopšte ne obnavlja.
Izvor: Agro TV, 5. novembar 2026.
💬 0 comments