Pavel Zilai iz Bačkog Petrovca stajao je 14. juna pred usevom crnog luka koji je dan ranije bio "za desetku". Pred njim je bio teren koji je ličio na ono što ostane nakon što prođe mašina za usitnjavanje biljne mase. Umesto da okrene leđa i počne da računa gubitak, ovaj proizvođač je odlučio da se bori — i na kraju doneo između osamdeset pet i devedeset pet tona po hektaru, uz očuvan kvalitet glavica.
Cena koja ne prašta
Ko god se bavio crnim lukom u Srbiji zna da ta kultura ne prašta. Spada među najskuplje povrtarske useve — Zilai procenjuje ulaganja do oko deset hiljada evra po hektaru. Svaki propust, bilo da je propušten tretman, pogrešna ishrana ili kašnjenje sa zaštitom, može da sruši ekonomiju gazdinstva za celu sezonu. A kada vremenske nepogode ne pitaju za kalendar, ta cifra dobija težinu koja se ne vidi iz tabele.
Proizvodnja luka u Vojvodini poslednjih godina ide ka intenziviranju. Veći prinosi, veća ulaganja, veći rizik — tri stvari koje idu zajedno i ne daju se razdvojiti. Bački Petrovac i okolina nisu strani junskim gradovima; u vojvođanskoj ravnici to se dešava češće nego što bi poljoprivrednici želeli, a posledice na luk, papriku i druge kulture su obično razorne. Ko ulazi u ovu priču sa ambicijom ozbiljnih količina, mora da računa da ga jedna nepogoda može koštati cele godine rada.
Od uništenog useva do devedeset pet tona
Do sredine juna sve je išlo po planu. Luk je dobro nikao, sklop biljaka bio je odličan, usev se pravilno i ravnomerno razvijao. Zilai je imao razloga za optimizam — sve dok nevreme sa gradom nije preseklo taj narativ u jednom dahu.
Luk je posle grada izgledao kao da je preko njega prošla poljoprivredna mašina za usitnjavanje biljne mase. U jednom trenutku bilo je neizvesno da li će se usev uopšte oporaviti. — Pavel Zilai, proizvođač iz Bačkog Petrovca
Zilai se opisuje kao optimista po prirodi, ali priznaje da je posle nevremena imao ozbiljne dileme. Ovo je trenutak u kojem mnogi proizvođači donose emocionalnu odluku — prelaze preko useva i kreću ispočetka sledeće godine, ili ulože dodatna sredstva u pokušaj spasavanja onoga što je ostalo. Zilai je izabrao drugo, ali ne sam.
Ključnu ulogu u oporavku odigrao je Milanko Gajić iz kompanije Fertizo iz Novog Sada, koji je Zilaiju pružao stručne savete tokom celog procesa rehabilitacije. Pristupilo se intenzivnoj zaštiti od bolesti, sa tretmanima na svaka dva dana — ritmom koji iziskuje i logistički i finansijski angažman. Istovremeno su primenjivana vodotopiva đubriva različitih formulacija, birana u skladu sa trenutnim stanjem biljaka i njihovim potrebama tokom oporavka.
Upravo mi je Milanko Gajić dao podršku i ohrabrio me da ne odustanem od useva. Kombinacija pravovremenih tretmana, odgovarajuće ishrane i stručnih preporuka pomogla je da se proizvodnja nastavi uprkos velikoj šteti. — Pavel Zilai, proizvođač iz Bačkog Petrovca
Razultat je prevazišao očekivanja s obzirom na okolnosti. Prinosi su se kretali između osamdeset pet i devedeset pet tona po hektaru, sa zadovoljavajućim kvalitetom glavica. Pre nevremena očekivanja su bila znatno viša, ali za usev koji je sredinom juna bio na kolenima, ovo je rezultat koji se meri ne samo u tonama već u očuvanoj investiciji.
Zilai posebno naglašava da je pored količine važno što je očuvan kvalitet glavica. Od toga zavise mogućnosti skladištenja i kasnijeg plasmana. Luk koji iz rana brzo truli ne može da se drži u magacinu, a prodaja neposredno posle berbe obično znači niže cene i manju zaradu. Očuvan kvalitet znači da je proizvođač zadržao pregovaračku poziciju na tržištu.
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Priča iz Bačkog Petrovca nije samo priča o jednom gazdinstvu i jednoj nepogodi. Ona ilustruje nekoliko stvari koje su u srpskoj poljoprivredi istovremeno očigledne i nedovoljno prepoznate. Prva je da saradnja proizvođača i stručnjaka nije luksuz, nego funkcionalna potreba koja u kriznim momentima pravi razliku između gubitka i spasavanja sezone. Zilai je jasan: zadatak proizvođača je da pravilno sprovede agrotehničke mere, ali stručne preporuke su ono što u nepredviđenim situacijama pomaže u donošenju odluka o zaštiti i ishrani.
Druga stvar je da intenzivna proizvodnja podrazumeva intenzivan rizik. Kada u hektar luka ulažete deset hiljada evra, ne možete se osloniti isključivo na sopstveno iskustvo i sreću. Vremenske nepogode su postale učestalije i nepredvidljivije — ko god danas u Srbiji proizvodi luk, papriku ili drugu intenzivnu kulturu bez osiguranja useva i bez stručne podrške, kocka se sa kockicama koje su sve manje na njegovoj strani.
Treća, možda najvažnija: oporavak useva posle grada je moguć, ali pod uslovom da se reaguje brzo, da se zna šta se radi i da se ne štedi na merama. Tretman na svaka dva dana nije jeftin. Vodotopiva đubriva različitih formulacija nisu jeftina. Stručni savet koji dolazi na vreme — ne iz udžbenika, nego iz terena — nije jeftin. Ali sve to zajedno jeftinije je od gubitka deset hiljada evra po hektaru. Zilai planira da nastavi saradnju sa Fertizom i narednih sezona, što je logičan potez za nekoga kome je taj program dokazao vrednost u najtežim mogućim uslovima.
Ova priča iz Bačkog Petrovca nije priča o čudu. Ona je priča o tome šta se dešava kada proizvođač koji ulaže deset hiljada evra po hektaru dobije na vreme pravi savet, ne odustane kad bi svako odustao, i provede mere koje treba provesti — ne one koje bi najradije proveo. Grad je u junu porušio sve, a luk je na kraju doneo devedeset pet tona. Ne zato što je sreća izabrala Pavela Zilaija, nego zato što je on izabrao da se ne preda.
Izvor: Agromedia, 5. novembar 2026.
💬 0 comments