Zamislite poljoprivrednika koji redovno obilazi svoje tovljenike, gleda ih, sluša, procenjuje na oko — i koji sutra sazna da ga je kamera u objektu nadmašila za nekoliko dana u otkrivanju bolesti. To se dogodilo u Španiji, a deo testiranja obavljen je i u Srbiji, na farmi i klanici Carnexa. Pitanje koje ostaje nije da li tehnologija radi — to je dokazano. Pitanje je ko može da je plati i da li uvek daje ono što od nje očekujemo.
Četiri godine, šest zemalja, dvadeset četiri tehnologije
Evropski projekat aWISH — Animal Welfare Indicators at the Slaughterhouse — okupio je istraživače iz šest zemalja: Srbije, Španije, Holandije, Poljske, Francuske i Austrije. Finansiran je kroz program Horizont Evropa i trajao je punih četiri godine. Ambicija je bila velika: povezati podatke sa farmi, tokom transporta i u klanicama u jedinstven sistem koji proizvođačima omogućava da prepoznaju probleme pre eskalacije.
Testirano je dvadeset četiri tehnologije za procenu dobrobiti svinja i brojlera. Šesnaest je bilo namenjeno svinjama, osam brojlerima, uz dodatno korišćenje četiri rešenja koja su već komercijalno dostupna. U srpskom delu istraživanja učestvovao je novosadski Institut BioSens, a testiranja su obavljena na farmi i u klanici Carnexa.
Deo razvijenih tehnologija već je prošao validaciju, ali za širu primenu još postoje značajne prepreke — od visokih početnih ulaganja i tehničke pouzdanosti do nedostatka zajedničkih standarda i jasnih pravila upravljanja podacima. — Jovana Vlaškalin, menadžerka Centra za inovacije i razvoj poslovanja Instituta BioSens
Ova rečenica je ključ celog projekta. Tehnologija postoji, radi, meri i upozorava. Ali između laboratorijske potvrde i svakodnevne primene na farmi stoji jaz koji novac i standardi još nisu premostili.
Kamera koja vidi zastoj u rastu pre nego što postane problem
Najzanimljiviji rezultat došao je iz Španije, gde je testiran sistem Weight Detect — tehnologija koja pomoću kamere prati telesnu masu svinja bez pojedinačnog merenja na vagi. Pokazalo se da postoji snažna povezanost između rezultata dobijenih kamerom i klasičnog merenja, što samo po sebi nije iznenađenje. Iznenađenje je šta se dešava kada te podatke pratiš kroz vreme.
Praćenjem promena težine, sistem može da otkrije zastoj u prirastu koji ukazuje na zdravstveni problem, loše uslove u objektu ili poremećaj u ishrani. U jednoj proizvodnoj turi sistem je predvideo pojavu respiratornog oboljenja, što je omogućilo pravovremenu intervenciju. Rezultat — smanjenje troškova lečenja, manje uginuća i očuvana ekonomska marža.
Ekonomske efekte analizirao je nemački institut Thünen, koristeći podatke sa pilot-farme i modele prosečnih španskih farmi kroz pet scenarija. Zaključak je jasan: čak i relativno mala kašnjenja u dostizanju tržišne težine mogu značajno da smanje prihod proizvođača. Rano prepoznavanje problema ima konkretnu ekonomsku vrednost, a ne samo značaj za dobrobit životinja.
Farme uključene u španski pilot imale su prosečan kapacitet od 2.345 tovljenika i, pored vlasnika, u proseku jednog zaposlenog. To je važno — ovo nisu korporativni giganti sa hiljadama grla, ali nisu ni porodične farme sa pedeset svinja. Negde u sredini.
Ipak, treba biti jasan. Ovo je analiza zasnovana na pilot-rezultatima i ekonomskim modelima, a ne dokaz da će svaka farma ostvariti istu uštedu. Pilot je pilot — kontrolisani uslovi, pažljivo praćenje, istraživački tim pri ruci. Stvarnost srpske farme izgleda drugačije.
Senzori koji mere amonijak i mikrofoni koji čuju kašalj
U Holandiji su podaci sa senzora korišćeni za preporuke o mikroklimi u objektima za svinje. Nakon primene mera, značajno je smanjen broj sati tokom kojih su životinje bile izložene koncentraciji amonijaka većoj od 20 ppm. Registrovano je i ređe kašljanje. To je konkretan, merljiv rezultat.
Ali ovde priča dobija neplanirani zaokret.
Ukupne ocene dobrobiti životinja nisu se poboljšale. Zabeleženo je čak i malo, ali statistički značajno skraćenje repova, za koje istraživači pretpostavljaju da bi moglo biti povezano sa pojačanom ventilacijom. Drugim rečima, rešili ste jedan problem, a stvorili drugi.
Slična razočaranja zabeležena su i drugde. U španskom pilotu obogaćivanje prostora užadima, igračkama i lopticama nije dovelo do značajnog povećanja dnevnog prirasta, mada je istraživanje obuhvatilo samo deset boksova. U Austriji mere za sprečavanje grizenja repova — povećanje prostora, hlađenje i dodavanje sena — uglavnom nisu dale očekivane rezultate.
Poboljšanje pojedinačnih uslova proizvodnje ne mora automatski da znači poboljšanje svih pokazatelja dobrobiti životinja. — iz rezultata projekta aWISH
Ovo je lekcija koja vredi više od bilo koje kamere ili senzora. Priroda je složena, životinje su složene, i linearan pristup — ako uradim A, dobiću B — u stočarstvu retko radi onako kako bismo očekivali.
Šta ovo znači za srpskog poljoprivrednika
Hajde da budemo iskreni. Srpski stočar koji čita o kamerama koje mere težinu svinja i mikrofonima koji detektuju kašalj pomisliće: lepo, za nekog drugog. I ima pravo. Projekat aWISH je pokazao da tehnologija funkcioniše, ali je Jovana Vlaškalin iz Instituta BioSens jasno rekla šta stoji na putu — visoka početna ulaganja, tehnička pouzdanost, nedostatak zajedničkih standarda i nejasna pravila upravljanja podacima.
Za srpsku poljoprivredu, gde prosečna svinjarska farma ima kapacitet meren starenjem, a investicija u senzorski sistem meri se hiljadama evra, ovo nije rešenje koje sutra stiže na svako gazdinstvo. Ali to ne znači da nije važno. Važno je zato što pokazuje pravac u koji ide evropska stočarska proizvodnja — ka preciznom, merljivom, podatkovno vođenom uzgoju. I ako želimo da izvozimo svinjetinu na tržišta koja sve više traže sertifikate o dobrobiti životinja, moramo znati šta se tamo dešava.
Drugi važan uvid iz ovog projekta je da tehnologija nije čarobni štapić. Holandsko iskustvo sa amonijakom i skraćivanjem repova pokazuje da intervencija u jednom parametru može pogoršati drugi. Špansko i austrijsko iskustvo sa obogaćivanjem prostora pokazuje da ono što zvuči logično ne mora dati merljive rezultate. Poljoprivrednik koji uloži novac u tehnologiju mora znati da rezultat nije garantovan, da sistem zahteva kalibraciju i da je ljudsko iskustvo i dalje nezamenljivo.
Projekat aWISH je završen, a pitanja koja je otvorio tek počinju da žive. Tehnologija koja predviđa respiratorno oboljenje pre nego što poljoprivrednik primeti kašalj jeste revolucija — ali revolucija koja košta, koja zahteva infrastrukturu i koja, kako su holandski i austrijski piloti pokazali, ne daje uvek linearne rezultate. Srpski poljoprivrednik ne treba sutra da kupi kamere i senzore. Ali treba da prati šta se dešava, jer farma koja danas ne meri — sutra ne zna ni šta gubi.
Izvor: Agro News, 5. novembar 2026.
💬 0 komentara