Zemlja pod nogama nije besplatna — to bi trebalo da zna svako ko se ikada sagnuo nad brazdom. Ako je ne neguješ, ona te napusti, a ti ostaneš sa praznim rukama i još praznijim džepom. Upravo zato je vredno pažnje što je NALED, kao nacionalni predstavnik EIT Food-a za Srbiju, otvorio treće izdanje takmičenja Challenge Lab Re:Generator — poziv mladima da smisle kako da poljoprivreda prestane da iscrpljuje zemljište i počne da ga obnavlja. Prijave su otvorene do petnaestog novembra u ponoć, a dva najbolja tima dobijaju osamsto, odnosno petsto evra, plus vaučere za programe EIT Food-a.
Zašto upravo sada i šta je pozadina
Regenerativna poljoprivreda nije moda koja nam stiže sa Zapada sa zakašnjenjem — to je pitanje opstanka. Srpsko zemljište decenijama trpi intenzivnu obradu, prekomernu upotrebu agrohemikalija i plodored koji se poštuje više u teoriji nego na terenu. Erozija, gubitak humusa i pad plodnosti nisu apstraktni pojmovi iz udžbenika — to su realnost koja svakog proleća košta gazdinstva desetine hiljada dinara po hektaru u dodatnim ulaganjima.
U taj kontekst ulazi Challenge Lab sa konkretnim pitanjem: kako da koristimo zemljišne, biološke, finansijske i ljudske resurse pametnije, tako da ekosistem ne samo preživi, nego i funkcioniše bolje nego pre. To je pitanje koje bi trebalo da muči svakog poljoprivrednika, a NALED ga sada postavlja pred studente, preduzetnike i startapove.
Ko može da se prijavi i kako funkcioniše izbor
Pravo učešća imaju studenti osnovnih, master i doktorskih studija sa svih visokoškolskih ustanova u Srbiji, kao i preduzetnici i rani startapi koji se već bave poljoprivredom ili održivim razvojem. Prijave idu pojedinačno, preko onlajn formulara, najkasnije do 15. novembra u 23:59. Kandidat može da navede osobe sa kojima bi želeo da bude u timu, ali organizator zadržava pravo da formira timove na uvodnoj radionici — s ciljem da svima obezbedi ravnopravne uslove.
Broj mesta je ograničen, što znači da izbor nije formalnost. Izabrani kandidati dobijaju obaveštenje imejlom, a ko ne uspe ovde, ima priliku u sledećoj rundi. Za dodatna pitanja, NALED je postavio koordinatorku za regulatornu reformu Jovanu Perić, dostupnu na j.peric@naled.rs — što je dobar signal da neće ostati bez odgovora.
Od radionice do finala u Beogradu
Program kreće sedamnaestog novembra uvodnom radionicom, gde se učesnici upoznaju sa temama i mentorima iz sektora hrane i poljoprivrede. Odmah zatim, do dvadeset trećeg novembra, slede onlajn radionice i individualne konsultacije kroz design thinking metodologiju — pristup koji ne traži gotove odgovore, nego postavlja prava pitanja. Do tog datuma timovi predaju konačna rešenja.
Završno predstavljanje zakazano je za dvadeset sedmi novembar u Beogradu. Svaki tim ima deset minuta pred stručnim žirijem — deset minuta da ubedi ljude koji razumeju agrar da njihova ideja vredi. Svi učesnici dobijaju sertifikate, što nije mala stvar za studente koji grade biografiju, a startapi u revijalnom delu finala mogu da predstave i svoja postojeća rešenja pred publikom koja može da im otvori vrata.
Ovo nije takmičenje u prezentaciji — ovo je poziv da se razmisli kako zemlja može da radi za nas i sutra, a ne samo danas. — predstavnik NALED-a, iz pregleda programa
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Odmah da budem jasan: osamsto evra nije suma koja će promeniti srpsku poljoprivredu. Ni petsto. Ni vaučeri za EIT Food programe sami po sebi. Ali to nije poenta. Poenta je u tome što se grupa mladih ljudi, neki od njih budući inženjeri agronomije, neki budući preduzetnici, na deset dana fokusira na problem regenerativne poljoprivrede — i izlazi sa rešenjima koja možda nisu savršena, ali su sveža.
Srpska poljoprivreda ima ozbiljan problem sa demografijom. Prosečna starost gazdinstva je visoka, mladi odlaze iz sela, a oni koji ostanu retko imaju priliku da se susretnu sa savremenim pristupima kao što je design thinking u kontekstu agrara. Challenge Lab povezuje akademsku zajednicu sa startap ekosistemom i sektorom hrane — i to je vrednost koja prevazilazi novčane nagrade.
Druga stvar: regenerativna poljoprivreda u Srbiji još uvek nije dobila institucionalni okvir koji bi je ozbiljno podržao. Subvencije su orijentisane na hektare i prinos, ne na zdravlje zemljišta. U tom smislu, programi poput ovog su važni jer stvaraju ljude koji će kasnije, bilo kao preduzetnici, bilo kao stručnjaci, gurati tu agendu napred. Iz EIT Food mreže su već izašli projekti koji se bave preciznom poljoprivredom, alternativnim izvorima proteina i smanjenjem otpada u lancu snabdevanja — tema koje su u Srbiji još uvek u ranoj fazi.
Mladi ljudi koji danas razmišljaju o zdravlju zemljišta biće oni koji sutra donose odluke u agrarnoj politici. — predstavnik EIT Food-a za Srbiju, iz pregleda programa
Da li je ovo za tebe
Ako si student agronomije, ekologije, ekonomije, mašinstva — bilo čega što može da se primeni na poljoprivredu — ovo je prilika da izađeš iz fakultetske klupe i radiš na realnom problemu sa mentorima iz industrije. Ako si već pokrenuo startap koji se bavi poljoprivredom, imamo revijalni deo finala gde možeš da se predstaviš. Ako si samo radoznao i imaš ideju — prijavi se pojedinačno i organizator će te ubaciti u tim.
Jedna napomena: ovo nije mesto za gotove biznis-planove. Traži se ideja koja doprinosi očuvanju zdravlja zemljišta i unapređenju proizvodnje kroz efikasnije korišćenje resursa. Znači, ne "aplikacija za prodaju jabuka" — nego "kako da zemljište pod jabukom bude plodnije za deset godina nego danas".
Zaključak
NALED je ovim programom pokazao da razume suštinu: inovacija u poljoprivredi ne znači samo nova tehnologija, nego nov način razmišljanja o zemlji kao živom sistemu. Osamsto evra je simbolična nagrada — prava nagrada je znanje, mreža i iskustvo koje učesnici odnose sa sobom. Ako srpska poljoprivreda želi budućnost, mora da počne da gaji ljude koji razmišljaju o toj budućnosti danas. Ovaj program je jedan mali, ali važan korak u tom pravcu.
Izvor: Agro TV, 5. novembar 2026.
💬 0 komentara