Ko će brati brokoli kada radne ruke nestanu? To pitanje više nije retoričko — postaje najvažniji ekonomski izazov u povrtarskoj proizvodnji, a odgovor ne leži samo u boljim mašinama, već u samoj biljci. Oplemenjivači širom sveta već rade na sortama brokolija koje su građom, visinom i čvrstoćom prilagođene mašinskoj berbi, a ključnu ulogu u tom procesu igra genetika koja mora da prati tehnologiju.
Zašto baš brokoli i zašto baš sada
Brokoli je jedna od najzahtevnijih povrtarskih kultura kada je reč o radnoj snazi. Berba se tradicionalno obavlja ručno, a kod tipa bimi — koji je u poslednjih nekoliko godina sve traženiji na tržištima Evrope i Bliskog istoka — svaka stabljika se bere pojedinačno. To znači da proizvođač na svakom prolazu kroz usev mora da proceni, preseče i odnese svaku biljku posebno, što u uslovima rastućih troškova radne snage postaje ekonomski neodrživo.
U srpskoj poljoprivredi je nedostatak sezonskih radnika već godinama hitan problem. Voćari i povrtari širom Vojvodine i centralne Srbije sve teže nalaze ljude za berbu, a kada ih nađu, cene rastu iz godine u godinu. Brokoli, koji zahteva više prolaza i preciznu selekciju zrelih glavica, u tom kontekstu postaje kultura na kojoj se lako gubi novac ako se ne mehanizuje proces berbe.
Kako rade nove mašine i šta traže od biljke
Savremene beračice danas opremaju kamere, senzori i sistemi veštačke inteligencije koji direktno na parceli procenjuju veličinu, boju i kvalitet biljaka. Mašina prepoznaje glavice koje su spremne za berbu, seče ih, a one koje još nisu dostigle punu zrelost ostavljaju da nastave rast. Time se omogućava selektivna berba — nešto što ručni radnik radi instinktivno, ali što je mašinama decenijama bilo nedostižno.
Međutim, mašina može da bude pametna koliko god hoće — ako biljka nije građena za nju, sve staje. Džon Bajsman, stručnjak za kupusnjače u kompaniji „Rijk Zwaan", jednom je jasno stavio do znanja šta je preduslov uspeha.
Mašina može imati najbolje senzore i najpametniji softver na svetu, ali ako biljka nema ujednačenu građu, čvrstu stabljiku i glavice na istoj visini — berba će biti neefikasna i puna gubitaka. Genetika mora da prati mehanizaciju, ne obrnuto. — Džon Bajsman, stručnjak za kupusnjače, „Rijk Zwaan"
Nove sorte namenjene mašinskoj berbi moraju da ispunjavaju nekoliko uslova istovremeno. Biljke treba da budu ujednačene po građi, sa čvrstim stabljikama i glavicama koje se nalaze na približno istoj visini, kako bi mašina mogla precizno da ih odseče. Istovremeno, ne sme se izgubiti ono što proizvođača najviše interesuje — visok prinos, kvalitet proizvoda i otpornost na bolesti. To je genetski izazov koji ne rešava jednu sezonu, već celokupan oplemenjivački program.
Vreme je najveći neprijatelj
Razvoj nove sorte povrća traje godinama — od ukrštanja roditeljskih linija, preko poljskih ispitivanja u više regija i sezona, do registracije i komercijalizacije. To znači da oplemenjivači danas moraju da rade na sortama koje će na tržište doći za pet, sedam ili deset godina, a koje moraju da budu prilagođene tehnologijama koje tek dolaze u širu primenu. Ne može se čekati da mašina postane standard pa onda početi razvoj sorte — tada je već kasno za pet godina.
Zato Bajsman ističe da je neophodna bliska saradnja oplemenjivača i proizvođača poljoprivredne mehanizacije. Semenske kompanije, proizvođači povrća, inženjeri mehanizacije i ostali učesnici u lancu moraju da sede za istim stolom i razmenjuju podatke. Bez te povratne sprege, oplemenjivač razvija sortu koja možda tehnički savršeno odgovara mašini koja će do tada već biti zamenjena novijim modelom sa drugačijim zahtevima.
Šta ovo znači za srpskog proizvođača
Srpski povrtar koji danas razmišlja o proširenju proizvodnje brokolija mora da računa na dve stvari. Prvo, ručna berba će sve više koštati i sve teže se nabavljati. Drugo, mehanizacija koja može da zameni ljudsku ruku u selektivnoj berbi već postoji i biće dostupnija u narednim godinama. Ali mašina sama po sebi nije rešenje — sorta koju posejete mora da bude prilagođena toj mašini.
To praktično znači da proizvođač koji danas bira sortu brokolija treba da pita distributera semena da li je ta sorta testirana za mašinsku berbu. Mnogi će reći da ne znaju, jer je to pitanje još uvek novo na našem tržištu. Ali za pet godina, odgovor na to pitanje će biti razlika između profitabilne proizvodnje i gubitka useva u polju.
Pored smanjenja potrebe za ručnim radom, nove sorte prilagođene mašinskoj berbi mogle bi da doprinesu i efikasnijem korišćenju vode i hranljivih materija, smanjenju gubitaka tokom berbe i većoj otpornosti biljaka na promenljive uslove proizvodnje. To su koristi koje prelaze okvire pukog rešavanja problema radne snage — one menjaju ekonomiju cele proizvodnje.
Povezivanje genetskog unapređenja biljaka i savremenih tehnologija imaće sve značajniju ulogu u povećanju produktivnosti i ekonomske isplativosti povrtarske proizvodnje. — ocena stručnjaka iz sektora
Kada oplemenjivač i inženjer mehanizacije zajedno definišu kako biljka treba da izgleda, dobija se sorta koja nije samo roba — već alat za preživljavanje u eri u kojoj ljudska ruka postaje luksuz. Srpski povrtar koji to danas shvati, sutra bere mašinom. Onaj koji ne shvati, bere račun za gubitke.
Izvor: Agro TV, 6. novembar 2026.
💬 0 komentara