Kada na Produktnoj berzi u Novom Sadu pšenica odnese tri četvrtine celog prometa, a kukuruz ne dobije nijedan ugovor — to nije statistika. To je poruka koja kaže da srpsko agrotržište trenutno ne funkcioniše onako kako bi trebalo. Ponderisana cena pšenice pala je za 3,02 odsto na 21,64 dinara po kilogramu bez PDV-a, soja je jedina poskupela, a stočni ječam tone pod težinom sopstvene ponude. Ko god misli da je berza samo brojke na papiru, nije gledao pažljivo.
Ogledalo koje ne laže
Produktna berza AD Novi Sad nije savršen instrument, ali je dovoljno pouzdan da pokaže smer. Ono što se tamo događa ove nedelje nije izolovani incident — to je slika celog sistema u kojem kupci biraju, a proizvođači čekaju.
Padamo u period posle žetve, trenutak kada bi trgovina trebala da diše punim plućima. Pšenica je u silosima, kukuruz se melje, otkupne stanice rade. Umesto dinamike, berza beleži paralizu. Razlika između onoga što prodavci traže i onoga što kupci nude toliko je široka da se trgovanje jednostavno ne dešava. I to nije znak zdravog tržišta — to je znak tržišta koje ne zna kuda ide.
Kukuruz bez ugovora — alarm koji se ne sme prečuti
Prva polovina nedelje donela je smanjenu tražnju za kukuruzom, a od srede je i prodajna strana usporila. Kupci su interesovanje pokazivali isključivo za kukuruz bez analize na aflatoksin, u rasponu od 20,50 do 21,20 dinara po kilogramu bez PDV-a, sa jasnim silaznim trendom. Ponuda se kretala od 20,80 do 22,00 dinara po kilogramu bez PDV-a, zavisno od analize i pariteta.
Na papiru, razlika između te dve strane nije dramatična. Ali je dovoljna da nijedan berzanski ugovor ne bude zaključen. Za žitaricu koja predstavlja stub srpske ratarstva, to je podatak koji zahteva ozbiljnu pažnju.
Kada kukuruz ne proda ni na berzi, to znači da su se kupci i prodavci razišli u očekivanjima. Neko mora da popusti, a u ovom trenutku niko ne želi prvi. — analitičar Produktne berze AD Novi Sad
Aflatoksin nije nova priča — svake sezone deo kukuruza nosi tu stigma i automatski pada u kategoriju koja komplikuje prodaju. Ono što je ovde zabrinjavajuće jeste da čak i kukuruz bez tog problema ne dobija jasnu kupovnu stranu. Silazni trend cene govori da kupci veruju kako će moći da kupe jeftinije kasnije. Prodavci još nisu spremni da pristanu na tu priču. I tako stojimo.
Pšenica nosi promet, ali gubi cenu
Pšenica je dominirala berzanskim prometom sa udelom od 75 odsto u ukupnoj trgovini. Ali njena ponderisana cena pala je na 21,64 dinara po kilogramu bez PDV-a, odnosno 23,80 dinara sa PDV-om. Pad od 3,02 odsto u odnosu na prethodnu nedelju nije katastrofalan, ali je jasan signal da ponuda i dalje pritiska cenovni plafon.
Ponudu su činile partije pšenice sa 11 do 15 odsto proteina, dok je tražnja bila usmerena na zrno sa nižim sadržajem. Hlebnim zrnom trgovalo se u rasponu od 21,60 do 21,80 dinara po kilogramu bez PDV-a. Kvalitetnija pšenica sa 14 odsto proteina našla je kupca po 23,00 dinara bez PDV-a, odnosno 25,30 dinara sa PDV-om.
Raspon od skoro dva dinara između standardne i kvalitetne pšenice priča je sama za sebe. Ko je uložio u agrotehniku, odabrao dobre sorte i đubrenje koje daje viši protein — dobio je premiju. Ko je žeo prosečno, dobio je prosečnu cenu koja pada. Tržište razlikuje, ali razlikuje samo kada ima kome da proda.
Mlinovi traže zrno sa manje proteina jer im takvo zrno odgovara za mešavine. Ali proizvođači koji su gajili pšenicu sa 14 odsto proteina dobijaju jasnu poruku — kvalitet se plaća, ali samo ako ga neko nađe. — predstavnik otkupnog sektora
Soja raste — ali iz pogrešnih razloga
Soja je jedina zabeležila rast cene na berzi ove nedelje — 1,29 odsto, na 63,00 dinara po kilogramu bez PDV-a, odnosno 69,30 dinara sa PDV-om. Ali taj rast ne dolazi iz bujne tražnje. Dolazi iz ograničene ponude.
Interesovanje kupaca bilo je prisutno celih sedam dana, ali ponuda je bila tanka. Ponude su ostale na istom nivou, tražnja niža, i trgovanje se nije nastavilo. Ovo je klasičan scenario u kojem cena raste ne zato što tržište radi, nego zato što nema šta da se proda. Soja je u Srbiji dobila status strategijske kulture, a ovi podaci pokazuju da proizvođači drže robu ili su je već ranije ugovorili van berze. Soja raste, ali samo na papiru — u džepu proizvođača koji je već prodao, to ne znači ništa.
Stočni ječam: dvadeset dinara i tanka nada
Stočni ječam je možda najjasniji primer tržišta u kojem ponuda gazi tražnju. Kupovna aktivnost je slabila tokom cele nedelje, cene su pod pritiskom, a dodatni problem predstavlja neusklađenost pariteta — roba je na jednom mestu, kupac na drugom, i niko se ne mrda.
Ugovori su zaključeni samo za ječam sa hektolitarskom masom ispod 62 kilograma, po ceni od 20,00 do 20,20 dinara bez PDV-a. Dvadeset dinara za kilogram stočnog ječma je cena koja proizvođaču jedva pokriva troškove, ako ih uopšte pokriva. Stočari možda imaju koristi od jeftinijeg ječma, ali onaj koji ga je proizveo teško da slavi.
Šta ovo znači za čoveka na terenu
Berzanski izveštaj ove nedelje nije ništa novo za one koji prate srpsko agrotržište iz dana u dan. Kupci drže ritam, biraju kvalitet, čekaju pad cena i igraju na vreme. Proizvođači su u poziciji u kojoj moraju da prodaju jer im treba novac, ali istovremeno vide da cene padaju i da im niko ne nudi siguran otkup po fiksnoj ceni.
Pad pšenice za tri odsto nije dramatičan, ali je deo trenda. Odsustvo trgovanja kukuruzom je alarmnije, jer kukuruz predstavlja kulturu na kojoj srpski ratari najviše zarađuju ili najviše gube — zavisno od godine. Aflatoksin je i ove sezone faktor koji razdvaja kukuruz na onaj koji se može prodati i onaj koji ostaje da čeka. Soja pokazuje da ograničena ponuda diže cenu, ali to je korist samo za one koji imaju robu za prodaju — a mnogi su je već ranije plasirali.
Raspon između prosečne i kvalitetne pšenice od skoro dva dinara po kilogramu je poruka koju svaki ratar treba da upamti. Tržište razlikuje, ali razlikuje samo kada ima kome da proda. Berza je tu da pokaže — a ove nedelje pokazuje tržište koje čeka da neko trepne prvi.
Ako je išta jasno iz ovih brojeva, onda je to da srpski ratar ne može da računa na to da će mu tržište samo od sebe dati pravednu cenu. Mora da proizvodi bolje, da prodaje pametnije i da čuva robu dok god može — jer ko čeka, možda dobije više. A možda i ne dobije.
Izvor: Agromedia, 6. novembar 2026.
💬 0 komentara