Ima u Bačkoj jedno selo koje većina ljudi zaobilazi na putu za neko drugo mesto. Zove se Čurug, leži u opštini Žabalj, i ako pitate prolaznika šta mu je poznato — reći će vam za pitomu ravanicu i dobre njive. A onda četrnaestog novembra, u tom istom selu, grupa ljudi otvara boce svog mladog vina i pozove svakoga ko hoće da proba. Zovu se Udruženje „Boronj", zovu veče „Noć mladog vina", i iz godine u godinu ih je sve više.
Zašto Čurug i zašto baš sada
Opština Žabalj nije Fruška gora. Nije Negotinska krajina, nije Oplenac, nije Subotica s Palićem. Na turističkoj mapi Srbije, ovaj kraj ne diže obrve vinofilima — ovde vinogradarstvo ne služi turizmu, nego hrani nešto starije i upornije: lokalnu tradiciju koja se prelama kroz generacije i ne pita da li je neko čuo za nju. Turistička organizacija opštine Žabalj prepoznala je taj potencijal i stala iza Udruženja „Boronj", što u srpskom kontekstu nije mala stvar. Male manifestacije bez institucionalne podrške obično ugibaju nakon prve ili druge godine, ostavljajući iza sebe obećanja i račune.
Novembar je, inače, prirodan trenutak za ovakav skup. Berba je završena, vino je fermentiralo dovoljno da pokaže karakter, a vinari još uvek imaju svežu memoriju o tome kakva je godina bila. Ovo je trenutak kada proizvođač tačno zna da li ga čeka dobra ili teška berba.
A 2026. godina, sudeći po onome što se priča u vinogradima širom Vojvodine, nije bila lakša od prethodnih. Sušni talas u letnjim mesecima, neravnomerne padavine i pritisak bolesti na sortiment učinili su svoje. Mlado vino iz ove berbe nosiće te godine u sebi — i to je upravo razlog više da se okupi, kuša i oceni.
Šta se dešava četrnaestog novembra
Manifestacija ima jasan format: degustacija i ocenjivanje mladih vina u tri kategorije — bela, roze i crvena. Najbolje ocenjeni uzorci dobijaju priznanja, što u svetu malih vinara ne znači samo medalju na polici. To znači argument pred kupcem, referencu pred restoranom, i — možda najvažnije — potvrdu pred sobom da si na dobrom putu.
„Kad ti neko iz komšiluka, a ne iz Beograda, kaže da je tvoje vino dobro — to te podigne. Na ovakvim okupljanjima mi ne merimo samo vino, merimo i gde smo u odnosu na one koji rade istu stvar pored nas." — predstavnik Udruženja „Boronj"
Učesnici dolaze iz različitih krajeva, što znači da ovo nije lokalna zatvorena kušaonica. Razmena iskustava je eksplicitno navedena kao cilj — upoređivanje kvaliteta, razgovor o tehnologiji, o sortama, o onome što je u ovoj godini palilo a šta nije. U praksi, takvi razgovori pored čaše vrede više od mnogih stručnih predavanja. Vinogradar koji je deset godina u podrumu zna stvari koje se ne nalaze u udžbeniku, i jedini način da se to preda jeste da se ljudi sastanu i popričaju.
Pametan potez za turizam koji nije teatar
Turistička organizacija opštine Žabalj ulaže u manifestaciju koja nema spektakularne dimenzije, ali ima nešto što je važnije: autentičnost. Ljudi u Srbiji su siti festivala koji liče jedni na druge, sa istim štandovima, istom hranom i istom muzikom. „Noć mladog vina" nudi specifičan proizvod — mlado vino iz ove berbe — u specifičnom trenutku, na specifičnom mestu. To je priča koja se ne može kopirati, jer ako je kopiraš, prestaje da bude ono što jeste.
„Mi ne pravimo festival za turiste. Pravimo veče za vinare, a turisti su dobrodošli da vide kako to izgleda iznutra." — predstavnik Udruženja „Boronj"
Očuvanje vinske tradicije je fraza koja se lako izgovori, teže ostvari. U Bačkoj, gde je poljoprivreda dominantno ratarstvo, vinogradarstvo je uska niša — ali upravo zato vredna pažnje. Svaki vinograd koji opstane na ravnicama gde bi mogla da budu soja i pšenica je izbor koji neko donosi srcem, a ne kalkulatorom. Manifestacije poput ove daju tom izboru društveni okvir — vinogradar nije sam, postoji mesto gde može da pokaže šta radi i gde će ga neko videti.
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Kad gledaš iz šire perspektive, „Noć mladog vina" u Čurugu je tip događaja koji srpska poljoprivreda treba više od bilo kakvog strateškog dokumenta. Mi imamo tendenciju da čekamo da neko odozgo kaže šta će se razvijati, ko će dobiti podršku, koja grana je prioritet. A u praksi, održive stvari niču odozdo — iz udruženja kao što je „Boronj", iz ljudi koji su voljni da srede prostor, pozovu komšije i otvore boce.
Vinogradarstvo u Srbiji je u poslednjoj deceniji dobilo vidljiviji profil. Broj registrovanih vinarija raste, potrošačka kultura se menja, sve više ljudi pita odakle je vino i ko ga je pravio. Ali taj napredak je koncentrisan u poznatim regionima — Fruškoj gori, Negotinskoj krajini, Oplencu, Subotici. Bačka ravnica, izvan Subotice i Palića, retko dobija prostor u toj priči. Čurug je prilika da se to promeni, makar za jedno veče.
„Mlado vino je iskreno. Ne možeš da sakriješ grešku u njemu — ono pokaže tačno kakav si vinogradar bio te godine." — predstavnik Udruženja „Boronj"
Praktično za proizvođače: ko ima mlado vino i želi da ga pokaže, ovo je prilika. Ko razmišlja o tome da krene u vinogradarstvo u ovom kraju, ovo je mesto gde može da vidi ko već radi i kakvi su rezultati. A ko jednostavno voli dobro vino — neka dođe u Čurug četrnaestog novembra i popije čašu sa ljudima koji su je napravili.
Stvari koje opstaju u srpskoj poljoprivredi ne opstaju zato što je neko napisao strategiju. Opstaju zato što je neko u selu, daleko od sjaja, odlučio da ne ugasi svetlo u podrumu. Čurug četrnaestog novembra je tačno to mesto — i zato vredi biti tamo.
Izvor: Agro TV, 6. novembar 2026.
💬 0 komentara