Ko je ikada pokušao da ospori rešenje za naknadu za odvodnjavanje, zna koliko je to bilo birokratsko veslanje uzvodno. Od ove godine, međutim, reka teče drugačijim tokom — a poljoprivrednici u Vojvodini koji na to nisu obratili pažnju mogli bi da se iznenade kada otkriju da im se žalba više neće ni primiti. JP „Vode Vojvodine" započelo je početkom novembra dostavu rešenja za naknadu za odvodnjavanje fizičkim licima za 2026. godinu. Pravna lica su svoja rešenja već dobila, a sada je na redu preko milion parcela u vlasništvu fizičkih lica — od velikih proizvođača do seljaka sa tri dunuma u bašti.
Šta se dešava i kome stiže papir
Rešenja se ne dostavljaju istovremeno svima. Prvo će ih primiti oni obveznici koji imaju aktivne naloge na portalu eUprava, gde elektronska dostava ide brže i jeftinije. Nakon toga, „Vode Vojvodine" pokreće klasičnu dostavu putem pošte za sve obveznike koji nisu na eUpravi. To znači da će neki poljoprivrednici rešenje videti već ovih dana, dok će drugi čekati nedeljama da im stigne u fizički sanduk.
Obveznici naknade su, prema važećim propisima, vlasnici ili korisnici poljoprivrednog, šumskog, građevinskog i drugog zemljišta na području koje pokriva kanalizacioni sistem „Vode Vojvodine". U praksi, to znači skoro svako ko ima parcelu u ravničarskom delu Vojvodine — od orača u Kikindi do vlasnika vikendice u Fruškogorskom predelu, pod uslovom da mu parcela podleže obavezi.
Oslobođenje za registrovane — ali uz uslov
Ipak, postoji jedna ključna novina koja mnogim obveznicima može da olakša budžet. Prema izmenama Zakona o naknadama, fizička lica i preduzetnici oslobođeni su plaćanja naknade za odvodnjavanje za parcele koje su upisane u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Ovo oslobođenje je značajno jer direktno nagrađuje one proizvođače koji su uredno registrovani u sistemu Ministarstva poljoprivrede — dakle, koji imaju aktivan status poljoprivrednog gazdinstva i čije su parcele vidljive u registru.
Problem je, naravno, u tome što mnogi vlasnici zemljišta nisu upoznati sa ovom izmenom, niti znaju da li su njihove parcele zaista upisane u Registar. U praksi se dešava da gazdinstvo postoji, ali pojedina parcela nije povezana sa njim u sistemu — najčešće zbog greške u katastru, nepodnetog zahteva ili jednostavno zato što je zemljište nedavno kupljeno ili nasleđeno. U tom slučaju, oslobođenje ne važi, i naknada se naplaćuje u punom iznosu.
Pravo na oslobođenje ne funkcioniše automatski. Ako vam parcele nisu upisane u Registar poljoprivrednih gazdinstava, plaćate naknadu kao i svaki drugi obveznik. Registrovano gazdinstvo bez registrovane parcele ne vredi ništa u ovom postupku. — predstavnik JP „Vode Vojvodine"
Ovo je trenutak gde mnogi poljoprivrednici otkrivaju da papiriologija nije samo birokratska gnjavaža, već stvarna novčana razlika. Razlika između upisane i neupisane parcele može da bude razlika između plaćanja i neplaćanja naknade koja, zavisno od površine i kategorije zemljišta, može da se popne na ozbiljne iznose za veće proizvođače.
Kraj žalbe — tužba umesto prigovora
Najvažnija proceduralna promena, međutim, nije oslobođenje. To je ukidanje žalbe kao prvog stepena pravne zaštite. Obveznici koji smatraju da im je rešenje neosnovano — bilo zato što im se naplaćuje parcela koja ne postoji, koja je drugačije površine, ili koja je oslobođena a nije tako obračunata — više ne mogu da podnesu žalbu „Vodama Vojvodine". Umesto toga, jedina putanja pravne zaštite vodi preko Upravnog suda, odnosno podnošenjem tužbe.
Ovo je fundamentalna promena u odnosu između javnog preduzeća i obveznika. Do sada je žalba „Vodama Vojvodine" bila prvi filter — mesto gde ste mogli da kažete „pogrešili ste, moja parcela je upisana u Registar, pogledajte ponovo". Sada taj filter nestaje. Obveznik koji dobije rešenje koje smatra pogrešnim mora da se pripremi za sudski postupak, što znači da mu treba pravni savet, dokumentacija i — vreme.
Za prosečnog poljoprivrednika sa desetak hektara, podnošenje tužbe Upravnom sudu zvuči kao nešto što radi samo ako je u pitanju ozbiljan novac. Za malog proizvođača sa jednim ili dva hektara, trošak i trud tužbe mogu da prevaziđu sam iznos naknade, što u praksi znači da će mnogi odustati od osporavanja čak i kada su u pravu.
Ukidanjem žalbe, sistem efikasnije naplaćuje, ali gubi mehanizam ispravke sopstvenih grešaka. Sada greška u rešenju može da se ispravi samo na sudu, a sudski postupak traje mesecima. — pravni stručnjak za agrarno pravo
Šta ovo znači za poljoprivredu Vojvodine
Odvodnjavanje nije luksuz u Vojvodini — to je egzistencijalni uslov proizvodnje. Hiljade kilometara kanala koje održava „Vode Vojvodine" sprečavaju da podzemne vode podignu nivo i popave useve u proleće, i obezbeđuju da višak vode ode u kanal umesto da stoji na njivi. Bez tog sistema, polovina ravničarske proizvodnje bi bila pod rizikom svake godine. Naknada za odvodnjavanje je, dakle, legitimna obaveza — pitanje je samo kako se naplaćuje i kako se greške ispravljaju.
Pomeranje pravne zaštite sa žalbe na tužbu ukazuje na širi trend u srpskoj administraciji: prebacivanje odgovornosti sa institucije na građanina. Umesto da „Vode Vojvodine" kao izdavalac rešenja ima obavezu da razmotre prigovor i eventualno isprave grešku — što je brže i jeftinije — sada se teret dokazivanja prebacuje na obveznika koji mora da ide pred sud. U teoriji, to povećava pravnu sigurnost jer sud donosi konačnu odluku. U praksi, to povećava trošak i vreme za poljoprivrednika koji je već preopterećen administracijom.
Istovremeno, oslobođenje za registrovana gazdinstva je pozitivan signal — država konačno povezuje Registar poljoprivrednih gazdinstava sa drugim sistemima i nagrađuje one koji su u sistemu. Ali to povezivanje mora da bude dvosmerno. Ako država očekuje da poljoprivrednik održava svoje podatke u registru ažurnim, onda država mora da obezbedi da taj registar bude tačan, ažuran i dostupan — a u praksi se još uvek dešava da parcele „nestanu" iz sistema bez objašnjenja, ili da se ne pojave ni nakon što je gazdinstvo registrovano.
Poljoprivrednicima koji su dobili ili tek očekuju rešenje, poruka je jasna: proverite da li su vam sve parcele upisane u Registar poljoprivrednih gazdinstava pre nego što platite. Ako nisu, ne računajte na oslobođenje. A ako dobijete rešenje koje smatrate pogrešnim, ne gubite vreme na pisanje žalbe — taj papir više ne vredi ništa. Jedino što vam preostaje je tužba Upravnom sudu, ili tiha rezignacija i uplata. U srpskoj poljoprivredi, nažalost, ovo drugo je češći izbor.
Izvor: Agro TV, 6. novembar 2026.
💬 0 komentara