Novembarski vetar nosi po sandžačkim ulicama onu hladnoću koja te podseti da je zima tu, ali danas negde pored Elektrodistribucije u Novom Pazaru neko dobija nešto što greje drugačije — kompletan plastenik, spreman za postavljanje. Međuopštinska unija poljoprivrednih udruženja organizovala je dodelu koja posle Pazara ide i do Jerke, i to je vest koja na prvi pogled deluje skromno, ali na terenu znači mnogo više nego što zvanična forma sugeriše.
Sandžak i poljoprivreda — priča koja se retko ispriča do kraja
Kada se u Beogradu priča o srpskoj poljoprivredi, Sandžak retko dobija prostor koji mu pripada po objektivnim kriterijumima. Region sa ozbiljnim obradivim površinama, tradicijom stočarstva i rastućim brojem mladih ljudi koji traže alternativu odlasku u inostranstvo — ostaje nekako po strani glavnih tokova agrarne politike. A upravo ovde, u ovom zaboravljenom uglu, leži jedan od najvećih neiskorišćenih potencijala domaće poljoprivrede.
Plastenička proizvodnja je grana koja idealno odgovara ovom profilu regiona. Zahteva relativno malu površinu, daje pristojan prihod ako se radi sa znanjem, i — što je možda najvažnije — ne zahteva ogroman početni kapital da bi se krenulo. U sredinama gde su alternativni izvori prihoda ograničeni, plastenik od sto do dvesta kvadrata može da bude razlika između ostanka na selu i pakovanja kofere.
Međuopštinska unija poljoprivrednih udruženja, poznata u regionu pod skraćenicom MOUPU, već duže vreme radi na povezivanju proizvođača i stvaranju uslova za ozbiljniju proizvodnju. Dodela plastenika nije puko deljenje opreme — to je deo sistemskog pristupa u kojem se proizvođačima daje alat da sami krenu.
Šta se dešava na terenu — i kako to izgleda u praksi
Organizacija je jednostavna, ali upravo ta jednostavnost čini je vrednom. Poljoprivrednici dolaze na poznatu lokaciju — pijaca u blizini Elektrodistribucije u Novom Pazaru — gde preuzimaju kompletani plastenik. Reč je o celovitom sistemu, ne o delovima ili materijalu koji još treba da se sastavlja nedeljama. Proizvođač može odmah da pređe na postavljanje i pripremu za proizvodnju, što u praksi znači da gubi dragoceno vreme samo na sam rad, a ne na trčanje po delove.
Posle Pazara, ista podela se organizuje u Jerki, čime se pokriva širi teren i daje šansa proizvođačima iz okolnih mesta da dođu do opreme bez nepotrebnog putovanja do grada. Portal Sandžak je preneo da je cilj aktivnosti pružanje podrške poljoprivrednim proizvođačima i stvaranje boljih uslova za bavljenje plasteničkom proizvodnjom. To zvuči kao standardna birokratska formula, ali na terenu znači sasvim konkretnu stvar — čovek dobija alat, ne obećanje.
Kada čovek dobije plastenik na licu mesta, kompletan, spreman za postavljanje — to nije pomoć, to je poziv da radi. Ovde niko ne čeka čuda, čeka se alat. — predstavnik Međuopštinske unije poljoprivrednih udruženja
Izvor ne navodi tačan broj plastenika koji se dele, niti cenu pojedinačnog plastenika, što je šteta. Ti podaci bi dali puniju sliku obima aktivnosti i omogućili ozbiljniju procenu uticaja. Ipak, sam čin organizovane distribucije na dve lokacije ukazuje na to da nije reč o simboličnoj količini, već o ozbiljnijem poduhvatu koji pokriva više proizvođača u različitim delovima regiona.
Šta plastenička proizvodnja znači za Sandžak
Plastenička proizvodnja u Srbiji je decenijama u nedoumici između potencijala i stvarnosti. S jedne strane, imamo prirodne uslove koji su u mnogim delovima zemlje idealni — dovoljno sunca, relativno blage zime u pojedinim regionima, tradicija povrtarstva. S druge strane, plastenici su skupi, grejanje je problem, a otkupne cene povrća često ne prate ulaganja koja proizvođač mora da napravi.
Novi Pazar i okolina imaju specifičnu poziciju u tom kontekstu. Grad je najveće naselje u regionu, sa pijacom koja je tradicionalno trgovačko mesto, i tu se prirodno ukršta ponuda lokalnih proizvođača sa tražnjom gradske sredine. Plastenik u dvorištu znači paradajz i krastavac van sezone, znači papriku u martu kada je na pijaci duplo skuplja, znači kontinuitet proizvodnje koji hrani porodicu i ostavlja višak za prodaju.
U Sandžaku plastenik nije luksuz, nego preživljavanje. Ko to ne razume, ne razume ništa od ovdašnje poljoprivrede. — poljoprivredni proizvođač iz okoline Novog Pazara
U regionima poput Sandžaka, gde su alternativni izvori prihoda ograničeni i gde je odlazak mladih u inostranstvo decenijska priča, plastenik od sto do dvesta kvadrata može da bude razlika između ostanka i odlaska. Ne zato što donese milione, nego zato što stvara kontinuitet — porodica koja ima proizvodnju cele godine razmišlja drugačije od one koja čeka proleće da bi videla da li ima posla.
Šta fali i šta treba da sledi
Dodela plastenika je dobra vest, niko to ne osporava. Ali pitanje koje svaki ozbiljan analitičar mora da postavi je — šta posle? Plastenik je početak, ne kraj priče. Proizvođač koji dobije plastenik treba i sadni materijal, đubrivo, sistem za navodnjavanje, i što je najvažnije — tržište za plasman. U regionima gde je organizovani otkup slabo razvijen, poljoprivrednik često ostaje sam sa svojim proizvodom i pijacom koja ne plaća onoliko koliko proizvodnja zahteva.
MOUPU kao organizacija ima priliku da ode korak dalje — da uz plastenik obezbedi i edukaciju, savetovanje i povezivanje sa otkupljivačima. Dve lokacije distribucije, Pazar i Jerka, pokazuju da postoji svest o tome da treba izaći ka ljudima, a ne čekati da oni dođu. To je pohvalno i treba ga podržati. Ali prava mera uspeha neće biti vidljiva na dan dodele, nego u proleće, kada se vidi koliko je plastenika zaista podignuto i koliko u njima raste povrće.
Srpska poljoprivreda je puna priča o podsticajima koji su stigli, a nisu dali rezultat, o opremi koja je podeljena, a nikad nije korišćena. Sandžak ne sme da postane još jedan takav primer. Zato je danas dobar dan, ali sutra je važniji.
Dodela plastenika u Novom Pazaru i Jerki je kap u moru potreba sandžačke poljoprivrede, ali je kap koji pada na pravo mesto. Ako iza ovoga sledi sistemska podrška — edukacija, otkup, infrastruktura — biće priča koja se prepričava. Ako ne, biće još jedna vest koju smo zaboravili do Nove godine.
Izvor: AgroFin, 7. novembar 2026.
💬 0 comments