Zamislite biznis u koji ulazi sve više ljudi, koji vrti sve više novca, a na kraju meseca svima ostaje manje nego prošle godine. Zvuči kao poljoprivreda, zar ne? Ali ovo nije priča o ratarskoj proizvodnji — ovo je ketering, sektor koji je prošle godine progutao jedanaest milijardi dinara i svejedno zaradio manje nego godinu dana ranije.
Od slavske trpeze do korporativnog švedskog stola
Ketering u Srbiji nije više samo žena iz komšiluka koja donese punjene paprike na slavu. To je industrija. Korporativni sektor je glavni motor — firme traže hranu za konferencije, seminare, tim-bildinge i svakodnevne obroke za zaposlene. Privatne proslave su drugi stub: slave, rođendani, krštenja, svadbe. Ljudi sve radije uzimaju gotove pakete, meze daske i švedske stolove umesto da stoje nad šporetom.
Za nas koji pratimo agrar, ovo nije usputna priča. Svaki ketering ubacuje u lanac snabdevanja lokalne proizvođače — mesare, pivare, povrtare, mlekare i proizvođače sirovina koji hrane te kuhinje. Jedanaest milijardi dinara prihoda znači jedanaest milijardi dinara sirovina, ambalaže, transporta i rada koji negde moraju da se potroše. Pitanje je samo — gde.
Brojke koje ne slažu priču
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, ukupni prihodi ketering firmi u Srbiji dostigli su 2025. godine 11,12 milijardi dinara — tačnije 11.115.254.000. To je skok od 13,7 odsto u odnosu na 2024, kada je sektor imao 9,78 milijardi dinara prihoda. Lepo, zar ne? Rast, ekspanzija, razvoj.
Ali tu priča postaje zanimljiva. Dok su prihodi rasli, dobit je padala. U 2024. godini ukupna dobit sektora iznosila je 411 miliona dinara, a sledeće godine je pala na 375,2 miliona — pad od 8,7 odsto. Više para kroz kase, manje para na kraju meseca. Paradoks koji svaki poljoprivrednik prepoznaje u kostima: veća proizvodnja ne znači i veća zarada ako te pritisnu troškovi.
Broj firmi raste brže od svega ostalog. U 2023. registrovano je 832 preduzeća, godinu kasnije 1.025, a 2025. njih 1.240. Za dve godine — skoro pedeset odsto više firmi. Zaposlenih je pritom poraslo sa 1.871 na 2.230, što je oko devetnaest odsto. Drugim rečima, firma ima sve više, a ljudi u njima nešto manje nego što biste očekivali. Mnoge nove firme otvaraju se sa malim brojem zaposlenih — preduzetnici koji pokušavaju sami ili sa minimalnim timom.
Rast prihoda nije dovoljan pokazatelj uspešnosti poslovanja. Pad ukupne dobiti sektora to jasno pokazuje. — analiza CompanyWall podataka
Ko stvarno zarađuje — i kako
Na vrhu liste po prihodima nalaze se Professional Ketering i Multicatering. Professional Ketering je 2025. ostvario 1,08 milijardi dinara prihoda sa 218 zaposlenih i dobit od 44,4 miliona. Multicatering je blizu — 1,06 milijardi prihoda, 139 zaposlenih i dobit od 46,2 miliona dinara. Obe firme su teškaši sa hiljadama obroka dnevno, ali njihova profitna marža je tanka: oko 4,1 odsto kod Professional Keteringa i 4,4 odsto kod Multicateringa.
A onda se pojavi Movie Kitchen – Catering iz Beograda. Sa prihodom od 285,4 miliona dinara — gotovo četiri puta manjim od lidera — ostvario je dobit od 75,4 miliona dinara. Četrdeset dvoje zaposlenih. Profitna marža od 26,4 odsto. Taj broj govori sve.
Movie Kitchen dokazuje da u keteringu nije bitno koliko obroka prodaš, već koliko pametno upravljaš troškovima i pozicioniraš cenu. — procena tržišnih analitičara
Na top deset listi po dobiti nalaze se i ZTR Foody iz Pančeva sa 217 miliona prihoda i 43,2 miliona dobiti, Puccini Catering iz Surčina sa 362,5 miliona prihoda i 35,5 miliona dobiti sa samo petnaest zaposlenih, kao i Air Serbia Catering sa 80,4 miliona prihoda i 23,5 miliona dobiti sa sedam zaposlenih. Priča Catering sa 997 miliona prihoda ima 234 zaposlena, ali dobit od samo 12,2 miliona — marža od jedva jedan odsto. Rade najviše, zarađuju najmanje.
Šta ovo znači za čoveka na njivi
Ketering sektor koji vredi jedanaest milijardi dinara nije mrvica — to je ozbiljan kupac poljoprivrednih sirovina. Svaki obrok koji izađe iz tih kuhinja za sobom vuče lanac: povrće, meso, mlečni proizvodi, žitarice, začinsko bilje, ulja. Pitanje je samo koliko tog novca dospeva do proizvođača, a koliko odlazi na ambalažu, transport, marketing i poreze.
Sezonskost je ključna. Najveći skok potražnje dešava se od novembra do januara — slave. Zatim maj i jun — krštenja i svadbe. I kraj godine — korporativne novogodišnje proslave. Poljoprivrednik koji zna ovaj ritam može da planira: u jesen mu treba sveže povrće i meso za slavski meni, u proleće janjetina i mlado povrće, u decembru sve ukrug. Ko se uskladi sa ketering firmama na vreme, ima siguran otkup.
Novi trendovi u keteringu direktno utiču na poljoprivredu. Sve je veća potražnja za posnim menijima, veganskim, vegetarijanskim, bezglutenskim i hrono hranom. Proizvođač koji gaji organsko povrće, bezglutenske žitarice ili alternativne izvore proteina dobija novog kupca. Fleksibilnost u meniju je prednost na tržištu, a fleksibilnost u proizvodnji je prednost na njivi.
Estetika i pakovanje postaju bitni koliko i sam ukus. Potražnja za tzv. grazing tables i estetski aranžiranim kutijama raste, a kvalitetna ambalaža koja čuva svežinu postaje uslov. Za poljoprivrednike to znači da sirovina mora biti vrhunskog kvaliteta — ketering kuće više ne kupuju samo količinu, kupuju izgled i priču.
Rast bez profita je rast na dug
Ovo tržište raste, ali raste na pogrešan način. Broj firmi se povećava brže od broja zaposlenih, a dobit pada dok prihodi rastu. Klasičan znak da se u sektor ulazi previše lako, da je konkurencija pritisla cene i da troškovi — sirovine, rad, ambalaža, transport — jedu ono što bi trebalo da ostane kao zarada.
Movie Kitchen sa 26 odsto marže pokazuje da se može drugačije. Manji obim, pažljivije pozicioniranje, verovatno fokus na kvalitetnije klijente koji plaćaju više. To je lekcija i za poljoprivrednike: nije bitno prodati najviše, bitno je prodati tako da ti nešto ostane. Priča Catering sa maržom od jedan odsto je ogledalo srpske poljoprivrede — radi se najviše, a na kraju se pita gde je novac nestao.
Za proizvođače koji snabdevaju ketering, ovo je trenutak da preuzmu pregovaračku poziciju. Ketering firme su imale dve godine ekspanzije i sada uviđaju da im treba kvalitetnija sirovina da bi opravdali cenu. Proizvođač koji može da garantuje stalnost kvaliteta, isporuku na vreme i specifične sorte — bezglutenska pšenica, organsko povrće, posebne vrste mesa — dobija kartu za ozbiljan ugovor.
Srbija sve manje kuva, a sve više plaća da neko drugi kuva za nju. Pitanje je samo da li će taj neko drugi biti lokalni proizvođač koji snabdeva ketering, ili će i ovde uvoz pregaziti domaće. Ako ne naučimo iz ove brojke od jedanaest milijardi, naučićemo iz one od 375 miliona — kad bude prekasno.
Izvor: Biznis.rs, 8. novembar 2026.
💬 0 comments