Kad bi srpski ratar živeo u svetu u kojem važe samo brojevi sa londonske i čikaške berze, ovo bi bio mesec za odmor. Pšenica je pojeftinila prvi put posle četiri meseca, žitarice u globalu pale su 4,5 odsto, a FAO indeks cena hrane drugi mesec zaredom ide naniže. Ali ratar ne živi u tom svetu. On živi u zemlji u kojoj Dunav nosi barže napunjene trideset odsto tereta, a svaki pad globalnih cena otkupljivač tumači kao poziv da pritisne otkupnu cenu naniže.
Globalno tržište šalje signale olakšanja — ali kome
FAO je u oktobru zabeležio pad indeksa cena hrane od 1,2 odsto u odnosu na septembar, na prosek od 133,9 poena. To je drugi uzastopni mesečni pad i, na prvi pogled, vest koja bi trebalo da donese dah olakšanja celom lancu — od proizvođača do potrošača. No, taj isti indeks je i dalje 5,9 odsto iznad nivoa iz oktobra prošle godine. Hrana je, dakle, nešto jeftinija nego prošlog meseca, ali je još uvek skuplja nego istog perioda 2025. godine. Taj okvir menja celu priču.
Pad nije ravnomeran ni među grupama proizvoda. Indeks cena žitarica zabeležio je najveći pad od svih — 4,5 odsto. Pšenica je pojeftinila pritisnuta slabijom međunarodnom tražnjom i boljim izgledima za rod, naročito u Argentini, a očekivanja lakšeg izvoza preko Crnog mora dodatno su pritiskala cene naniže. Kukuruz je pojeftinio pod uticajem žetve u SAD i očekivanja obilne ponude iz Južne Amerike. Pale su i cene ječma i sirka. Jedini izuzetak u grupi žitarica je pirinač, čiji je indeks porastao 1,6 odsto zbog kašnjenja žetve u pojedinim izvoznim zemljama, nepovoljnih vremenskih prilika i većih troškova proizvodnje.
Mlečni proizvodi su pojeftinili 1,1 odsto. Obilna ponuda i slabije interesovanje kupaca oborile su cene maslaca i sira, posebno u Evropskoj uniji. Mleko u prahu je, međutim, poskupelo — FAO izdvaja postojanu uvoznu tražnju i ograničene količine za brzu isporuku kao glavne razloge rasta cena obranog mleka u prahu.
Mešoviti signali od mesa do šećera
Indeks cena mesa smanjen je 1,2 odsto. Pojeftinili su svinjsko, ovčije i goveđe meso, dok je živinsko zadržalo približno isti nivo. Na svinjetinu su naročito uticale niže kotacije u EU, gde su obilna ponuda i ograničene izvozne mogućnosti pritiskale tržište naniže. Veća sezonska ponuda iz Australije doprinela je padu cena ovčijeg mesa.
Biljna ulja su poskupela 0,3 odsto, i to je jedan od indikatora koji treba pažljivo pratiti. Rast cena sojinog i suncokretovog ulja nadjačao je pad ulja uljane repice, dok je palmino bilo gotovo nepromenjeno. Sojino ulje je podržavala tražnja proizvođača biogoriva, a suncokretovo ograničena izvozna ponuda iz crnomorskog regiona — što direktno utiče i na naše proizvođače uljarica.
Šećer je priča za sebe. Poskupeo je 6,6 odsto na mesečnom nivou — četvrto uzastopno mesečno poskupljenje — i 28,8 odsto u odnosu na oktobar 2025. godine. Kiša je remetila žetvu i preradu trske u glavnom proizvodnom području Brazila, a dodatni pritisak stvarala su nepovoljnija očekivanja proizvodnje u Indiji, EU i Tajlandu. Kad glavni proizvođači šećera u svetu imaju problem, taj problem se prelije na sve ostale, uključujući i naše šećerane i proizvođače šećerne repe.
Dunav presušuje, cene padaju — ali ne i u ratarov džep
Dok svet prati pad cena žitarica, srpski izvoznici se suočavaju sa problemom koji nema nikakve veze sa globalnom ponudom i tražnjom. RHMZ je upozorio da će se vodostaji na Dunavu i Tisi kod Titela kretati ispod niskih plovidbenih nivoa u periodu od 8. do 15. novembra. To nije apstraktno upozorenje — to znači da barže koje bi trebalo da odnesu naše žito u svet bukvalno ne mogu da plove punim teretom.
Marko Slijepčević iz kompanije Konzul je na konferenciji Grain Academy, održanoj 22. oktobra u Sofiji, precizirao šta to znači u praksi.
Plovila su u pojedinim slučajevima mogla da ukrcaju samo trideset do četrdeset odsto uobičajenog tereta. Manje žita po plovidbi povećava trošak prevoza po toni i otežava konkurentnost izvoza. — Marko Slijepčević, kompanija Konzul
Svaki manji teret znači veći trošak prevoza po toni, a veći trošak prevoza znači da izvoznik nudi manju cenu rataru — ili da uopšte ne izvozi. Slijepčević je izdvojio tri izvozna pravca za srpsko žito: Dunav prema Konstanci, kamionske isporuke susednim tržištima i železnicu, uključujući Italiju. Kad rečni prevoz zapne, trgovci se okreću drumskom i železničkom, ali i ti pravci imaju ograničene kapacitete. Nema dovoljno kamiona ni vagona da se nadoknadi ono što Dunav ne može da ponese.
Dunavska komisija je na sastanku sa FAO-om i Ukrajinskim udruženjem za žitarice, održanom 9. oktobra, ukazala na ograničenja gaza i smanjenu nosivost plovila. U saopštenju se navodi da dugotrajni periodi niske vode ugrožavaju kapacitet Dunava za prevoz žita iz celog regiona, uključujući Srbiju. Ovo nije samo naš problem — cela regija se suočava sa istim uskim grlom.
Šta kaže domaća berza — i šta prećutkuje
Na Produktnoj berzi, u nedelji od 2. do 6. novembra, ponderisana cena pšenice pala je 3,02 odsto i iznosila 21,64 dinara po kilogramu bez PDV-a. Ponuda je nadmašivala tražnju, a kupci su uglavnom tražili zrno sa nižim sadržajem proteina. Zabeležen je i ugovor za pšenicu sa 14 odsto proteina po ceni od 23 dinara po kilogramu bez PDV-a — što pokazuje da kvalitetno zrno i dalje nalazi kupca, ali na premium ceni.
Kukuruzom nije bilo trgovanja. Kupci su za zrno bez analize na aflatoksin nudili od 20,50 do 21,20 dinara po kilogramu bez PDV-a, dok se ponuda kretala od 20,80 do 22 dinara u zavisnosti od analize i mesta isporuke. Berza izostanak prometa povezuje sa slabijom aktivnošću učesnika i razlikom između ponude i tražnje. Drugim rečima, niko ne želi da prvi pokaže karte.
Kada rečni prevoz zapne, trgovci se okreću drumskom i železničkom, ali i ti pravci imaju ograničene kapacitete. — Marko Slijepčević, kompanija Konzul
Surova matematika srpske parcele
Evo surovosti srpske poljoprivredne realnosti: svetske cene žitarica padaju 4,5 odsto, a naša pšenica na berzi pada 3,02 odsto. Čini se da prati trend — ali taj pad ne dolazi zato što je naš izvoz lakši ili konkurentniji. Dolazi zato što ponuda nadmašuje tražnju na domaćem tržištu, a izvoznici ne mogu da isporuče žito po cenama koje bi pokrile povećane troškove transporta. Ratar dobija manje novca ne zato što je svet pojeftinio, nego zato što mu država nije obezbedila alternativni prevozni kapacitet kad je reka presušila.
Pad cena šećera ne postoji — šećer je skuplji 28,8 odsto godišnje. To bi trebalo da je dobra vest za naše proizvođače šećerne repe, ali samo pod uslovom da šećerane prepoznaju taj globalni trend i podele višak vrednosti sa proizvođačima, a ne da ga zadrže kao međudobit. Iskustvo nas uči da se to retko dešava bez pritiska.
Suncokretovo ulje u svetu poskupelo je zbog ograničene izvozne ponude iz crnomorskog regiona. To bi trebalo da podrži cene otkupa suncokreta kod nas — ali samo ako velike mlade i prerađivači ne iskoriste nizak vodostaj Dunava kao izgovor za pritisak na cenu. Logistika je postala najmoćnije oruđe u rukama onih koji kupuju žito, a ne onih koji ga proizvode.
Najveći problem ove jeseni nije cena na svetskom tržištu. Najveći problem je što srpski ratar proizvodi žito koje svet želi da kupi, ali ne može da ga dostavi do kupca po ceni koja mu ostavlja maržu. Dunav je postao usko grlo koje određuje ne samo koliko ćemo izvesti, nego i koliko ćemo dobiti za ono što proizvedemo. Dok se ne reši pitanje kapaciteta drumskog i železničkog prevoza kao trajne alternative rečnom transportu, svaki pad globalnih cena biće samo još jedan razlog da lokalni otkupljivači pritisnu cenu naniže. A ratar će, kao i obično, snositi trošak tuđe logistike.
Izvor: Agromedia, 10. novembar 2026.
💬 0 comments