Izvor: AgroSmart (agrosmart.net), 1. juli 2026.
Originalni naslov: "Za branje malina i do 8.000 dinara dnevno, ali voćari i dalje ne mogu da pronađu radnike"
Berba podrazumeva rad pod visokim temperaturama, često u pognutom položaju, što mnoge odvraća od sezonskog angažmana.
Postoji jedan paradoks u srpskom voćarstvu koji malo ko razume izvana: voćari nude više nego ikada, a ne mogu da nađu radnike. U sezoni berbe maline i borovnica, dnevnice dostižu i do 8.000 dinara, uz obezbeđen smeštaj i hranu — a interesovanje je slabo.
Zašto? Odgovor je u prirodi posla. Berba voća — posebno maline kojoj je rodnik nizak i grana savitljiva — zahteva satima savijen leđima, precizne pokrete prstiju, rad pod žarkim suncem. Nije to posao koji se može obaviti "u prolazu". I nije posao koji mladi u Srbiji žele da prihvate.
Prelazak na plaćanje po učinku
Sve više gazdinstava odustaje od fiksnih dnevnica i prelazi na sistem plaćanja po kilogramu ubranog voća — između 100 i 120 dinara po kilogramu. Logika je prosta: produktivniji radnik zaslužuje više. Ali i ovaj model ima granice: kad nema dovoljno radnika, kvalitet berbe pada, a rotko voće ne čeka.
"Problem je izraženiji nego ranije," kažu proizvođači iz Arilja i Ivanjice. "Oglasimo se svuda — lokalne zajednice, Facebook grupe, agencije — i dobijemo par prijava. Oni koji dođu, često odustanu posle prvog dana."
Demografski crni oblak
Ovo nije samo priča o berbi. To je priča o demografiji srpskog sela. Poljoprivreda se suočava sa istom silom koja prazni bolnice, škole i fabrica u ruralnim krajevima — odlazak radno sposobnog stanovništva. Sezonski radnici koji su nekada dolazili iz okolnih opština sada su u Beču, Minhenu ili Novom Sadu.
Voćari upozoravaju da bi, ako se ovaj trend nastavi, deo roda mogao ostati neobran. A malina — proizvod sa kratkim rokom trajanja nakon berbe — ne prašta kašnjenje.
Izvor: AgroSmart (https://agrosmart.net), 1. juli 2026.
💬 0 komentara