Kada poljoprivrednik u Banatu pozove savetodavca da mu pogleda zasade, a čovek stigne u nekom vozilu iz prethodnog veka, bez odgovarajuće laboratorijske opreme i sa mašinama koje bi trebalo da su u muzeju — tada se jasno vidi razlika između poljoprivrede na papiru i one na terenu. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je upravo zato raspisao konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za intenziviranje korišćenja poljoprivrednog zemljišta, namenjen poljoprivrednim savetodavnim službama i Istraživačko-razvojnom institutu Tamiš iz Pančeva. Na stolu je trideset pet miliona dinara, a rok je tridesetprvi jul.
Zašto baš sada i zašto baš ovi akteri
Savetodavna služba u Srbiji decenijama živi na ivici opstanka — premalo ljudi, previše obaveza, oprema koja ne prati ni blizu potrebe moderne poljoprivrede. U situaciji kada seljak mora da donosi odluke o sortama, đubrenju i zaštiti bilja sa tačnošću koja bi ranije bila naučna fantastika, savetodavac na terenu nije luksuz, nego uslov preživljavanja proizvodnje. Pokrajina je prepoznala da se ulaganje u savetodavne službe i istraživačke institute ne može više odlagati, jer svaka godina oklevanja znači izgubljene prilike i smanjenu konkurentnost naših proizvođača.
Ovo nije prvi put da Pokrajina pokušava da ojača institucije koje bi trebalo da budu oslonac poljoprivrednicima, ali je prvi put u skorije vreme da su sredstva toliko ciljano usmerena ka opremanju službi koje rade na terenu. Pitanje koje se nameće je jednostavno: da li će trideset pet miliona dinara biti dovoljno da se pokrene lanac promena koji je neophodan, ili ćemo ponovo svedočiti delimičnom rešenju koje reši simptom, a ne uzrok?
Šta tačno može da se kupi i pod kojim uslovima
Konkurs je specifičan po tome što pokriva širok spektar opreme — od terenskih vozila za kontrole, preko pogonskih mašina u poljoprivredi, do priključnih mašina za osnovnu i dopunsku obradu zemljišta. Ne zaustavlja se tu. Na spisku su i mašine za transport, setvu i sadnju, đubrenje, zaštitu bilja, ali i specijalizovana oprema za orezivanje, drobljenje, sečenje i uklanjanje ostataka nakon rezidbe voćnih vrsta. Laboratorijska oprema je takođe obuhvaćena, što je od ključnog značaja za institucije poput Tamiša koje treba da daju naučno utemeljene preporuke proizvođačima.
Oprema koju nabavljamo nije za šminkanje — to je alat bez kojeg ne možemo da izađemo na teren i damu seljaku odgovor koji mu treba danas, a ne sledeće sezone. — predstavnik savetodavne službe, Vojvodina
Bespovratna sredstva se dodeljuju za podršku investicija u iznosu do sto odsto ukupno prihvatljivih troškova. Pri tom obračunu uzima se vrednost investicije bez poreza na dodatnu vrednost, što znači da PDV ne opterećuje korisnika. Praktično, ako savetodavna služba podnese prijavu za nabavku terenskog vozila vrednog pet miliona dinara bez PDV-a, može da računa na pokrivanje celog tog iznosa. Podnosilac prijave, međutim, može podneti samo jednu prijavu po konkursu — nema prostora za rasipanje na više manjih projekata.
Jedna od ključnih odredbi tiče se vremena nabavke. Naime, prilikom razmatranja prijava priznavaće se i oprema nabavljena u postupku javne nabavke posle prvog januara ove godine. Ovo je važno jer daje institucijama prostor da su već krenule u nabavke, znajući da bi mogla da se pojavi ovakav konkurs.
Priznavanje nabavki od početka godine je potez koji pokazuje da Pokrajina razmišlja praktično — ne kažete instituciji da čeka mesecima dok konkurs stigne, nego joj dajete prostor da radi. — analitičar agrarne politike, Novi Sad
Šta ovo znači za poljoprivredu i šta čeka na terenu
Trideset pet miliona dinara, na prvi pogled, nije mnogo za celu Pokrajinu. Ali ovo nije novac namenjen svima — ciljana grupa su institucije koje treba da pomognu svima. Razlika je ključna. Kada savetodavna služba dobije moderno terensko vozilo, to ne koristi jednom seljaku — to koristi stotinama njih koje ta služba pokriva. Kada Tamiš dobije laboratorijsku opremu, analize koje iz nje proisteku idu u preporuke koje čitaju hiljade proizvođača.
Problem koji ostaje je struktura samog sistema savetodavnih službi. Oprema je nužan, ali ne i dovoljan uslov. Možete kupiti najbolji traktor na svetu, ali ako nemate kad da ga vozi — stoji u hangaru. Ista stvar je sa savetodavcima: možete opremiti laboratoriju, ali ako vam je mreža na terenu prekrivena ljudima koji su blizu penzije, a mladih nema da zameni ih — investicija gubi smisao. Pokrajina ulaže u hardver, a softver, odnosno ljude, rešava neko drugi, ili se nadamo da će se rešiti.
Ipak, treba priznati da je ovo korak u pravom smeru. Bespovratna sredstva, pokrivanje sto odsto troškova i priznavanje nabavki od početka godine pokazuju da Pokrajina ne pravi komplikovane birokratske procedure koje obeshrabruju korisnike. Konkurs je jednostavan, rok je jasan, a uslovi su pravedni. Pitanje je samo da li će institucije imati kapacitet da pripreme kvalitetne prijave u vremenu koje im preostaje do tridesetprvog jula.
Dajte nam alat, a ne obećanja — i videćete šta savetodavna služba može da uradi kad ne mora da se izvinjava što nema čime da izmeri. — savetodavac iz srednjeg Banata
Presuda na kraju
Sredstva su tu, rok je poznat, uslovi su jasni. Ono što preostaje je da institucije koje su pozvane na konkurs pokažu da imaju plan, a ne samo želju. Trideset pet miliona dinara neće transformisati srpsku poljoprivredu, ali može da transformiše nekoliko institucija koje bi trebalo da budu njena osnova. A ako te institucije ne iskoriste ovu priliku — sledeća možda neće doći tako brzo. Jer u poljoprivredi, kao i u životu, onaj koji ne uzme kad mu se nudi, obično čeka dugo.
Izvor: AgroFin, 10. jul 2026.
💬 0 komentara