Imate plantažu paradajza, biljke izgledaju zdravo, nema ni traga gljivičnim oboljenjima, a plodovi vam ipak trule, pucaju ili se deformišu u nakazne oblike koji ne vrede ni dinara na pijaci. To je noćna mora svakog proizvođača koji gaji paradajz — fiziološki poremećaji koji nisu bolest, ali pogađaju tamo gje su bolesti ne mogu, i to baš u trenutku kad biste trebali da ubirate.
Šta su fiziološki poremećaji i zašto se dešavaju baš sada
Fiziološki poremećaji paradajza nisu posledica dejstva patogenih organizama — ni gljivica, ni bakterija, ni virusa. Nastaju zbog poremećaja u samim fiziološkim procesima biljke, usled kombinacije temperature, vode i ishrane. Problem je u tome što biljka izgleda potpuno zdravo, a plodovi ipak gube tržišnu vrednost. U uslovima srpske letnje proizvodnje, kad se smenjuju talasi vrućina sa iznenadnim pljuskovima, ovi poremećaji dostižu vrhunac upravo u julu i avgustu, kad je paradajz u punom rodnostvu. Diplomirani inženjer Radojka Nikolić iz Poljoprivredno-savetodavne stručne službe Kruševac sistematizovala je pet najčešćih fizioloških poremećaja kod paradajza, i to je tekst koji svaki proizvođač treba da pročita pre nego što krene u berbu.
Vršna trulež — kalcijum koji ne stiže do vrha
Najveći i najskuplji problem u proizvodnji paradajza jeste vršna trulež plodova. To je trajno oštećenje — plod koji jednom dobije vršnu trulež nema više tržišnu vrednost, iako je cela biljka zdrava. Simptomi liče na napad prouzrokovača plamenjače, što dodatno zbunjuje proizvođače koji kreću u tretiranje fungicidima koji ovde ne mogu pomoći. Ključna razlika je u tome što vršna trulež kreće isključivo sa vrha ploda — onog kraja nasuprot peteljci — dok infekcija od plamenjače zahvata i deo oko peteljke. Taj detalj vam može uštedeti hiljade dinara u suvišnim tretmanima.
Kalcijum je biogeni element koji stoji iza svega. Neophodan je za pravilan rast i razvoj korena i nadzemnog dela biljke, a indirektno, pozitivnim uticajem na metabolizam kalijuma, uključen je i u povećanu otpornost paradajza na nedostatak vode. Kritični period pojave vršne truleži je vreme intenzivnog porasta plodova, oko deset do četrnaest dana posle oplodnje. To je trenutak kad biljka najbrže nabija masu u plod, i kad kalcijum, koji se kreće kroz biljku sporo, jednostavno ne stiže do vrha ploda.
Folijarna primena kalcijuma ima pozitivan uticaj samo u početnim fazama razvoja plodova. Kasnije je prekasno — plod je već formirao oštećenje koje se ne može povratiti. — Radojka Nikolić, dipl. inž., PSSS Kruševac
Rešenje koje Nikolićeva preporučuje jeste upotreba kalcijum-nitrata kroz sistem fertirigacije. To znači da kalcijum ide redovno, kroz vodu, zajedno sa ostalim hranivima, a ne povremeno preko lista kad je problem već vidljiv. Folijarna prihrana kalcijumom pomaže, ali samo u početnim fazama razvoja plodova — kad plod već uveličao, prskanje po njemu je bacanje novca.
Pucanje plodova — suvo pa mokro
Pucanje paradajza dolazi u dva oblika, i oba su direktan rezultat toga kako upravljate vodom. Radijalno pucanje je posledica padavina, odnosno natapanja posle izraženo suvnog perioda. Biljka koja je danima žedna iznenada dobije obilnu vodu, i plod jednostavno ne može da prati — kožica puca iznutra. Koncentrično pucanje je druga priča: nastaje kad se voda zadržava na plodovima i oni su izloženi direktnim sunčevim zracima. Zamišljate tu kombinaciju — kap vode na vrelom plodu radi kao sočivo, i kožica puca u koncentričnim krugovima oko peteljke.
Ovo je problem koji se rešava pre nego što nastane. Ujednačeno navodnjavanje kroz cevi za kapanje, bez dramatičnih skokova između suše i poplave, je osnov. Ako idete na zalivanje klasično — po toplom vremenu, po plodu — samo povećavate šansu za koncentrično pucanje.
Mačije lice — kad temperatura izneveri cvet
Deformacija plodova poznata kao mačije lice je, jednostavno rečeno, noćna mora za tržište. Plod je potpuno deformisan, nakazan, i više nema nikakvu tržišnu vrednost. Ne možete ga prodati, ne možete ga preraditi, ne možete ga ni pokloniti. A nastaje zbog nečega što proizvođač često ne može da kontroliše — temperaturnog šoka tokom cvetanja i oplodnje.
Niske dnevne temperature u vreme cvetanja od petnaest do osamnaest stepeni, kao i niske noćne temperature od deset do petnaest stepeni, kritične su za pojavu ovih deformacija. U proleće, kad se temperature u Srbiji kreću u rasponu od dvadeset stepeni danju do pet noću, uslovi za mačije lice su idealni. Gajenjem paradajza u zaštićenom prostoru i kontrolom temperature u vreme cvetanja, znatno se smanjuje mogućnost nastanka deformisanih plodova. Takođe, postoje razlike između sorata i hibrida prema sklonosti ka ovoj pojavi — neki hibridi su genetski otporniji, i to je podatak koji vredi tražiti pri izboru semena.
Trake plutastog tkiva i ožegotine od sunca
Manji, ali ne i zanemarljiv problem su uzdužne trake plutastog tkiva na pokožici ploda. Ova pojava čini manju štetu nego vršna trulež ili mačije lice, ali ipak smanjuje vrednost ploda na tržištu. Uzroci nastanka ove deformacije nisu u potpunosti objašnjeni i različiti su u zavisnosti od hibrida i sorti paradajza. Drugim rečima, neki hibridi će pokazivati ove trake, drugi neće, i često ne možete tačno da znate zašto. Ožegotine od sunca su pak direktna posledica izlaganja plodova direktnoj sunčevoj radijaciji bez zaštite lista — kad biljka izgubi lisnu masu, bilo zbog bolesti, bilo zbog previše agresivnog rezidbe, plodovi su prepušteni suncu i ožegnu se.
Šta ovo znači za proizvođača na terenu
Kad čitate sve ovo, ključna poruka je: fiziološki poremećaji se ne leče, oni se sprečavaju. Vršna trulež se ne pojavljuje zato što je biljka bolesna — pojavljuje se zato što kalcijum ne stiže do vrha ploda u trenutku intenzivnog rasta. Mačije lice ne nastaje zbog patogena — nastaje zato što je temperatura pala u pogrešnom trenutku. Pucanje plodova nije bolest — to je posledica toga kako upravljate vodom. Sva tri problema imaju jedno zajedničko: kad ih vidite na plodu, već je prekasno.
Fiziološki poremećaji nisu posledica dejstva patogenih organizama, već su nastali zbog promena u fiziološkim procesima same biljke. — Radojka Nikolić, dipl. inž., PSSS Kruševac
Za srpskog proizvođača paradajza, ovo znači tri stvari. Prvo — kalcijum-nitrat kroz fertirigaciju mora biti redovan, ne povremen. Drugo — izbor hibrida nije pitanje ukusa, već pitanje otpornosti na temperaturne šokove i mačije lice. Treće — navodnjavanje mora biti ujednačeno, bez dramatičnih skokova, jer svaki prekid u snabdevanju vodom stvara uslove za pucanje plodova kad se voda vrati. U sezoni kad vam kilogram paradajza na pijaci varira od sto do dvesta dinara, gubitak cele parcele zbog vršne truleži nije gubitak plodova — to je gubitak cele sezone. I to je razlika između proizvođača koji razmišlja i proizvođača koji samo čeka berbu.
Izvor: Agro TV, 11. jul 2026.
💬 0 comments