Srpska paprika je u najosetljivijoj fazi godine — plodovi rastu, a sovice polažu jaja. Toplota i vlaga koje su ove nedelje zavladale nisu samo nepodnošljive za ljude, već su idealno okruženje za eksploziju štetočina i bakterija koje mogu preko noći pretvoriti obećavajući usev u gubitak. Poljoprivredna inspekcija Srbije je na terenu registrovala prisustvo jaja pamukove sovice na svakoj petoj biljci paprike, i to je podatak koji ne trpi odlaganje.
Zašto je trenutak kritičan
Usevi paprike nalaze se u fazi razvoja plodova, tačnije na BBCH 71 — prvi plodovi su dostigli konačnu veličinu. To je onaj trenutak kada proizvođač pomisli da je najteže prošao, jer je usev formiran i krene berba. Ali upravo tada, priroda udari s drugog pravca. Visoke temperature koje Srbija beleži ovih dana, praćene povećanom vlažnošću vazduha, stvaraju savršenu oluju — ne u oblacima, već u mikroskopskom svetu koji napada list, cvet i plod.
Ovo nije prvi put da srpska paprika trpi udar sovica. Pamukova sovica (Helicoverpa armigera) je star neprijatelj na našim prostorima, godinama pravi štete kako na paprici tako i na paradajzu, kukuruzu i soji. Njena moć leži u brzini — ženka može položiti i do hiljadu jaja, a u uslovima kakvi su sada, piljenje traje jako kratko. A kad se gusenica izleže, ona ne čeka — ulazi u plod i odmah počinje da grize.
Šta su našli na terenu
Terenski pregledi koje sprovodi PIS Srbije pokazali su prisustvo jaja pamukove sovice na do dvadeset procenata pregledanih biljaka. To znači da na sto biljaka, dvadeset nosi potencijalnu opasnost — jaja u različitim fazama razvoja. Istovremeno, sovica gama (Autographa gamma) zabeležena je na do petnaest procenata biljaka. Brojevi možda ne zvuče dramatično na papiru, ali na parceli od hektara to je već stotine napadnutih biljaka.
Kada vidite jaja u različitim fazama, to znači da je piljenje već u toku. Svaki dan čekanja znači više izleglih gusenica i veću štetu. Pravilo je jednostavno — tretirajte dok su još mlade, jer odrasla gusenica uđe u plod i tada vam nijedan insekticid ne pomaže. — stručnjak za zaštitu bilja, PIS Srbije
Ključni problem je upravo u tome što su jaja u različitim fazama razvoja. To nije slučajno — to znači da je polijanje jaja teklo u talasima, i da će se piljenje odvijati postepeno. Proizvođač koji tretira danas možda uhvati prvi talas, ali drugi talas stiže za tri do četiri dana. Zato stručnjaci insistiraju na blagovremenoj zaštiti, a ne na jednokratnom prskanju koje rešava samo trenutni problem.
Oružje protiv sovica
PIS Srbije preporučuje čitav arsenal registrovanih insekticida, i to je dobro — izbor postoji, ali svaki preparat ima svoju specifičnost. Minecto Alpha (cijantraniliprol + acibenzolar-S-metil) primenjuje se u količini od jednog litra po hektaru i spada u noviju generaciju preparata koji deluju i na kontakt i sistemski. Affirm 095 SG, Ema i Porselen Xtra, svi na bazi emamektin-benzoata, idu u količini od 1,5 do 2 kg/ha i poznati su po brzom delovanju na mlade gusenice.
Coragen 20 SC i Inecor 20 SC (hlorantraniliprol) koriste se u količini od 0,14 do 0,2 l/ha — to su niže doze, ali preparati s dugim rezidualnim delovanjem, što je prednost kada se piljenje odvija u talasima. Triton se preporučuje u količini od 1,5 do 2 l/ha, Zakon u 200 ml/ha, Alverde (metaflumizon) u jednom litru po hektaru. Exalt (spinetoram) u 2 do 2,4 l/ha i Sever (emamektin-benzoat) u 2 kg/ha zatvaraju list preporučenih preparata.
Izbor preparata nije stvar ukusa — to je strateška odluka. Ko je koristio emamektin-benzoat prošle godine, trebalo bi da rotira na drugu aktivnu materiju ove godine. Otpornost sovica na insekticide je realan problem koji svaki iskusan proizvođač oseća na koži, ponekad i na novčaniku.
Bakteriozna pegavost: tiha pretnja s neba
Dok sovice napadaju vidljivo — jaja se vide, gusenice se pronađu — bakteriozna pegavost lista paprike (Xanthomonas axonopodis pv. vesicatoria) je podmukliji protivnik. Nema je na listu dok ne bude kasno, a onda je nema leka. Stručnjaci upozoravaju da najavljeni lokalni padavini značajno povećavaju rizik od pojave ove bakterije, jer voda kapije na listu i širi bakteriju s biljke na biljku.
Preporuka je preventivna primena fungicida na bazi bakra pre padavina — ne posle. Nordox 75 WG (bakar-oksid) u koncentraciji od 0,14 do 0,2 odsto, Curenox 50 WP (bakar-oksihlorid) u 1,5 do 2 kg/ha, te Fungohem SC i Everest (bakar-hidroksid) u koncentraciji od 0,4 do 0,6 odsto. Bakar je staro oružje, ali protiv bakteriozne pegavosti i dalje nema boljeg. Problem je što bakar može izazvati fitotoksičnost pri visokim temperaturama, pa je timing ključan.
Bakar deluje, ali na četrdeset stepeni možete spržiti list. Zato se prska uveče, kada sunce padne, i to u onoj koncentraciji koja je na etiketi — ne na oku. — agronom iz savetodavne službe
Šta ovo znači za proizvođača na terenu
Hemijske tretmane treba raditi u večernjim časovima. Ovo nije savet, ovo je uslov. Na temperaturama koje danas merimo, prskanje po podnevu znači da preparat ispari pre nego što deluje, a biljka može pretrpeti opekote koje su gore od same štetočine. Uz to, karenca nije broj na papiru — to je vreme koje mora proći između tretmana i berbe, iako je paprika na BBCH 71, prvi plodovi su već tu. Ko planira ranu berbu, mora pažljivo čitati etiketu i računati dane.
Ovo je trenutak u sezoni kada se odlučuje profit. Paprika koja preživi sovice i bakteriozu u ovoj fazi ide na tržište u leto, kad je cena najviša. Svaki izgubljeni plod sada je direktno izgubljen novac. A cena paprike na našem tržištu u letnjim mesecima redovno raste, jer domaća ponuda ne može da pokrije potražnju, a uvoz iz susednih zemalja stiže s transportom i maržom.
Sistemsko rotiranje preparata, poštovanje karenca i pravilan timing — to su tri stvari koje razlikuju proizvođača koji zaradi od onog koji samo proizvede. Ovdašnji proizvođači paprike to znaju, ali podsećanje nikad ne škodi, naročito kad je usev na kocki. Sovice ne čekaju, bakterija ne pita — ko reaguje na vreme, taj i bere.
Izvor: Agro TV, 13. jul 2026.
💬 0 comments