Kada bacite kovanicu od dvadeset dinara u njivu i ona ostane na klasju umesto da propadne — e, onda znate da nešto s računicom nije u redu. Ta slikovita metafora, koju je jedan profesor iz Banata upotrebio da bi objasnio situaciju sa ovogodišnjom pšenicom, govori više od bilo kakvog izveštaja. Proizvođač uloži dvadeset sedam dinara po kilogramu, a na otkupu dobije devetnaest ili dvadeset. Matematika je nemilosrdna, a priča se ne završava na brojkama.
Suša koja je stigla pre otkupa
Vojvodina je i ove godine dobila sušu kao nenajavljenog gosta. Prolećni meseci su oduzeli vlagu upravo kada je pšenici bila najpotrebnija, a posledice su najslikovitije vidljive u Banatu, gde su pojedine parcele dale svega tri i osam desetina tona po hektaru. Najbolje njive u regionu su izvukle oko pet i po tona, što zvuči pristojno dok ga ne stavite uz računicu.
Da bi se proizvodnja isplatila uz otkupnu cenu od dvadeset dinara po kilogramu, bilo bi potrebno više od osam i šest desetina tona po hektaru. Taj prinos, za ogromnu većinu proizvođača u Srbiji, pripada domenu želja, a ne stvarnosti.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić kaže da se otkupna cena trenutno kreće između devetnaest i dvadeset dinara po kilogramu, uz napomenu da država ne određuje cenu jer je pšenica berzanska roba. To je tehnički tačno. Ali kada berzanska roba padne ispod troškova proizvodnje, paor ne može da objasni berzi da mu je đubrivo poskupelo.
Računica koja ne pamuje
Prema procenama proizvođača, proizvodnja kilograma pšenice ove godine košta oko dvadeset sedam dinara. Najveći deo roda prodavan je po osamnaest ili devetnaest dinara, jer je viša otkupna cena objavljena tek pri kraju žetve. Ko je prodao rano — izgubio je više. Ko je čekao — izgubio je manje, ali je i dalje izgubio.
Uzmeš kovanicu od 20 dinara, baciš je u njivu i ona ostane na klasju, a ne propadne. — Žarko Tešin, član Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, citirajući profesora iz Banata
Veliki broj gazdinstava proizvodnju finansira preko otkupljivača koji obezbeđuju seme, đubrivo i zaštitna sredstva. Posle žetve, otkupljivač naplaćuje dug kroz predaju pšenice po tržišnoj ceni koja važi tog dana. Paor ne bira kada prodaje — bira za njega onaj ko mu je finansirao sezonu. To je sistem koji funkcioniše dok cene pokrivaju troškove. Ove godine ne pokrivaju.
Robne rezerve — kvote koje nema
Ministarstvo poljoprivrede je, prema zamerkama proizvođača, pre početka žetve objavilo kvote za otkup pšenice za robne rezerve — tačnije, nije ih objavilo. Spisak javnih skladištara je izostao, kao i jasne informacije o uslovima otkupa.
Ta neizvesnost ostavlja prostor za privilegovani položaj pojedinih skladištara i većih proizvođača. Ko ima informaciju ranije, planira bolje. Ko nema — snosi posledice.
Svi se hvatamo za slamku da će sledeća godina biti bolja. Ali jedna dobra godina ne može da nadoknadi dve ili tri loše. Dugovi se samo prenose iz godine u godinu. — Žarko Tešin, član IZOPS
Gorivo koje kasni i ograničava
Refakcija dela akcize na dizel gorivo je dodatni problem koji grize već ionako izlizanu marginu. Sporazumom je bio predviđen povraćaj od pedeset dinara po litru, ali pojedini proizvođači navode da trenutno dobijaju znatno manje. Isplata, kažu, često kasni više meseci.
Količina goriva koja se može kupiti po povlašćenoj ceni ograničena je na sto litara po hektaru. Za intenzivnu ratarsku proizvodnju, to je kapi u moru. Ko ima više hektara — proporcionalno više gubi na razlici između tržišne i povlašćene cene goriva.
Ovo je poljoprivrednik koji već radi sa gubitkom na pšenici. Sada mu država uskraćuje i ono malo olakšice koje mu je obećala, i to sa zakašnjenjem koje traje duže od same sezone.
Subvencije sa papirima i strepnjom
Nova obaveza da se osnovni podsticaji u biljnoj proizvodnji pravdaju računima za kupljeni repromaterijal izazvala je dodatnu nedoumicu među proizvođačima. Poljoprivrednici sada prikupljaju svu moguću dokumentaciju, strahujući da bi u suprotnom mogli biti obavezni da vrate dobijena sredstva.
Na papiru, traženje računa zvuči razumno. Na terenu, to znači da se čovek koji već radi dva posla od zore do mraka sada bavi i birokratijom koja mu ne donosi ništa osim rizika od kazne. Svaki papir koji fali — novac koji se vraća. Svaki račun koji nije na vreme preuzeo — problem koji se otkriva mesecima kasnije.
Promena strukture koja ne pomaže
Posle nekoliko uzastopnih godina obeleženih sušom i klimatskim ekstremima, brojna gazdinstva pokušavaju da opstanu promenom proizvodne strukture. Umesto kukuruza i soje seju pšenicu, ječam i uljanu repicu. Logika je jasna — traže kulture koje podnose sušu i koje imaju kraći vegetacioni period.
Ipak, ni te kulture ove godine nisu donele očekivani finansijski rezultat. Jer kada suša pogodi, ona ne bira kulturu. I kada otkupna cena pada ispod troškova, ne pomaže ni izbor useva.
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Ova priča nije samo o jednoj godini i jednoj kulturi. Ona je o sistemu koji je godinama podnosio pritisak koji je postajao sve veći. Suše su postale češće, troškovi su rasli, a cene su stagnirale ili padale. Poljoprivrednik koji se nada sledećoj godini zapravo se nada sistemu koji mu ne vraća uloženo.
Problem je u tome što jedna dobra godina ne može da nadoknadi dve ili tri loše, kako Tešin kaže. Dugovi se prelivaju iz sezone u sezonu, i svaka nova godina počinje sa minusom prethodne. To je pozicija sa koje se teško vraća u plus, ma koliko rod bio dobar.
Ministarstvo ocenjuje da je ovogodišnji prosečan prinos pšenice u Srbiji „odličan". Prosečan je ključna reč. Prosek može da sakrije Banat sa tri i po tone po hektaru, isto kao što može da sakrije Srem sa šest. Prosek je udoban za izveštaje, a nemilosrdan za one koji ispod njega žive.
Predstavnici proizvođača traže da država ranije objavljuje otkupne uslove za robne rezerve, ubrza isplate podsticaja i omogući stabilnije uslove poslovanja. To nije radikalni zahtev. To je minimum koji bi svako ko želi da poljoprivreda opstane morao da prihvati.
Bez većih prinosa ili značajnijeg rasta otkupnih cena, veliki broj ratarskih gazdinstava teško može ostvariti pozitivnu računicu. A kada računica nije pozitivna, naredna setva se radi na kredit. I tako u krug.
Izvor: AgroSmart, 13. jul 2026.
💬 0 komentara