Berba se završava, a malinari i dalje ne znaju po kojoj ceni prodaju svoj rod. Sastanak u Arilju, na kom su sedeli predstavnici Ministarstva poljoprivrede, proizvođači i otkupljivači, završen je bez dogovora o otkupnoj ceni ovogodišnje maline. Iako su svi učesnici razgovor ocenili kao otvoren i konstruktivan, na pitanje koje svaki malinar postavlja svakog jutra pred zasade — po kojoj ceni će biti plaćena njegova malina — odgovora nema.
Zašto se baš sada sve lomi
Ovo nije prvi put da se cena maline formira pod nebom, a ne na papiru. Ali ove godine, sa berbom koja se privodi kraju i sa sve izraženijom konkurencijom na svetskom tržištu, neizvesnost dobija drugačiju težinu. Srpska malina, nekada ponos izvoza i jedan od najprepoznatljivijih poljoprivrednih brendova, gubi dah na međunarodnoj sceni, dok domaći proizvođači uložena sredstva u negu, zaštitu i radnu snagu pokušavaju da vrate kroz rod čiju vrednost niko ne imenuje.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić bio je jasan na sastanku u Arilju — država ne može i neće da određuje cenu maline. Prema njegovim rečima, cena se formira na tržištu i zavisi od odnosa ponude i potražnje, dok je uloga Ministarstva ispunila preuzete obaveze kroz subvencije i druge vidove podrške. Pitanje otkupne cene, kako je Glamočić istakao, mora biti rešeno u direktnim razgovorima malinara i hladnjačara.
Ministar je izrazio očekivanje da će obe strane nastaviti pregovore i pronaći rešenje prihvatljivo i za proizvođače i za izvoznike. Ali pitanje koje ostaje da visi nad Ariljem i svim malinarskim regionima je — do kada?
Berba ide, cena stoji
Predsednik Udruženja proizvođača malina „Vilamet" Mileta Pilčević nije krio razočaranje. Proizvođači su od sastanka očekivali više, posebno imajući u vidu da se berba privodi kraju, a konačna cena još uvek nije poznata. Upravo je ta neizvesnost, kako je Pilčević ocenio, postala jedan od najvećih problema u proizvodnji maline — ne suša, ne bolesti, ne troškovi, nego činjenica da čovek ne zna za šta radi.
Proizvođači su uložili značajna sredstva u negu zasada, zaštitu, radnu snagu i berbu, a i dalje nemaju jasan odgovor koliki prihod mogu da očekuju. Bilo bi neprihvatljivo da konačna cena bude poznata tek u septembru, kada berba već bude završena i kada proizvođači više ne budu imali mogućnost da utiču na uslove prodaje. — Mileta Pilčević, predsednik Udruženja proizvođača malina „Vilamet"
Pilčević je pozvao malinare da od svojih otkupljivača traže jasne informacije o uslovima otkupa i konačnoj ceni. To je, u suštini, poziv na organizovanje — jer pojedinačno, svaki malinar pred hladnjačom je pregovarač bez aduta. Berba ne čeka, malina ne čeka, a vreme u kome proizvođač može da pregovara ističe sa svakim utorkom i četvrtkom koji prođu.
Hladnjačari: Nismo mi problem, svet je problem
Na drugoj strani stola, Radoje Cvetić iz kompanije Master Frigo Fruits doneo je drugačiju priču. Razgovori su bili iskreni i konstruktivni, ali domaći otkupljivači i izvoznici moraju da se prilagode uslovima na međunarodnom tržištu. Srbija više nije jedini veliki proizvođač maline — konkurencija drugih zemalja poslednjih godina znatno je ojačala, a kupci sve češće nabavljaju robu putem međunarodnih tendera, birajući ponude na osnovu cene, kvaliteta i uslova isporuke.
Domaći izvoznici, prema rečima Cvetića, ne mogu samostalno da određuju cenu. Oni su, zapravo, u istoj zamci kao i proizvođači — samo na višem nivou lanca. Njima ne određuje cenu hladnjača iz Arilja ili Ivanjice, nego kupac iz Nemačke, Belgije ili Velike Britanije koji ima na stolu ponude iz više zemalja i bira onu koja mu najviše odgovara.
Izvoz srpske maline poslednjih godina značajno je opao. Dalji gubitak tržišnog udela mogao bi da ugrozi ne samo hladnjačare i izvoznike, već i proizvođače i čitav sektor. — Radoje Cvetić, predstavnik kompanije Master Frigo Fruits
Cvetić je upozorio da je potrebno pronaći balans između cene koja će malinarima omogućiti da pokriju troškove i ostvare zaradu i cene po kojoj će srpska malina ostati konkurentna na svetskom tržištu. Lakše reći nego uraditi — jer taj balans, ako ga ima, negde je između onoga što malinar mora da dobije da preživi i onoga što svetsko tržište voli da plati.
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Ova situacija nije samo priča o malini. Ona je simptom onoga što se dešava sa celokupnim izvozno orijentisanim poljoprivrednim sektorom Srbije. Mi imamo proizvođače koji ulažu pod neizvesnošću, otkupljivače koji stoje između čekića i nakovnja, i državu koja kaže da je tržište tržište. Svi su na neki način u pravu, a niko ne dobija.
Problem sa malinom je što je ona osetljiva roda — ne može da čeka. Ne može da stoji u hladnjači tri meseca dok se cena ne dogovori, ne može da se preusmeri na drugo tržište ako prvo padne, ne može da se vrati u zasak ako je otkupljivač ponudi nisko. Vreme je neprijatelj svih učesnika u ovom lancu, a naročito proizvođača.
Država je, kroz subvencije i podršku, uradila deo posla. Glamočić je to i rekao — Ministarstvo je ispunilo preuzete obaveze. Ali subvencija pokriva deo troškova, ne celokupnu proizvodnju. I subvencija se ne pretvara u cenu roda. To je razlika koju proizvođači osete na kraju sezone, kad saberu sve račune i vide da li je ostalo nešto za život ili samo za vraćanje dugova.
Pilčevićeva tvrdnja da bi bilo neprihvatljivo da cena bude poznata tek u septembru nije prigovor — to je krik. Jer šta znači saznati cenu kad berba završena? Znači da si već prodao, već si doneo rod u hladnjaču, već si potpisao šta god si potpisao, i sad ti kažu koliko to vredi. To nije pregovaranje. To je diktat prilika.
S druge strane, Cvetićeva argumentacija o padu izvoza i gubitku tržišnog udela treba da se čuje ozbiljno. Ako srpska malina izgubi poziciju na međunarodnom tržištu, to nije problem samo hladnjačara — to je problem svakog malinara u Srbiji. Jer kad kupac jednom navikne na malinu iz druge zemlje, vraćanje na srpsku robu nije ni brzo ni jeftino.
Između nade i računice
Razgovori će biti nastavljeni, kažu iz Ministarstva. Proizvođači insistiraju da se cena definiše što pre, otkupljivači poručuju da će ona zavisiti od prodaje i kretanja na međunarodnom tržištu, a Ministarstvo ostaje u ulozi posrednika koji ne može direktno da odredi cenu. Malinari u završnicu berbe ulaze bez jasnog odgovora koliko će ovogodišnji rod na kraju biti plaćen. I to je, na kraju, najgori mogući ishod sastanka — ne odbijanje, ne sukob, nego čekanje. Jer čekanje u poljoprivredi nikad nije besplatno. Neko ga uvek plaća. A taj neko je, redovno, onaj koji je već uložio sve i nema se kud vrati.
Izvor: Agro News, 14. jul 2026.
💬 0 comments