Poljoprivrednici u Srbiji su ove godine do sada dobili 79 milijardi dinara državnih podsticaja. To je 77,2 odsto od ukupno planiranog budžeta za subvencije, i to je, ako se dobro zagledate u brojeve, prilično dobra vest. Ali kao i uvek u srpskoj poljoprivredi — iza broja se krije cela priča o tome kako, kada i pod kojim uslovima taj novac stiže na račun.
Promena koja se čekala deceniju
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je da je do sada isplaćeno 79 milijardi dinara po osnovu različitih podsticaja, što čini 77,2 odsto planiranih sredstava za ovu godinu. Broj sam po sebi ne znači mnogo ako ne znate kako je to nekada izgledalo.
Dovoljno je setiti se prethodnih godina, kada su poljoprivrednici čekali isplate po osam, devet meseci, ponekad i duže. Seja završena, žetva prošla, a novac od subvencija nije stizao. Ljudi su uzimali kredite da premoste period dok im država ne uplati ono što je obećala. Kamate su jele ono što je subvencija trebalo da pokrije.
Ove godine se nešto suštinski promenilo. Po prvi put, sredstva se isplaćuju poljoprivrednicima odmah po prijemu i obradi zahteva — bez čekanja na završetak javnog poziva. To znači da gazdinstvo koje podnese uredan zahtev dobija novac u razumnom roku, a ne kad neko u administraciji odluči da je došao trenutak za taj tip podsticaja.
Konačno ne moram da zivkam u Ministarstvo svaki drugi dan da pitam gde je moj novac. Podnesem zahtev preko eAgrara, i za nekoliko nedelja novac je na računu. To je ono kako je trebalo da radi od prvog dana. — poljoprivrednik iz Banata, korisnik osnovnih podsticaja u biljnoj proizvodnji
Novac stiže, ali sada morate da ga opravdate
Evo gde priča postaje zanimljivija. Krajem februara tekuće godine stupile su na snagu izmene pravilnika koje uvode obavezu koja ranije nije postojala u ovom obliku — korisnici podsticaja sada moraju da opravdaju dobijena sredstva računima za kupljeni repromaterijal.
Šta to konkretno znači? Ako ste dobili podsticaj za biljnu proizvodnju, od vas se očekuje da pokažete da ste taj novac zaista uložili u proizvodnju — kupili seme, đubrivo, pesticide, gorivo, šta god vam treba. Račun je dokaz. Nema računa, nema opravdanja. Logika je jasna: država daje novac da bi podstakla proizvodnju, a ne da bi neko kupio novi automobil i na papiru bio „poljoprivrednik."
Ministarstvo je objavilo uputstvo za pravdanje isplaćenih sredstava za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji za 2026. godinu, i to je dokument koji svaki korisnik treba da pročita pre nego što potroši dinar od subvencije na bilo šta. Uputstvo je dostupno na zvaničnom sajtu ministarstva, a oni koji ga ne pročitaju rizikuju da sledeće godine ostanu bez prava na podsticaje.
Zahtevi se podnose isključivo elektronski, putem sistema eAgrar. Papirnih prijava nema, šaltera na koje čekate u redu nema. Pravo na podsticaje imaju isključivo registrovana poljoprivredna gazdinstva sa aktivnim statusom u Registru poljoprivrednih gazdinstava. Ako vam status nije aktivan — zaboravite na novac.
Šta ovo znači za gazdinstva na terenu
Hajde da budemo jasni oko jednog dela. Brža isplata je ogroman napredak. Poljoprivrednik koji dobije novac u aprilu ili maju, a ne u decembru, može da ga uloži u proizvodnju iste godine. To menja ekonomsku računicu celog gazdinstva. Umesto da subvencija bude „bonus koji dođe kad dođe," ona postaje deo proizvodnog ciklusa — onako kako je i zamišljena.
S druge strane, obaveza opravdavanja računima je dvosekli mač. U teoriji, niko protiv toga ne može biti — novac od poreza građana treba da ide u proizvodnju, ne u džep onima koji se samo registruju kao gazdinstva a ne proizvode ništa. U praksi, međutim, ovo stvara dodatni administrativni teret za one koji su već preopterećeni papirologijom.
Račune čuvam i pre ovoga, ali sada moram da vodim računa o svakoj fakturi, o svakom paragonu sa pumpe. Jedan izgubljen papir i možeš da se oprostiš od subvencije sledeće godine. — proizvođač iz okoline Kraljeva
Mali proizvođači, oni sa par hektara, osetiće ovaj teret najviše. Veliki gazdinstva imaju knjigovodje i softvere koji prate svaki račun. Mali gazda kupuje đubrivo u lokalnoj radnji, dobije papirni račun, stavi ga u fioku i nada se da će ga naći kad dođe vreme za opravdavanje. Ako ne nađe — problem.
Subvencije kao sistem, ne kao zgodan pogodak
Ono što je važno razumeti u svemu ovome je da subvencije u srpskoj poljoprivredi nisu sitnica. One su strukturni deo prihoda većine gazdinstava. Bez njih, mnogi ne bi preživeli godinu. Zato je brzina isplate važna — ali je jednako važno da sistem bude transparentan i da novac zaista ide onima koji proizvode.
77,2 odsto isplaćenih sredstava do sredine godine je broj koji pokazuje da se administracija pomerila u pravom smeru. Preostalih 22,8 odsto treba da stigne do kraja godine, i tu će se videti da li je ovaj tempo održiv ili je samo početni zanos novog pristupa.
Izmene pravilnika iz februara su najavile novu filozofiju — država daje brže, ali traži više odgovornosti. To je fer. Ali odgovornost mora biti dvosmerna. Ako poljoprivrednik mora da čuva svaki račun, Ministarstvo mora da obezbedi da eAgrar radi stabilno, da uputstva budu jasna i da se rokovi poštuju sa obe strane.
Ove godine, prvi put, izgleda da se to dešava. 79 milijardi dinara na računima poljoprivrednika, isplaćeno na vreme i bez čekanja na završetak javnog poziva, nije mala stvar. To je sistem koji počinje da radi onako kako je zamišljen. Pitanje je samo da li će izdržati i sledeće godine, kad novost prestane da bude novost i kad se svi naviknu na to da je brza isplata norma, a ne izuzetak. Jer u srpskoj poljoprivredi, navika je opasna stvar — čim nešto postane normalno, neko odluči da to ponovo mora da se menja.
Izvor: Agro TV, 14. jul 2026.
💬 0 komentara