Ko god da je u poslednjih godinu dana pratio šta se dešava sa otkupom mleka u Srbiji, zna da svaka vest o premijama stiže sa naporom i pokušajem države da zadrži proizvođače u biznisu koji je postao jedan od najizazovnijih u domaćoj poljoprivredi. Uprava za agrarna plaćanja je 14. jula raspisala javni poziv za premiju za mleko za drugi kvartal 2026, a proizvođači imaju tačno mesec dana — do 14. avgusta — da podnesu zahteve putem portala ePodsticaji.
Šta se dešava i zašto je ovo važno sada
Premija za mleko je jedna od retkih mera koja direktno pogađa džep svakog proizvođača, bez obzira na to da li drži tri krave na šumadijskom brdu ili stotinu grada u ravnom Banatu. Bez nje bi matematika proizvodnje mleka u Srbiji jednostavno prestala da se pokriva. Otkupne cene koje mlekare plaćaju su se kretale gore-dole, a troškovi stočne hrane, energije i lekova su rasli bez prekida.
Ovaj poziv pokriva period od prvog aprila do tridesetog juna 2026. — drugi kvartal, sezonu kada proizvodnja tradicionalno raste zbog pašnog perioda, ali i kada otkupne cene često padaju jer je mleka na tržištu više. Upravo u tom paradoksu — više mleka, niža cena — premija postaje diferencija između profita i gubitka za mnoge gazdinstva.
Ko može da konkuriše i pod kojim uslovima
Pravo na premiju imaju pravna lica, preduzetnici i nosioci registrovanih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava. Tu nema iznenađenja — isti kriterijumi kao i prethodnih godina. Ali postoji jedan uslov koji farmeri često zaborave u žurbi, a koji ih košta prava na novac: obnova registracije gazdinstva za 2026. godinu u Registru poljoprivrednih gazdinstva mora biti završena pre podnošenja zahteva.
Sve se podnosi isključivo elektronski, preko platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji. Nema papira, nema šaltera, nema predaje u opštini. Ko nema pristup portalu ili ko nije obnovio registraciju — jednostavno ne može da konkuriše. U praksi to znači da farmer koji je zakasnio sa obnovom RPG knjige gubi pravo na premiju za ceo kvartal, bez obzira na to koliko je mleka isporučio.
Premija se ostvaruje za kravlje, ovčije i kozje sirovo mleko proizvedeno i isporučeno u periodu od 1. aprila do 30. juna 2026. godine. Tri vrste mleka, tri kategorije proizvođača, jedan portal, jedan rok.
Nastavljamo da ispunjavamo ono što smo obećali našim proizvođačima mleka — da država bude pouzdan partner i da podrška stiže blagovremeno i predvidivo. Posle uvođenja obaveznih ugovora između proizvođača i otkupljivača mleka, kojima smo dodatno uredili odnose na tržištu i ojačali položaj naših farmera, nastavljamo sa redovnom isplatom premija za mleko. — prof. dr Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede
Obaveznih ugovora i premija: Dve strane istog novčića
Glamočić u svojoj izjavi pominje obavezne ugovore između proizvođača i otkupljivača mleka, i to nije slučajno bačena rečenica. Taj mehanizam je jedna od najznačajnijih promena na srpskom tržištu mleka u poslednjih nekoliko godina. Obavezni ugovori znače da mljekara ne može arbitrarno da smanji otkupnu cenu usred meseca, ne može da odbije isporuku ako je ugovorena, i ne može da vrši pritisak na proizvođača preko noći.
Premija je drugi deo te priče — državni novac koji dolazi direktno proizvođaču, nezavisno od odnosa sa mljekarom. Dve mere zajedno stvaraju okvir u kojem proizvođač ima ugovorenu cenu sa mljekarom sa jedne strane i državnu premiju sa druge. U teoriji, to mu daje predvidljivost koja mu ranije nije postojala.
U praksi, naravno, stvari su komplikovanije. Ugovori se ponekad tumače različito, isporuke se odbijaju iz kvalitetnih razloga, a premija — iako redovna — ne prati uvek rast troškova proizvodnje. Ali struktura je tu, i to je više nego što je postojalo pre deset godina.
Svaka mera koju donosimo ima isti cilj — da obezbedimo sigurnije poslovanje, veću izvesnost i uslove da se domaća proizvodnja mleka razvija i bude konkurentnija. — prof. dr Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede
Šta farmeri treba da znaju na terenu
Najvažnija stvar za čoveka koji čita ovu vest na svom telefonu u štali je sledeća: rok je od 14. jula do 14. avgusta. To je mesec dana, i to je dovoljno vremena — ali samo ako ste pre toga obnovili registraciju. Ako niste, ne preostaje vam ništa drugo nego da to uradite sada, pre nego što podnesete zahtev.
Podnošenje preko ePodsticaja je tehnički jednostavno ako imate pristup i ako ste već radili sa portalom. Za one koji prvi put konkurišu — ili koji su imali problema sa pristupom prethodnih godina — kontakt telefoni Ministarstva poljoprivrede i portala eAgrar su dostupni. Tekst javnog poziva i detaljna uputstva nalaze se na sajtu Uprave za agrarna plaćanja.
Ono što treba imati u vidu je da se premija ostvaruje za mleko koje je isporučeno u drugom kvartalu — od aprila do juna. To znači da su količine već poznate, isporuke su završene, i ovo je u suštini knjigovodstveni proces. Nema prostora za naknadno povećavanje količina ili korekcije. Šta ste isporučili, to ste isporučili.
Analiza: Premija kao diferencija između opstanka i odustajanja
Posmatrano iz ugla urednika koji prati srpsku poljoprivredu godinama, premija za mleko je mera koja ima dvostruku prirodu. S jedne strane, to je klasična državna potpora koja povećava prihod proizvođača po litru isporučenog mleka. S druge strane, to je signal — država kaže da prepoznaje mleko kao strategijsku granu i da je neće prepustiti tržištu koje bi, ostavljeno samo sebi, verovatno ugasilo polovinu proizvođača u roku od tri godine.
Srpska proizvodnja mleka se nalazi u strukturnom pritisku već deceniju. Broj krava opada, prosečno gazdinstvo je malo, troškovi proizvodnje rastu, a otkupne cene ne prate tempo. U tom okruženju, premija nije luksuz — to je diferencija između gazdinstva koje završava godinu sa plusom i onog koje prodaje krave u jesen.
Obavezni ugovori koje Glamočić pominje su važan korak, ali oni su tek prvi sloj zaštite. Ugovor vam garantuje otkup, ali ne garantuje cenu koja pokriva troškove. Premija je taj drugi sloj — državni novac koji nadograđuje ono što tržište ne uspeva da isporuči.
Ovčije i kozje mleko u ovom pozivu dobijaju isti tretman kao kravlje, i to je važno. Proizvođači kozjeg mleka su godinama bili u senci, često bez adekvatne podrške, a njihova proizvodnja raste upravo zbog niše koju kravlje mleko ne pokriva — sirevi, specijalni proizvodi, zdravstveno orijentisani potrošači. To što država tretira sve tri vrste mleka pod istim pozivom je ispravan pristup.
Rok od mesec dana je dovoljan. Uslovi su jasni. Pitanje koje ostaje je ono koje farmeri postavljaju svake godine — da li će isplata stići na vreme i da li će iznos pratiti stvarne troškove proizvodnje. Na to ćemo dobiti odgovor tek kada prvi dinari sjure na račune.
Podnesite zahteve na vreme, obnovite registraciju pre toga, i čuvajte potvrde o isporuci. Sve ostalo je na državi — a mi ćemo pratiti svaki korak isplate do poslednjeg dinara.
Izvor: AgroSmart, 14. jul 2026.
💬 0 komentara