Kada priroda konačno odluči da bude milostiva, poljoprivrednik ne slavi unapred. Zna on dobro da je rod tek pola posla, a da je druga, teža polovina — prodati ga po ceni koja pokriva troškove. U Republici Srpskoj ove godine voćari gledaju u voćnjake sa osmehom koji se nije pojavljivao godinama, ali im na kraju puta, gde treba da stane kupac, čeka poznati zid — tržište koje ne ceni ni rod ni trud onako kako bi trebalo.
Godina kakve se ne pamte — ali se pamte njihove posledice
Voćarska sezona u Republici Srpskoj teče u znaku izuzetno dobrog roda i visokokvalitetnih plodova. Proizvođači iz tog entiteta otvoreno kažu da ovakva povoljna godina nije zabeležena duži niz godina, a predsednik Udruženja voćara Republike Srpske Dragoja Dojčinović ne bira reči kada ocenjuje situaciju — vremenske prilike do sada bile su gotovo idealne za većinu voćnih kultura. To nije mala stvar u regionu gde prolećni mrazevi redovno kosaju cvetove i gde jedna noć može da poništi godinu rada.
Ključna rečenica ovog leta u voćnjacima preko Drine glasi: nije bilo prolećnih mrazeva. To je, kako Dojčinović ističe, glavni razlog zašto je ova sezona jedna od najboljih u poslednjih deset godina. Mraz je neprijatelj broj jedan u voćarstvu — ne možeš ga predvideti, ne možeš ga zaustaviti, možeš samo da gledaš kako ti preko noći propada berba. Ove godine, taj neprijatelj se nije pojavio.
Kultura po kultura — ko dobija, ko gubi
Trešnja je prva otvorila sezonu i to sjajno. Rod je dobar, kvalitet plodova odličan, a potražnja velika — proizvođači su, kaže Dojčinović, zadovoljni i prodajom. Trešnja je kratka priča, brzo se završi, ali kada se završi dobro, postavlja ton za sve što sledi.
Ako temperature dostignu od trideset pet do četrdeset stepeni, može doći do velike štete. Za sada je stanje odlično i nadamo se da će vreme ostati stabilno. — Dragoja Dojčinović, predsednik Udruženja voćara Republike Srpske
S druge strane, malina je otkrila koliko je tanka granica između dobrog i lošeg. Visoke temperature su kod maline dovele do ubrzanog sazrevanja i pada kvaliteta plodova. Malina je nezahvalna kultura — traži sve ili ništa. Previše sunca je pogubi od kiše, jer plod izgubi čvrstoću pre nego što stigne do otkupne stanice. Ovo je problem koji i srpski proizvođači poznaju bolje nego što bi želeli — Arilje i okolina svake godine vode istu borbu sa vrućinama u julu.
Jabuka, najzastupljenija voćna kultura u Republici Srpskoj, za sada je u veoma dobrom stanju. Rod je izuzetno dobar, kvalitet prati rod, a mnogi proizvođači danas imaju sisteme za navodnjavanje i protivgradne mreže koje znatno ublažavaju posledice visokih temperatura. Ovo je važno — jabuka se ne ostavlja na milost i nemilost vremenu kao što je to bio slučaj pre desetak godina. Tehnologija menja priču, ali je menja sporo i skupo.
Šljiva je kultura koja najviše obećava, a najviše i strepi. Dojčinović ističe da se očekuje jedan od najboljih prinosa u poslednjih nekoliko godina, ali upozorava da bi ekstremne vrućine mogle da izazovu ožegotine na plodovima i naruše kvalitet. I tu dolazimo do suštine — poslednje vremenske prilike, srećom, usporile su zrenje i omogućile plodovima da zadrže kvalitet. Da su se nastavile ekstremno visoke temperature, šljiva bi sazrevala prebrzo, a brzo sazrevanje u voćarstvu znači jedno: šećer ne stigne da se nakupi, boja ne stigne da se razvije, i plod koji izgleda zrelo zapravo je prazan.
Da su se nastavile ekstremno visoke temperature, voće bi sazrevalo prebrzo, što bi se najviše odrazilo na kvalitet šljive. — Dragoja Dojčinović, predsednik Udruženja voćara Republike Srpske
Još jedna važna pojedinost: zbog stabilnijih vremenskih prilika i manjeg broja prolećnih mrazeva, ove godine je bilo manje potrebe za zaštitnim tretmanima. To znači manje prskanja, manje troškova za preparate, manje opterećenje kako na budžet proizvođača tako i na samu biljku. U vremenu kada su troškovi proizvodnje dostigli nivoe koji guše svaku maržu, svaki izostali tretman je novac koji ostaje u džepu.
Tržište — tamo gde rad prestaje, a muka počinje
I tu dolazimo do dela priče gde osmeh nestaje sa lica. Najveći izazov, kaže Dojčinović, biće plasman voća. Kupovna moć stanovništva je oslabila, tržište je manje, a dodatni problem predstavlja veliki uvoz voća iz Srbije i zemalja Evropske unije. Konkurencija je velika jer mnoge države subvencionišu svoje proizvođače, pa oni mogu da ponude niže cene.
Ovo je tačka u kojoj priča iz Republica Srpske postaje priča o celom regionu. Isti problem, ista bol, ista nemoć. Proizvođač u Republici Srpskoj gleda u istu agonssku sliku kao proizvođač u Srbiji — uložio si, rodio si, kvalitet je odličan, a onda ti na pijaci ili u otkupnoj stanici kažu da je cena pala jer je „puno robe na tržištu". Puno robe na tržištu je eufemizam za: tvoj rad vredi manje nego prošle godine.
Dojčinović podseća na jednu važnu stvar — proizvođači iz Republike Srpske su prethodnih godina uspešno izvozili voće u Dubai i druge arapske zemlje, ali je zbog aktuelnih geopolitičkih prilika taj izvoz usporen. To je bio ventil koji je držao pritisak pod kontrolom. Kada taj ventil ne radi, sav taj pritisak ide na domaće tržište, koje je već preopterećeno uvozom koji dolazi sa subvencijama koje domaći proizvođač nikada nije video.
Šta ovo znači za srpskog voćara
Kada gledamo u Republiku Srpsku iz Srbije, mi ne gledamo u tuđu priču. Gledamo u ogledalo. Isti klimatski uslovi, iste kulture, isti problemi sa plasmanom, ista konkurencija sa strane. Ono što tamo radi se — više sistema za navodnjavanje, više protivgradnih mreža, savremenija proizvodnja — to je tačno ono što srpski voćar mora da radi ako želi da preživi na tržištu koje ne prašta.
Tehnologija jeste odgovor, ali je odgovor koji košta. Sistem za navodnjavanje i protivgradne mreže nisu luksuz — to je osnovni alat za preživljavanje u vremenu kada se klima menja brže nego što se poljoprivredna politika prilagođava. I dok države EU subvencionišu svoje proizvođače do nivoa koji im omogućava da uvoze voće po cenama ispod domaće proizvodnje, naši proizvođači ostaju prepušteni tržišnoj logici koja je logika onoga ko ima veći džep, a ne onoga ko ima bolji proizvod.
Kupovna moć stanovništva je oslabila, tržište je manje, a dodatni problem predstavlja veliki uvoz voća iz Srbije i zemalja Evropske unije. — Dragoja Dojčinović, predsednik Udruženja voćara Republike Srpske
Ironija je, naravno, u tome što voće iz Srbije predstavlja problem za proizvođače u Republici Srpskoj. Naš voćar ne zna da li da plače ili da se smije — njegov proizvod je toliko konkurentan da obara cene na susednom tržištu, ali mu na sopstvenom tržištu EU uvoz radi istu stvar. Svi smo mi u istom kolu, a to kolo nema kočnicu.
Dobra godina u voćnjaku je dar. Ali dar koji ne znaš da naplati je samo lep prizor koji gledaš dok ti novac curi kroz prste. Voćari u Republici Srpskoj imaju ove godine jednu od najboljih berbi u deceniji — pitanje je da li će im ta berba doneti i jednu od najboljih naplata. A dok ne rešimo pitanje plasmana, subvencija i pravedne konkurencije, svaki dobar rod će biti samo pola sreće. Druga polovina se ne rađa u voćnjaku — ona se rađa za pregovaračkim stolom, i tamo nas, iz godine u godinu, nema.
Izvor: Agro TV, 14. jul 2026.
💬 0 komentara