Kada bi neko iz ministarstva pogledao papire, video bi jednu delatnost — tri cifre i jednu priču. Ali na terenu, iza te administrativne šifre, kriju se tri potpuno različita sveta: poljoprivredne apoteke gde farmer kupuje sredstva za zaštitu bilja, pet šopovi gde gradski par kupuje hranu za zlatnog retrivera, i cvećare u kojima neko bira sadnice za baštu. Godine 2025. ta tri sveta zajedno su odradila promet od 18,31 milijardu dinara kroz 1.685 privrednih subjekata. I tu počinje prava priča.
Zašto jedna šifra krije tri tržišta
Repubički zavod za statistiku vodi ovu delatnost kao jednu celinu — trgovina na malo cvećem, sadnicama, semenjem, đubrivima, kućnim ljubimcima i hranom za kućne ljubimce u specijalizovanim prodavnicama. Na papiru, to je jedna linija u bazi podataka. U stvarnosti, to su tri industrije sa različitim kupcima, različitom maržom i različitom dinamikom rasta.
Ta administrativna nelogičnost nije bezazlena. Kada analitičar pokušava da izvuče zaključke o stanju srpske poljoprivrede iz ovih podataka, on zapravo meša bundeve i pseću hranu. Ali upravo ta mešavina, paradoksalno, daje najverniju sliku onoga što se dešava na terenu — jer su sva tri segmenta deo istog lanca snabdevanja, od semena do ukrasnog bilja, i svi rastu.
Agro-program vlada prihodima, cvećare vladaju brojem firmi
Evo gde postaje zanimljivo. Cvećare i garden centri čine oko četrdesetpet odsto svih firmi u delatnosti — skoro polovina. Pet šopovi prate sa tridesetosam odsto. Ali agro-program, onaj koji prodaje seme, đubriva i pesticide, ima tek sedamnaest odsto firmi. I pored toga, agro-program ostvaruje najveći promet. Sledi ga pet šop segment, dok cvećare i garden centri, uprkos brojčanoj dominaciji, tek na trećem mestu.
Broj firmi nije pokazatelj snage. Jedna poljoprivredna apoteka u Mionici može da obrne više dinara nego deset cvećara u Beogradu. To je realnost koju brojke potvrđuju iz godine u godinu. — analitičar CompanyWall baze podataka
Raspodela prihoda jasno pokazuje fragmentaciju tržišta. Prvih deset kompanija drži oko dvadesetšest odsto ukupnih prihoda, dok preko sedamdeset odsto pripada malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima. Nema dominantnog lanca. Nema tri-četiri igrača koji kontrolišu tržište. Ovo je, u suštini, tržište sitnih trgovaca i lokalnih distributera.
Lideri su tamo gde je farmer — ne gde je grad
Lista najvećih kompanija po prihodu u 2025. godini potvrđuje da agro-program vuče celu delatnost. Na vrhu su Poljoprivredna apoteka Iris, Bašta DOO Zrenjanin, Preduzeće Ćira DOO Mionica, Zlatan Petrović – Poljoprivredna apoteka Petro Prom, Unix Plus DOO Vršac, Greendeal DOO Čantavir, Trgovina-Tadić DOO, Agro Red Kovin, Pegaz ANS i Agrošid.
Pročitajte tu listu još jednom. Zrenjanin, Mionica, Vršac, Čantavir, Kovin, Šid. Nema Beograda na vrhu. Lideri su u Vojvodini i u unutrašnjosti — tamo gde se oru zemlja i gde farmer uđe u apoteku da kupi herbicid pre nego što krene na njivu. To nije slučajnost.
Geografski, najveći broj privrednih subjekata registrovan je u Novom Sadu, zatim u Beogradu, pa u Kragujevcu, Čačku, Šapcu, Kraljevu i Smederevu. Da se sve beogradske opštine posmatraju zajedno, Beograd bi bio ubedljivo najveći centar. Ali Beograd dominira po broju firmi, ne po prihodima lidera. To je razlika između grada koji ima stotinu cvećara i sela koje ima jednu apoteku koja obrne deset puta više.
Petorostruki rast za sedam godina
Period od 2018. do 2025. godine je priča za sebe. Ukupni prihodi delatnosti skočili su sa 3,79 milijardi dinara na 18,31 milijardu. To je gotovo petostruki rast za sedam godina. Neto dobit je porasla sa 108,3 miliona na 397,2 miliona dinara. Broj zaposlenih se uvećao sa 465 na 1.934 ljudi.
Ovo nije samo rast prometa. Ovo je razvoj. Firme su se širile, zapošljavale nove radnike, povećavale efikasnost. I to se dešavalo upravo u segmentu koji najdirektnije dodiruje poljoprivrednog proizvođača — agro-programu.
Sam prelaz iz 2024. na 2025. doneo je rast sa 16,28 milijardi na 18,31 milijardu dinara, što je dvanaest i po odsto. U godinama kada se priča o krizi, o odlivu mladih sa sela, o nezaposlenosti u poljoprivredi — ovi brojevi govore da je lanac snabdevanja poljoprivrede repromaterijalom u ekspanziji.
Ko raste najbrže — i šta nas to uči
Tabela dvadeset kompanija sa najvećim rastom prihoda između 2022. i 2025. godine je možda najvažniji podatak u celoj analizi. Na prvom mestu je Zlatan Petrović – Poljoprivredna apoteka Petro Prom sa rastom od 522,9 miliona dinara. Za njim slede Voljavča sa 156,2 miliona, Agro Ribarska Reka sa 134,9 miliona, Slađan Nedeljković PR Agrodom Company sa 129,9 miliona, i Greendeal DOO Čantavir sa 99,2 miliona dinara rasta.
Dalje: Bašta DOO Zrenjanin sa 94,6 miliona, Moja Bašta sa 87,6 miliona, Agro Milović sa 83,4 miliona, MK Agro sa 77,7 miliona, Lina 011 Beograd sa 76,6 miliona. Lista nastavlja sa Essential Crops, Tvoj Garden Centar, SAP Agrar, Agro Red Kovin, Farmer Pet, Rus Fruits Varda, Gardenium, Pegaz ANS, Cvećar Plus Beograd i Agrovet 2003 Niš.
Kada pogledate ko raste najbrže, vidite da su to firme koje su shvatile da farmer ne kupuje samo proizvod — on kupuje savet. Ko je to ranije shvatio, taj danas vodi tržište. — predstavnik Poljoprivredne apoteke iz Vojvodine
Od dvadeset najbrže rastućih, većina je iz agro-programa. Tek nekoliko pet šopova i cvećara probija se u ovu listu. To potvrđuje ono što svaki farmer na terenu već zna — novac je u repromaterijalu, ne u ukrasnom bilju.
Sa druge strane, najveće stope rasta ostvarile su kompanije Flower Dream, Pet Shop Maza, Dragana Jokić PR Cvećara Jokić, Sandra Šerko PR Shop S i Gardenium. Ali tu treba biti oprezan — njihov rast polazi sa izuzetno niske baze iz 2022. godine. Procenti su veliki, ali u apsolutnim iznosima to su skromni brojevi u poređenju sa Petro Promovih pola milijarde dinara rasta.
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Ovi podaci govore nešto što ministarstva retko hoće da čuju. Tržište repromaterijala u Srbiji je zdravo, raste i fragmentisano je — što znači da nema monopola. To je dobro za farmera. Kada imate deset poljoprivrednih apoteka u okrugu, cena pesticida i đubriva se formira na tržištu, ne u nečijoj kancelariji.
Ali fragmentacija ima i svoju cenu. Male firme imaju ograničenu pregovoračku moć preko dobavljača. Ne mogu da pregovaraju o cenama sa multinacionalnim proizvođačima sredstava za zaštitu bilja na isti način kao veliki lanci. Zato je marginu koju farmer plaća delimično posledica strukture tržišta — previše malih igrača koji kupuju po maloprodajnim cenama i prodaju sa tankom maržom.
Rast zaposlenosti sa 465 na 1.934 ljudi za sedam godina je impozantan. Ali pitate se — koliko su to kvalitetni poslovi? Koliko su to agronomi koji daju stručni savet, a koliko prodavci na kasama? U poljoprivrednoj apoteci, znanje prodavca je vrednost. U pet šopu, to je manje važno. Ta razlika u kvalitetu radne snage je ono što razdvaja profitabilne od onih koji preživljavaju.
Činjenica da agro-program dominira i po prihodima i po rastu, dok cvećare i garden centri sa najvećim brojem firmi ostvaruju najmanji promet, govori o suštini srpske poljoprivrede. Mi smo zemlja koja proizvodi hranu, ne zemlja koja ukrašava dvorišta. Novac prati ono što hrani — seme, đubrivo, pesticid. Sve ostalo je dodatak.
I dok god farmer u Mionici, Čantaviru ili Kovinu uđe u apoteku i pita za preporuku — to tržište će rasti. Ne zato što je moda, nego zato što je neophodno. A neophodnost, za razliku od lepote, nikada ne izlazi iz mode.
Izvor: Biznis.rs, 14. jul 2026.
💬 0 komentara