Ako ste iz prerađivačkog sektora i već razmišljate o izvozu u Evropsku uniju — ili ste već deo tog lanca dobavljača — evo nečega što ne smete da propustite. Privredna komora Srbije otvorila je javni poziv za mikro, mala i srednja preduzeća koja žele besplatnu stručnu pomoć za dekarbonizaciju poslovanja, a prijave traju samo do trideset prvog jula. Broj mesta je ograničen, a prijave se razmatraju redosledom pristizanja — ko prvi stigne, prvi će dobiti savetodavni termin.
Zašto je ovo važno baš sada
Evropska unija poslednjih godina sve brže uvodi ekološke propise koji ne pogađaju samo velike industrijske gigante, već i male prerađivače koji žele da plasiraju svoje proizvode na njeno tržište. CBAM — mehanizam granične karbonske prilagođavanosti — već pomera igru za izvoznike, a standardi održivog poslovanja postaju uslov, ne izbor. Srbija je u procesu pristupanja EU, i svaka kompanija koja izvozi ili planira izvoz mora da razmišlja o ugljeničnom otisku, energetskoj efikasnosti i kružnoj ekonomiji — pre nego što joj to postane prepreka, a ne prilika.
Šta tačno dobijate
Program se realizuje u okviru projekta „Green Economy in Serbia", koji finansira nemačka razvojna saradnja, a sprovodi GIZ — Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju. Za odabrane kompanije to znači besplatan pristup sertifikovanim konsultantima u jednoj od četiri oblasti: cirkularna ekonomija, upravljanje emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG), energetski pregledi i finansijsko mentorstvo za razvoj zelenog poslovnog modela.
Konsultanti ne dolaze da drže predavanje. Cilj je da se izmeri trenutno stanje poslovanja, utvrde mogućnosti za unapređenje energetske i resursne efikasnosti, izmeri uglenični otisak i definišu konkretni koraci za dekarbonizaciju. Individualni rad sa odabranim kompanijama počinje u septembru 2026. godine, a rezultat je završni izveštaj sa preporukama i planom mera.
Ovo nije kursevi o ekologiji. Ovo je merenje vašeg ugljeničnog otiska i dobijanje konkretnog plana šta da menjate u proizvodnji — besplatno. Ko to odbije, sam sebi sudi kad mu EU zatvori vrata. — Saša "Sejo" Petrović, glavni urednik mojegazdinstvo.rs
Posebna pogodnost programa leži u onome što sledi nakon savetodavnog procesa. Kompanije koje uspešno završe savetovanje mogu naknadno da konkurišu za GIZ program subvencija za nabavku opreme namenjene sprovođenju mera dekarbonizacije. Za subvencije je opredeljeno ukupno trista hiljada evra, a pojedinačni grant ide do deset hiljada evra po kompaniji. Uslov je sopstveno učešće od najmanje pedeset odsto ukupne vrednosti projekta — što znači da na svaki evra donatorskog novca kompanija mora da stavi svoj.
Ko se prijavljuje i kako
Poziv je otvoren za mikro, mala i srednja preduzeća iz prerađivačkog sektora — a to u srpskoj poljoprivredi obuhvata sve od mlekara i mesara do proizvođača voćnih sokova, sušenog voća, žitarica i prerađevina. Ključni kriterijum je da kompanija već izvozi, planira izlazak na tržište EU ili je deo lanca dobavljača kompanija koje posluju u EU. Prijave se razmatraju prema redosledu pristizanja, što znači da oklevanje košta mesto.
Nemačka već godinama ulaže u zelenu tranziciju srpske privrede, i to ne kroz prazne deklaracije, već kroz konkretne programe gde kompanija dobija konsultanta, merenje i novac za opremu. Pitanje je samo da li srpski preduzetnici prepoznaju vrednost pre nego što poziv zatvori. — izvor blizak programu, GIZ Srbija
Za srpsku poljoprivredu ovo je prilika koja se ne ponavlja često. Prerađivački sektor godinama vuče najveći deo izvoza agrara — od malina do sira, od smrznutog voća do piva — i upravo te kompanije prve osete promene u evropskim standardima. Ko danas ne zna koliko CO2 emituje po toni proizvoda, sutra ne može da odgovori pitanju evropskog kupca koji traži podatke o ugljeničnom otisku u svakoj pošiljci. I to nije budućnost — to je već sadašnjost za one koji izvoze u Nemačku, Francusku, Holandiju.
Šta ovo znači za srpskog proizvođača
Realnost srpskog agrara je takva da većina malih prerađivača jedva pokriva tekuće troškove, a kamoli da zaposli eksperta za dekarbonizaciju. Konsultantske usluge u ovoj oblasti na tržištu koštaju od nekoliko hiljada do desetina hiljada evra — novac koji retko koja mikro kompanija ima na raspolaganju. Ovaj program taj trošak preuzima donator, i to je ono što ga čini bitnim. Ne zato što je dekarbonizacija trend, nego zato što je pristup tržištu EU bez nje sve teži.
Situacija na terenu je jasna: veliki igrači već imaju svoje ekipe za održivost, sertifikate i izveštaje o emisijama. Mali i srednji ostaju van tog toka, ne zato što ne žele, nego zato što nemaju kapital za ulazak. GIZ program tu ubacuje most — besplatno savetovanje koje meri stanje, predlaže mere i otvara vrata ka grantu od do deset hiljada evra za opremu. Pedeset odsto sopstvenog učešća je realan uslov za kompaniju koja već izvozi, a za one koji tek planiraju — to je ulaganje koje se isplati pre prvog evropskog ugovora.
Ugljenični otisak nije broj za etiketu. To je merilo da li vaš proizvod uopšte ulazi u lanac dobavljača koji završava na policama u Berlinu ili Parizu. Ko to ne zna, gubi ugovor pre nego što je pregovori počeli. — Saša "Sejo" Petrović, glavni urednik mojegazdinstvo.rs
Trista hiljada evra u grantovima neće promeniti srpsku industriju preko noći. Ali za dvadeset ili trideset kompanija koje osvoje sredstva, to je razlika između kupovine energetski efikasnog bojlera, solarnih panela ili sistema za reciklažu vode — i nastavka rada sa starom opremom koja troši previše energije i emituje previše CO2. Svaka takva investicija se vraća kroz niže račune za struju, bolju poziciju u pregovorima sa evropskim kupcima i sertifikate koji otvaraju nova vrata.
Prijave se podnose do trideset prvog jula. Ovo nije poziv na razmišljanje — ovo je poziv na akciju. Ko propusti, nema se koga da krivi osim sebe, jer EU neće čekati da se srpski prerađivači organizuju.
Izvor: Agro News, 15. jul 2026.
💬 0 comments