Zamislite državu koja sedne za sto sa svojim poljoprivrednicima i kaže: znamo da ste načeti, znamo da vas klima i tržište tuku bez milosti, evo vam ruke. Brazil, najveći poljoprivredni izvoznik sveta, upravo to radi — Vlada u Braziliji priprema privremenu uredbu kojom će restrukturirati više od sto milijardi reala, odnosno oko dvadeset milijardi dolara poljoprivrednih dugova. Potez koji bi u srpskim okvirima bio nezamisliv, u Brazilu je postao nužnost.
Zašto se ovo dešava baš sada
Brazil je zemlja koja hrani svet. Soja, kafa, šećer, pomorandže — to su njegovi izvozni aduti, stubovi ekonomije koji nose i budžet i devizne rezerve. Ali poslednjih godina taj stub je pukao na više mesta. Uzastopne klimatske katastrofe, uključujući razorne poplave koje su 2024. godine pogodile saveznu državu Rio Grande do Sul, srušile su prinose i otopile marže proizvođača. Istovremeno, cene poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu padaju, a kamatne stope grizu svaki dinar kredita koji je poljoprivrednik uzeo u nadi bolje godine.
Ne možemo pokriti sve proizvođače pogođene krizom, ali možemo zaustaviti lanac propadanja koji bi ugrozio celokupnu poljoprivrednu proizvodnju. — Dario Durigan, ministar finansija Brazila
Durigan je to rekao otvoreno, bez ulepšavanja. Država neće moći da uhvati sve — ali će uhvatiti dovoljno da se sistem ne sruši. Tu je razlika između politike i populizma, i Brazilci je, čini se, razumeju.
Kako program funkcioniše — i koga obuhvata
Program je precizno seckan. Obuhvata poljoprivrednike i zadruge koje su pretrpele gubitke između 2019. i 2025. godine, a podeljen je u dve kategorije. Prvu čine proizvođači koji su imali gubitke u najmanje dve žetve uz pad prihoda od najmanje trideset odsto. Drugu čine oni koji su pretrpeli štetu u tri ili više sezona i zabeležili pad prihoda od najmanje četrdeset odsto. Nije to milosrđe — to je hirurški rez.
Rokovi otplate novih kredita biće od osam do deset godina, uz mogućnost grejs perioda do dve godine. Kamatne stope će biti niže od tržišnih. Za srpskog proizvođača koji se muči sa refinansiranjem kredita na šest do dvanaest meseci, ovo zvuči kao priča sa druge planete.
Državna banka Banco do Brasil, najveći kreditor poljoprivrednog sektora u zemlji, predvodiće proces restrukturiranja, a vlasti će nastojati da u program uključe i privatne banke. Iz Banco do Brasil već su saopštili da banka prilagođava interne sisteme kako bi obrada zahteva mogla da počne odmah po stupanju na snagu pratećih propisa.
Ključan detalj: od 14. jula privremeno je obustavljena otplata dugova koji ispunjavaju uslove programa, na period od trideset dana. Ovu meru najavio je Paulo Pimenta, lider vlade u donjem domu parlamenta. Trideset dana daha, da proizvođači mogu da pregovaraju o novim uslovima finansiranja bez batina na vratima.
Fiskalni trošak programa, prema Duriganovim rečima, ostaje ispod četiri milijarde reala — zahvaljujući strogim kriterijumima za učešće. Prevodi se: država ne daje novac napamet, ali ga ni ne žrtvuje na oltaru kratkoročne politike.
Politički kontekst — izbori i poljoprivreda
Ne možemo zaobići politiku. Predsednik Lula da Silva priprema se za predsedničke izbore zakazane za oktobar, a poljoprivredni regioni su tradicionalno naklonjeniji konzervativnim političkim opcijama. Lulina administracija poslednjih godina pojačava podršku agrarnom sektoru — ne zato što ga birački nosi, nego zato što bez njega ekonomija pada na kolena.
Ovaj program može zaustaviti dalji rast zaduženosti u agrarnom sektoru, ali samo ako bude praćen strukturnim reformama, a ne jednokratnim političkim potezima. — izjava iz krugova parlamentarnog bloka FPA (Frente Parlamentar da Agropecuária)
Predlog je usaglašen sa uticajnim parlamentarnim poljoprivrednim blokom FPA, što znači da nije prošao kroz zadnja vrata. Sedeli su za istim stolom, pregovarali, i došli do kompromisa. To je model koji srpska poljoprivredna politika retko praktikuje — kod nas se zakoni pišu u kabinetima, a na terenu se saznaju posle.
Dugoročni plan — garantni fond
Brazil ne staje na restrukturiranju. Dugoročno, vlada planira osnivanje garantnog fonda za poljoprivredne kredite, po uzoru na brazilski fond za osiguranje bankarskih depozita. Ideja je jednostavna i moćna: smanjiti rizik finansiranja poljoprivrede tako da banke ne beže od sektora kad krene loše, a proizvođači ne bankrotiraju kad god padne kiša kad ne treba ili ne padne kad treba.
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Evo gde postajem ličan. Dok čitam ovo, pitam se: zašto Srbija ne može da uradi isto? Ne govorim o dvadeset milijardi dolara — naš agrarni sektor je drugačije veličine. Ali mehanizam? Restrukturiranje dugova sa jasnim kriterijumima, grejs periodom od dve godine, kamatama ispod tržišnih, i garantnim fondom koji bi pokrio rizik — to je model koji bi mogao da se prelije i na naše uslove.
Srpski poljoprivrednik danas radi sa kreditima koje plaća po kamatama koje gutaju radnu godinu. Nema grejs perioda od dve godine. Nema restrukturiranja koje bi mu dalo prostor da diše. A klimatske nepogode — suše, poplave, grad — ne biraju ni Brazil ni Srbiju. Razlika je u tome što Brazil reaguje sistemski, a Srbija reagira ad hoc, sezonski, kad već gori.
Brazilski primer pokazuje tri stvari koje kod nas nedostaju. Prvo: država mora da sedne sa poljoprivrednicima i bankama za isti sto, a ne da im šalje dopise. Drugo: kriterijumi moraju biti jasni i seckani po stvarnim gubicima, a ne po političkoj podobnosti. Treće: garantni fond je ne nužna dobra ideja, već uslov preživljavanja sektora koji nosi svaku drugu industriju u zemlji.
Kad poljoprivrednik padne, padne i lanac koji hrani, izvozi i zapošljava. Brazil to razume. Pitanje je kad će i Beograd. — Sejo, mojegazdinstvo.rs
Brazil ne rešava probleme poljoprivrede ovom uredbom — on ih ublažava. Ali ublažava ih sistemski, sa planom, sa brojkama i sa priznavanjem da ne može sve. To je razlika između države koja upravlja krizom i države ko je čeka da prođe. A krize, znamo, ne prolaze same od sebe — one prolaze kroz one koji ih ne pripreme.
Izvor: Biznis.rs, 16. jul 2026.
💬 0 komentara