Evropski parlament je počeo da prepravlja pravila igre za organsku hranu, a to se ne tiče samo Briselja. Za srpskog proizvođača koji razmišlja o izvozu organske pšenice, maline ili mesa u EU, ove promene mogu da znače razliku između profitabilnog posla i zatvorenih vrata. Odbor za poljoprivredu i ruralni razvoj Evropskog parlamenta doneo je 17. jula odluku koja menja uslove pod kojim strani proizvodi nose prestižni zeleni evropski logotip — i to nije sitnica.
Zašto se ovo dešava baš sada
Ovo nije puka birokratska vežba. Pozadina ide do oktobra 2024. godine, kada je Sud pravde EU doneo presudu koja je potresla sistem: uvezeni proizvodi koji su priznati samo na osnovu sistema ekvivalentnosti ne mogu automatski da koriste evropski organski logotip. Što znači da je do sada funkcijonisala praksa po kojoj nešto što je organsko u Turskoj ili Srbiji, recimo, automatski dobija onu zelenu markicu na polici u Minhenu ili Beču. Sud je rekao — ne može tako.
Poslanici su reagovali. Na sednici odbora, trideset sedmoro je podržalo predlog izmena, četvoro je bilo protiv, a osmoro uzdržano. Jasna većina, ali ne i jednoglasna — što govori da u samoj Evropi ima onih koji smatraju da su mere ili preterane ili nedovoljne.
Stroža vrata za uvoz, šira za male farmere
Suština je dvostruka. S jedne strane, EU zatvara čvršće vrata za uvozne organske proizvode. S druge, otvara ih malim domaćim proizvođačima koji su dosad padali kroz mrežu zbog inflacije.
Prema usvojenom tekstu, organski proizvodi iz zemalja koje nisu članice EU moći će da nose zeleni logotip samo ako ispunjavaju standarde jednake onima koji važe za proizvođače u Uniji — plus dodatne zahteve u pogledu proizvodnje i kontrole. Dosta je to reći. To znači da ekvivalentnost više nije dovoljna. Mora biti jednakost, a onda i nešto preko toga.
Za srpske izvoznike organskih proizvoda, ovo je signal da sertifikacija po standardima koji su do juče bili prihvatljivi možda više neće biti dovoljna. Kontrola će biti dublja, papiriće više, a cena pristupa evropskom polici će rasti.
Cilj je da sektor dobije stabilan regulatorni okvir, uz pojednostavljivanje pojedinih pravila, ali bez ugrožavanja kvaliteta i ugleda evropske organske proizvodnje. — Kamila Laureti, izvestiteljka Evropskog parlamenta
Istovremeno, EU rešava problem svojih malih proizvođača. Zbog rasta cena, deo njih je premašio godišnji prag prihoda od dvadeset hiljada evra i automatski izgubio pravo na izuzeće od sertifikacije. Prag je sada, u predlogu, povećan na dvadeset pet hiljada evra godišnje. Dozvoljeni obim prodaje bi se udvostručio — sa pet hiljada na deset hiljada kilograma godišnje.
To znači da bi veći broj malih proizvođača koji direktno prodaju neupakovane organske proizvode potrošačima mogao da nastavi sa radom bez troškova pune sertifikacije. Praktično, EU priznaje da je inflacija pojeo male farmere i da sistem mora da se kalibriše.
Živina dobija fleksibilnija pravila
Treći stub izmena odnosi se na objekte za tov živine i prostore za dnevni izlazak životinja na otvoreno. Predlog je da se smanje administrativni i logistički troškovi, ali bez narušavanja standarda organske proizvodnje. Ovo je manje dramatična izmena, ali je važna za stočare koji se bave organskim uzgojem živine — i u Srbiji ima takvih, malih, ali rastućih.
Pristup EU je ovde kontradiktoran samo na prvi pogled. Pojednostavljuje se administracija za male proizvođače i stočare, ali se strože kontroliše šta ulazi spolja. Logika je jasna: štiti se domaći proizvođač, a potrošaču se garantuje da onaj zeleni logotip zaista znači ono što piše.
Šta ovo znači za Srbiju
Evo gde postajem konkretniji. Srbija nije članica EU, ali je značajan izvoznik poljoprivrednih proizvoda, uključujući organske. Naše maline, organska žitarice, lekovito bilje i sve veći broj organskih stočarskih proizvoda idu na evropsko tržište. Ako EU uvodi strože uslove za priznavanje organskog statusa uvoznih proizvoda, srpski proizvođači moraju da računaju sa većim troškovima usklađivanja.
To nije nužno loše. Srpski organski sektor je već godinama u ekspanziji — površine pod organskom proizvodnjom rastu, sertifikaciona tela postoje i rade po evropskim standardima. Ali prelazak sa sistema ekvivalentnosti na sistem jednakosti zahtevaće dodatna ulaganja u kontrolu, dokumentaciju i procese. Za velike proizvođače koji već izvoze, to je trošak koji se može apsorbovati. Za male i srednje, to je izazov.
Ako EU kaže da ekvivalentnost više nije dovoljna, onda srpski organski sektor mora da prestane da se oslanja na to da je 'dovoljno dobar' i da počne da bude 'identičan'. — Saša "Sejo" Petrović, glavni urednik mojegazdinstvo.rs
Tu leži i paradoks. EU pojednostavljuje pravila za svoje male proizvođače, ali ih stroži za naše. To je normalno — svaka unija štiti svoje. Ali to znači da srpska poljoprivredna politika mora da prati ove promene i da proizvođačima obezbedi podršku — ne samo subvencije, već i stručnu pomoć u usklađivanju sa novim standardima.
Pitanje koje treba da postavimo je sledeće: da li Ministarstvo poljoprivrede prati ove procese i da li su sertifikaciona tela u Srbiji spremna za novi režim? Jer rok je kratak. Sadašnja pravila za uvoz organskih proizvoda ističu trideset prvog decembra 2026. godine, a Evropski parlament i Savet nastojaće da postignu konačan dogovor do kraja te iste godine. Predložene izmene još nisu konačno usvojene i mogu se menjati tokom pregovora evropskih institucija. Ali smer je jasan.
Praktične posledice za našeg čoveka na terenu
Za srpskog organskog proizvođača koji već izvozi, poruka je: pratite šta se dešava u Briselju, razgovarajte sa svojim sertifikacionim telom i računajte na to da će kontrola biti dublja. Za onog koji tek razmišlja o prelasku na organsku proizvodnju, ovo je i prilika i rizik. Prilika jer će kvalitetniji proizvodi imati manje konkurencije na EU tržištu. Rizik jer je ulaznica skuplja.
Za male srpske proizvođače koji prodaju na domaćem tržištu, ove promene neće direktno uticati — ali indirektno hoće. Ako EU podiže prag za svoje male proizvođače, pitanje je da li će i Srbija pratiti taj trend i olakšati sertifikaciju za naše male farmere. Trenutno, kod nas je proces i dalje opterećen troškovima i administracijom, a pragovi nisu povezani sa realnošću inflacije.
Ovo je trenutak da se zapitamo zašto kod nas nema sličnog sistema izuzeća za male organske proizvođače koji prodaju direktno potrošačima. EU to radi. Mi ne. A princip je isti — mali farmer koji prodaje na pijaci ili kroz kratke lance snabdevanja ne bi trebalo da plaća istu cenu sertifikacije kao industrijski proizvođač koji izvozi kamione.
Zaključak
Evropa štiti svoje, i to je u redu. Pitanje je šta mi radimo sa svojim. Ove izmene u EU su signal da organski sezor postaje ozbiljniji, kontrolisaniji i skuplji za ulazak. Ko želi da igra u toj ligi, mora da igra po novim pravilima. A ko misli da može da se osloni na staru praksu ekvivalentnosti — taj će naći zatvorena vrata na Novu godinu 2027.
Izvor: Agro News, 17. jul 2026.
💬 0 komentara