Kada vam požar pojede šumu, ne gubite samo drveće — gubite podzemne vode, staništa i decenije strpljivog rada. U Subotici je pre nekoliko dana završen treći po redu trening sa vežbom u okviru projekta STOP FIRES, i ovoga puta nije bilo samo priče. Bilo je i prave, terenske akcije.
Zašto je ovo važno sada
Šumski požari u Srbiji nisu apstraktan problem o kome se piše u izveštajima. Subotička peščara, specijalni rezervat prirode koji je ovog puta bio u centru pažnje, jedan je od najosetljivijih ekosistema u Vojvodini — peščara sa podzemnim vodama koje su, kako je na treningu i prezentovano, direktno povezane sa time šta se dešava na površini. Požar na ovakvom terenu ne gori samo gore, on se uvlači u korenje, u tlo, u hidrološki sistem koji hrani celu okolinu.
Projekat STOP FIRES već treći put okuplja ljude koji se bave prevencijom, ranim otkrivanjem i odgovorom na šumske požare, i to u regionu gde granica sa Mađarskom znači da požar ne pita za carinsku kontrolu. Prelazni požari su realnost, a koordinacija između institucija sa obe strane granice nešto što se mora vežbati dok ne postane refleks, ne papirnata procedura.
Šta se dešavalo tri dana u Subotici
Organizatori su bili dva partnera koji već godinama vode ovaj projekat: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije — Sektor za vanredne situacije, i Fond „Evropski poslovi“ Autonomne pokrajine Vojvodine. Uz njih, kao značajna podrška, stajalo je JP „Vojvodinašume“, javno preduzeće koje upravlja šumama na teritoriji cele pokrajine i koje svake sezone požara nosi najveći teret na terenu.
Trodnevni program nije bio napravljen za fotelje. Prvog dana učesnici su slušali predavanja i gledali stručne prezentacije, ali su već tu dobili konkretne stvari: rezultate dosadašnjeg rada projekta STOP FIRES, studiju o rezervama podzemnih voda na području Subotičke peščare i — ono što je po mom mišljenju najvažnije — prezentaciju novog sistema za detekciju i nadzor šumskih požara. Taj sistem je opisan kao jedan od ključnih rezultata celog projekta, i ako zaista radi ono što obećava, to je pomak koji može promeniti način na koji Srbija patrolira svojim šumama.
Ovo nije samo nabavka opreme — ovo je promena paradigme. Umesto da čekamo da neko pozove i prijavi požar, sistem nas obaveštava pre nego što se plamen raširi. — predstavnik Sektora za vanredne situacije, MUP Republike Srbije
Drugi dan je bio onaj pravi — terenski. Učesnici su izašli u realne uslove, proveravali procedure, razmenjivali iskustva i testirali kako savremene tehnologije funkcionišu kada te dim ošamuti i vetar promeni pravac. Na papiru sve izgleda savršeno. Na terenu se vidi ko je spreman, a ko se nadao da nikad neće morati da primeni ono što je naučio.
Treći dan je bio za analizu i razgovor. Zajednička diskusija o unapređenju sistema za detekciju i odgovor na prekogranične požare, razmena lekcija naučenih na terenu i definisanje preporuka za dalji rad. Tu se vidi razlika između projekta koji postoji zbog projekta i onog koji stvarno pokušava da ostavi nešto za sobom.
Novo vozilo i stari problem koordinacije
Posebnu pažnju na treningu privuklo je predstavljanje novoopremljenog vatrogasnog vozila namenjenog MUP-u — Sektoru za vanredne situacije u Subotici. U gradu koji je okružen peščarom i ratarskim ravnicama, gde svaki požar može za pola sata preći iz šume u useve, dodatno vozilo nije luksuz — to je osnovni alat. Ali vozilo je samo vozilo. Ono što ovaj trening pokušava da izgradi je nešto teže: koordinacija institucija u vanrednim situacijama.
Predavanja posvećena zaštiti Specijalnog rezervata prirode „Subotička peščara" i prevenciji šumskih požara pokazala su da se na terenu sve svodi na jednostavno pitanje: ko zove koga, i ko preuzima komandu kada stvari krenu loše. To je pitanje koje u Srbiji, iskreno, još uvek traži svoj konačan odgovor.
Subotička peščara nije samo šuma. To je filter za podzemne vode koje hrane ovaj kraj. Ako izgubimo šumu, izgubićemo i vodu. — stručnjak za zaštitu prirode, učesnik treninga
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Poljoprivrednici u Vojvodini to dobro znaju: šuma uz njivu nije ukras, to je zaštita. Vetropojasna traka, šumski pojas uz parcelu, šuma koja zadržava vlagu i sprečava eroziju — to su stvari koje direktno utiču na prinos. Kada požar uništi šumski pojas, efekat se oseti na kilogramima žita i kukuruza, ne na apstraktnom ekološkom izveštaju.
Projekat STOP FIRES, koliko god zvanično zvučao kao institucionalna priča, na terenu znači sledeće: brže otkrivanje požara, brža reakcija, manje izgorene šume i manje ugroženih poljoprivrednih površina u okolini. Novi sistem za detekciju, ako se pokaže funkcionalnim, mogao bi da skrati vreme od pojave požara do alarma na način koji danas, sa ljudskim patrolama i telefonskim prijavama, jednostavno nije moguć.
Prekogranična komponenta je posebno bitna. Požar koji krene sa mađarske strane ne čeka da mu se protokolom objasni nadležnost. Zato je važno što je u ovom treningu bilo govora o unapređenju saradnje i razvoju efikasnijih mehanizama zaštite šuma od požara u prelaznom regionu. Papir koordinaciju ne zaustavlja. Ljudi koji su zajedno vežbali je zaustavljaju.
Zaključak
Treći trening projekta STOP FIRES u Subotici pokazao je da se sistem zaštite od šumskih požara u Srbiji polako, ali merljivo gradi — sa novom tehnologijom, novim vozilom i ljudima koji uče kako da ih koriste zajedno. Pitanje koje ostaje je da li će ovaj tempo opremanja i edukacije pratiti tempo klimatskih promena koje svake godine čine sezonu požara dužom i opasnijom. Jer oprema se može kupiti. Vreme koje se gubi dok se institucije dogovaraju — ne može.
Izvor: Agro TV, 19. jul 2026.
💬 0 comments