Pšenica u Crnoj Gori prepolovljena: Suša udarila po Zeti, kombajni rade, ljudi neće

Zoran Anđušić iz Gošića kod Podgorice zavrti glavom dok mu kombajn prelazi poslednje metre njive u Zeti. Ove godine, kaže, od pšenice nema ni pola onoga što je bilo lane. Vreme nije išlo naruku proizvođačima, a priroda je odradila svoje — suša je prepolovila rod hlebnog žita u jednoj od najplodnijih ravnica crnogorskog primorja.

Žetva pri kraju, prinosi na dnu

Žetva pšenice u Zeti i Malesiji se privodi kraju, ali niko se ne raduje. Zoran Anđušić, proizvođač i kombajner koji je za Radio Crne Gore dao celokupnu sliku stanja na terenu, ne bira reči kada kaže da je rod ove godine prepolovljen u odnosu na prošlu. Ista površina, ista ravnica, potpuno drugačiji rezultat. Razlika nije u zemlji ni u sorti — razlika je u kiši koja nije pala.

U opštini Tuzi žetva je završena, sa izuzetkom dva do tri hektara kasnije sorte tritikale koja još čeka. U opštini Zeta ostalo je još stotinak rala tritikale, uglavnom u Donjim Selima, prema jezeru, gde je vlaga u zrnu još uvek previsoka da bi ječam i pšenica mogli da se žanju. Anđušić objašnjava da su u Danilovgradu počeli radove, gde je uglavnom zasejan tritikale koji još nije sazreo i koji će biti spreman tek za petnaestak dana. Od ponedeljka, kaže, kreću i u Nikšiću.

Kombajna ima dovoljno. Četiri velika kombajna za pšenicu, sva četiri u funkciji, praktično po jedan za svaku opštinu. Mašine rade — ljudi neće.

Niko neće da radi. Imamo četiri velika kombajna za pšenicu i sva četiri su u funkciji. Praktično svaka opština ima po jedan. — Zoran Anđušić, proizvođač i kombajner iz Gošića

Subvencije kao spas, ali ne za sve

Jedan od retkih izvora olakšica za proizvođače u ovoj teškoj godini su subvencije koje pojedine lokalne samouprave daju za troškove žetve. Međutim, sistem je neravan i zavisi isključivo od dogovora između opštine i proizvođača. Neke opštine refundiraju ceo iznos žetve, neke polovinu, neke sedamdeset, a neke samo četrdeset procenata. Nema jedinstvenog pravila, nema državnog okvira — sve je na lokalnom nivou, što znači da gazdinstvo u jednoj opštini preživljava, a u susednoj propada.

Anđušić na svom gazdinstvu obrađuje oko deset hektara pod žitaricama — kukuruzom, ječmom i pšenicom. Voleo bi da poveća površine, kaže, ali ova godina ga je održala u razumu. Nema smisla širiti proizvodnju kada klima ne prati, a infrastruktura za navodnjavanje ne postoji.

Najveći uzrok slabijeg prinosa žita je suša. To je rečenica koja u svakom godišnjem izveštaju o ratarstvu u regionu zvuči sve poznatije, a sve teže. Za nabavku sistema za navodnjavanje potrebna su velika finansijska sredstva koja većina malih i srednjih gazdinstava jednostavno nema. Dodatni problem predstavljaju usitnjene parcele koje otežavaju i poskupljuju čitav proces proizvodnje — od pripreme zemljišta do žetve.

Šta ovo znači za region i srpskog ratara

Ono što se danas dešava u Zeti nije lokalna crnogorska priča — to je slika cele regije. Suša koja prepolovljava rod pšenice u Zeti ista je suša koja je udarila po Vojvodini, po Pomoravlju, po kotlinama južne Srbije. Razlika je samo u tome što crnogorski proizvođač ima manje površina, manje mehanizacije i manje mogućnosti za kompenzaciju gubitka kroz obim proizvodnje.

Problem radne snage koji Anđušić pominje — "niko neće da radi" — jeste možda i najdublji problem celog regiona. Mladi odlaze, stari ne mogu, a sezonski radnici su sve ređi i sve skuplji. Imati četiri ispravna kombajna a ne imati koga da ih vozi je slika koja se ponavlja od Subotice do Bara.

Subvencionisanje žetve na lokalnom nivou, bez državne strategije, jeste tranzitno rešenje koje drži situaciju na površini, ali ne rešava strukturni problem. Proizvođač koji dobije refundaciju za žetvu ali izgubi pola roda od suše i dalje gubi novac. Pomoć dolazi na pogrešnom mestu — na kraju procesa, umesto na početku, u vidu investicija u navodnjavanje, u opremu, u kondenzaciju parcela.

Voleo bih da povećam površine, ali ova godina nikako nije bila naklonjena proizvodnji pšenice. — Zoran Anđušić, proizvođač iz Gošića

Pšenica je strateška kultura. Kada rod padne na pola u Zeti, to nije samo broj u statistici — to je hleb koji će biti uvezen, novac koji će izaći iz zemlje, i gazdinstvo koje će sledeće godine razmišljati da li da se uopšte setve. A kada proizvođač poput Anđušića kaže da ne želi da poveća površine, to je signal koji bi trebalo da čuju svi — od ministarstava do opština. Jer klima se neće promeniti, ali politika prema poljoprivredi mora.

Izvor: Agro TV, 19. jul 2026.