Dvadeset osam hiljada svinja više nema. Brojka je hladna, suva, ali iza nje stoje porodice koje su godinama gradile svoja gazdinstva i sada gledaju kako se sve briše u danu. Afrička kuga svinja ne bira — udari gde stigne, a u Srbiji je već stigla u pedeset dva naseljena mesta i sedam okruga.
Crno žarište: Srem, Mačva i Beograd
Vanredna situacija zvoni na četiri adrese — Sremska Mitrovica, Šabac, Ruma i Obrenovac. To su trenutno prve linije odbrane, mesta gde je veterinarska inspekcija dobila pojačanja i gde se svaki ulazak na gazdinstvo kontroliše kao na granici. Najveća žarišta, kako je konstatovano na sednici lokalnog i regionalnog kriznog štaba u subotu, jesu Sremski i Mačvanski okrug, uz deo teritorije Beograda. Ali virus ne staje na administrativnim linijama. Cirkuliše još u Kolubarskom, Južnobačkom, Zapadnobačkom i Podunavskom okrugu, što znači da je epidemiološki krug znatno širi od onoga što vanredna situacija formalno pokriva.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić nije štedeo reči: podaci nisu dobri. Ovo je priznanje koje u političkom rečniku retko čujete, a u veterinarskoj stvarnosti znači da se virus širi brže nego što se stiže zatvarati krugovi.
Šta se dešava na terenu
Mere koje vanredna situacija donosi nisu simbolične. Veterinarska inspekcija sada ima ovlašćenja da pojačano nadzire svako gazdinstvo i farmu u pogođenim područjima, da kontroliše promet životinja, stočne hrane i proizvoda životinjskog porekla. Dezinfekcija je obavezna — na gazdinstvima, prilaznim putevima, svuda gde postoji i najmanji rizik prenosa. Svako uginuće ili sumnja na bolest mora se prijaviti nadležnoj veterinarskoj službi bez odlaganja.
Moramo da zaštitimo Mačvu. To je jedno od najznačajnijih područja za uzgoj svinja u Srbiji i zato svaka mera mora biti sprovedena blagovremeno i bez izuzetaka. Ne smemo dozvoliti da ljudski nemar ugrozi čitavu proizvodnju. — Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede
Glamočić je danas održao sastanak u Šapcu sa predstavnicima lokalnih samouprava, veterinarskih službi, inspekcija, šumskih gazdinstava i lovačkih organizacija. Cilj je bio jasan — dodatno pojačanje mera zaštite u Mačvanskom okrugu. Ministar je apelovao na lokalne samouprave da pomognu domaćinstvima u obezbeđivanju dezinfekcionih sredstava, ali je podsetio da je svako gazdinstvo u obavezi da sprovodi redovnu dezinfekciju. Pomoć da, aljkavost ne.
Glamočić je u Šapcu rekao da najveći deo Mačve, gde se gaji između dvadesetpet hiljada i trideset hiljada svinja — odnosno između 250.000 i 300.000 životinja — nije zahvaćen kugom i da će nadležni organi učiniti sve da tako i ostane. To je možda najvažnija rečenica koja je izrečena danas, jer Mačva nije obična oblast — ona je kičma svinjarstva u Srbiji.
Virus koji ne bira — ali ne bira ni čoveka
Veterinarski virusolog Milanko Šekler je jasan i kada je reč o opasnosti po ljude: nije opasan. Kratko i jasno. Ljudi su neprijemčivi za ovu vrstu virusne infekcije, a ostale životinje su prirodno rezistentne. Jedino su domaće i divlje svinje ugrožene — jedine životinje koje obolevaju i uginu od ove bolesti.
Ništa se neće desiti ako čovek pojede meso koje je zaraženo ovim virusom, neprijemčiv je za ovu vrstu virusne infekcije. Ostale životinje su takođe prirodno rezistentne. — Milanko Šekler, veterinarski virusolog
To je važno reći, jer se na terenu već sada čuju glasine i panika koje nemaju veze sa naukom. Afrička kuga svinja je među najsmrtonosnijim bolestima svinja — smrtnost može biti i do sto odsto, u zavisnosti od soja virusa — ali za čoveka nije pretnja. Problem je u tome što ta činjenica ne pomaže proizvođaču koji gubi celo stado. Bezbednost potrošača nije pitanje — pitanje je opstanak proizvođača.
Kako se virus kreće i šta ga nosi
Virus afričke kuge svinja iz porodice Asfarviridae izuzetno je otporan. Širi se direktnim kontaktom sa zaraženim svinjama, preko krvi i izlučevina, kontaminiranom hranom, opremom, vozilima i odećom. Može dugo da preživi u mesu, suhomesnatim proizvodima i u spoljašnjoj sredini. Unošenje proizvoda od zaraženog svinjskog mesa jedan je od ključnih vektora prenosa, što je razlog zašto kontrola prometa sada postaje toliko rigorozna.
Simptomi kod svinja su jasni — visoka temperatura, gubitak apetita, malaksalost, crvenilo ili plavičasta boja kože posebno na ušima, repu i stomaku, krvarenja po koži i unutrašnjim organima, otežano disanje. Uginuće često nastupa u roku od nekoliko dana. Odobrena vakcina za široku primenu ne postoji, zbog čega se bolest suzbija isključivo strogim veterinarskim merama — usmrćivanjem zaraženih i ugroženih životinja, karantinom i blokadom prometa.
Virus je trenutno prisutan u više od sedamdeset zemalja sveta, uključujući brojne evropske države i zemlje u neposrednom okruženju Srbije. Ovo nije lokalni problem koji će se rešiti lokalnim merama — to je evropski epidemiološki talas u kom se Srbija našla na frontu.
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Dvadeset osam hiljada svinja uklonjenih u pedeset dva naseljena mesta nije statistički incident — to je sistemski udar na svinjarstvo koje je već decenijama pod pritiskom. Svako gazdinstvo koje izgubi stado gubi više od životinja — gubi genetiku koju je godinama selekcionisao, infrastrukturu koju je gradio, prihod na koji je računalo. Ekonomski gubici koje stručnjaci pominju nisu apstraktna brojka — to su ljudi koji sada moraju da odluče da li počinju ispočetka ili odustaju.
Mačva je ključna. Sa između 250.000 i 300.000 svinja, taj region predstavlja jednu od najgušćih koncentracija svinjarstva u zemlji. Ako kuga probije taj front, posledice će biti merene godinama, ne mesecima. Zato Glamočićev apel na lokalne samouprave da pomognu sa dezinfekcionim sredstvima nije politička fraza — to je pokušaj da se spreči scenario u kom se cela industrija mora ponovo graditi iz pepela.
Istovremeno, činjenica da je virus već u sedam okruga znači da krizni štabovi ne mogu da rade po principu "goreti tamo, neka gori". Sistem biobezbednosti mora biti na nivou svakog gazdinstva, ne samo onih u vanrednoj situaciji. Dezinfekcija na ulazu u farmu, kontrola prometa, prijavljivanje svakog uginuća — to su mere koje važe svuda, ne samo u Sremskoj Mitrovici i Šapcu.
Afrička kuga svinja ne čeka da se institucije dogovore. Ona ide napred dok mi pričamo. Jedino što je može zaustaviti jeste disciplina na nivou svakog pojedinačnog gazdinstva — jer vakcine nema, leka nema, a vremena za oklevanje nema još manje.
Izvor: Agromedia, 20. jul 2026.
💬 0 komentara