U sred letnje berbe, kad voćari u Sandžaku treba da ubiru plodove svog celogodišnjeg rada, grad je za samo nekoliko minuta pregledao zasade šljiva i krušaka u prijepoljskom kraju. Od Kolovrata ka Seljašnici, talon leda je prošao kao valjak — po usevima, po voćnjacima, po automobilima koje je zatekao na putu. Priča o klimatskim ekstremima u srpskoj poljoprivredi dobila je još jedan, gorak podnaslov.
Sandžački voćnjaci pod udarom vremenskih ekstrema
Prijepolje i njegova okolina nisu strani neviđenim vremenskim prilikama. Ovaj kraj, smešten u dolini Lima, istorijski je poznat po burnim letnjim nevremenima koja se formiraju brzo i pogađaju uske pojaseve terena. Baš zato su ovakvi događaji i teški — ne pogode sve, ali one koje strefi, strefi do temelja.
Prijepoljska opština nije među najvećim voćarskim sredinama Srbije, ali za porodice koje žive od zasada šljive i kruške u selima oko Lima, svaki voćnjak je egzistencija. Letnji meseci su period kad se taj rad naplaćuje — berba šljive za preradu, kruška za tržište. Da ti u jednom trenutku grad pobriše sve, znači gubitak koji se ne meri samo ovogodišnjom zaradom, već i uloženim sredstvima u zaštitu, đubrivo i rad.
Šta je sve stradalo i gde
Prema prvim informacijama koje je preneo RTS, najteže su pogođena sela Ravne, Ratajska, Suvodo, Seljašnica i Babine. To je pojas koji se proteže od Kolovrata ka Seljašnici, i gde je grad, prema rečima meštana, pao u krupnim zrnima i dovoljno dug da ne ostavi ništa netaknuto. Voćnjaci šljive i krušake su doslovno ostriženi — plodovi su odbijeni sa grana, lišće prošupljeno, a u nekim slučajevima i sama kora na stablima oštećena.
Grad nije birao metu. Na putevima kroz prijepoljski kraj, u trenutku nevremena zatekao se veći broj automobila, i prema prvim izveštajima, i oni su pretrpeli znatna oštećenja. To daje meru o tome koliko je led bio krupan i koliko je nevreme bilo lokalno intenzivno — kad ti grad kvari limariju na kolima, onda znaš šta radi košticama i plodovima.
Kad vidiš kako ti se voćnjak pretvara u ogoljene grane za pet minuta, shvatiš koliko je čovek zapravo nemoćan pred vremenom. Sve uloženo, sva nega, i onda dođe jedan oblak i stavi tačku. — izjava meštanina pogođenog sela, preneo RTS
Ovo nije izolovan slučaj u ovoj godini. Letnji gradovi u jugozapadnoj Srbiji su se ponavljali, ali je ovaj događaj kod Prijepolja specifičan po tome što je pogodio upravo voćarske zasade u fazi zrenja ploda. Trenutak je sve — par dana ranije bi šteta bila manja jer plodovi još nisu formirani, par nedelja kasnije bi berba već bila gotova. Ovako, grad pada tačno kad je vrednost useva na vrhuncu.
Cena koja se ne vidi na prvi pogled
Direktna šteta — odbijeni plodovi, oštećena stabla, izgubljen prinos — jeste samo prvi sloj gubitka. Iza toga stoji niz troškova koje voćar već uplatio: preparati za zaštitu koji su prskani nedeljama, đubrivo koje je rasturano po proleće, radna snaga za rezidbu i obradu. Sve to ostaje na teret proizvođača, jer povraćaj ulaganja ide preko berbe, a berbe nema.
Za razliku od ratara, koji u nekim slučajevima ima mogućnost ponovne setve, voćar nema tu opciju. Voćnjak je višegodišnji sistem. Ako ti grad ošteti stablo do te mere da mu naruši rodnost za narednu godinu, gubitak se proteže na dve, tri sezone unapred. To je suštinska razlika između ratarske i voćarske proizvodnje koju kreatori poljoprivredne politike često zaboravljaju.
U voćarstvu ti grad ne oduzme samo ovogodišnju robu. On ti može slomiti i sutrašnji rod, jer stablo koje je tralo i izranjavano ulazi u zimu oslabljeno i podložnije bolestima.
Pitanje osiguranja u srpskom voćarstvu je stalna tema, ali u praksi ostaje nedovoljno iskorišćen mehanizam. Veliki deo voćara u ovim krajevima nema poljoprivredno osiguranje, ili ga ima na nivou koji ne pokriva ovakvu vrstu štete u potpunosti. Razlozi su poznati — premije koje se plaćaju unapred, komplikovana procena štete i dugo čekanje na isplatu. Za porodična gazdinstva koja vežu kraj s krajem, osiguranje je često luksuz koji se odlaže.
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Ovaj slučaj kod Prijepolja je mikro-događaj u odnosu na ukupnu poljoprivrednu proizvodnju Srbije, ali on govori o sistemskom problemu koji se ponavlja svake godine na različitim lokacijama. Klimatski ekstremi nisu više izuzetak — oni su postala normalnost sa kojom poljoprivreda mora da računa kao sa konstantom, a ne kao sa anomalijom.
Sandžak kao region, i Prijepolje konkretno, ima tradiciju u voćarstvu koja je nedovoljno valorizovana sistemski. Šljiva iz ovih krajeva, posebno one namenjene za sušenje i preradu u rakiju, ima svoje mesto na tržištu, ali gazdinstva koja se time bave su prepuštena sama sebi kad nevreme dođe. Nema organizovanog sistema protivgradnih mreža na nivou koji bi bio dostupan manjim proizvođačima, niti postoji brz finansijski mehanizam koji bi aktivirao pomoć u danima nakon takvog događaja.
Ministarstvo poljoprivrede redovno najavljuje programe pomoći nakon elementarnih nepogoda, ali iskustvo sa terena pokazuje da od najave do stvarnog novca na računu proizvođača prođe mnogo vremena. Za voćara koji je upravo izgubio celu sezonu, to čekanje je period kad se akumuliraju dugovi i kad porodica pokušava da preživi bez onoga što je planirala da bude prihod.
Prava mera stvarne štete u selima Ravne, Ratajska, Suvodo, Seljašnica i Babine biće poznata nakon što komisije izađu na teren i obiđu zasade. To je proces koji traje, i koji uvek otkrije više nego što prvi izveštaji sugerišu. Jer kad grad prođe, često se tek u danima koji slede vidi koliko je stablo zaista pretrpelo — neke povrede se ne vide odmah, a posledice po rodnost sledeće godine se manifestuju tek na proleće.
Umesto zaključka
Nevreme kod Prijepolja nije vest koja će potresti sistem. To je vest koja će potresti pet sela i desetine porodica koje žive od tih voćnjaka. I dok mi u Beogradu čitamo o gradu i gledamo slike ogoljenih stabala, negde u Seljašnici i Ravnama čovek stoji pred onim što je do juče bilo njegova plata za celu godinu i pita se šta dalje. Na to pitanje poljoprivredna politika Srbije još uvek nema brz odgovor — a voćar ne može da čeka.
Izvor: AgroFin, 21. jul 2026.
💬 0 comments