Poznato je da zakoni koji se donose bez glasa onih koji ih primenjuju najčešće postanu mrtvo slovo na papiru. Upravo zato, Ministarstvo poljoprivrede Srbije je otvorilo javnu raspravu o Nacrtu zakona o dobrobiti životinja, koja traje do 10. avgusta — i svaki gazdinstvo u Srbiji koje drži stoku ima razlog da obrati pažnju na ovaj dokument.
Šta se dešava i zašto sada
Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da će javna rasprava o Nacrtu zakona o dobrobiti životinja biti održana u formi okruglog stola, što znači da nije reč o pukom pisanju mejlova u prazno, već o formatu gde predstavnici udruženja, stručne javnosti i privrednih subjekata mogu direktno da sednu sa ljudima iz resornog ministarstva i rasprave konkretna pitanja. Do 10. avgusta traje period u kojem se primedbe, predlozi i sugestije dostavljaju na tri načina: elektronskim putem preko Portala „e-Konsultacije", putem elektronske pošte na e-mail adresu ministarstva, ili klasično — poštom, na adresu Ministarstva poljoprivrede, sa naznakom „Za javnu raspravu o Nacrtu zakona o dobrobiti životinja".
Za one koji prate agrarnu politiku Srbije duže od jedne sezone, ovo nije prvi put da se pominje dobrobit životinja kao zakonska tema. Pitanje zaštite i dobrobiti životinja u Evropskoj uniji je regulisano decenijama, a Srbija na putu ka EU integracijama mora da uskladi svoje zakonodavstvo sa evropskim standardima. Međutim, između briselskih direktiva i srpske štale često stoji jaz koji ni najbolji zakon ne može da premosti preko noći. Zato je ova javna rasprava — koliko god formalno zvučala — praktično poslednji trenutak da proizvođači kažu šta im u nacrtu ne odgovara, pre nego što tekst ode u skupštinsku proceduru.
Šta tekst nacrt kaže i ko je pozvan da učestvuje
Ministarstvo je pozvalo širok krug učesnika: predstavnike državnih organa i organizacija, udruženja, privredne subjekte, stručnu javnost i „druga zainteresovana lica". Prevodi se: svako ko se oseća pogođenim ovim zakonom može i treba da se javi. To uključuje i individualne proizvođače, ne samo velike institucije.
Ovo je trenutak kada poljoprivrednici moraju da prestanu da budu pasivni posmatrači zakonodavnog procesa. Kad zakon prođe, kasno je za žaljenje. — Saša "Sejo" Petrović, glavni urednik portala mojegazdinstvo.rs
Problem je u tome što u srpskoj poljoprivrednoj praksi javne rasprave najčešće prođu bez ozbiljnijeg učešća samih proizvođača. Udruženja se jave, stručnjaci napišu stručne primedbe, ali gazda iz sela koji drži pedeset krava ili tri stotine svinja — taj retko sedne i pročita nacrt zakona. Razumljivo: čovek ustaje u četiri ujutru, muzara ga čeka, njive treba da se poprskaju, i nigde mu se ne čita pravni tekst od pedeset stranica. Ali upravo taj čovek će prvi osetiti posledice zakona na svojoj koži i u svom džepu.
Pitanje dobrobiti životinja nije apstraktno filozofsko pitanje za srpskog stočara. Ono se prevodi u konkretne obaveze: uslovi smeštaja, veličina boksova, pristup pašnjacima, veterinarski nadzor, transport stoke, način rukovanja životinjama. Svaki od tih elemenata košta novac. I svaki od njih može da bude razlika između gazdinstva koje preživi i onoga koje mora da zatvori vrata.
Analiza: Šta ovo znači za srpskog stočara
Treba biti jasan: zakon o dobrobiti životinja nije po sebi loša stvar. Naprotiv, bolji uslovi držanja stoke znače zdravije životinje, manje troškove lečenja, bolji kvalitet mesa i mleka, i na kraju veću otkupnu cenu. To je logika koja u razvijenim stočarskim sistemima funkcioniše decenijama. Problem u Srbiji je u tome što se tehnološki standardi i ekonomska realnost gazdinstava ne poklapaju. Prosečno srpsko gazdinstvo koje drži muzne krave nemi investicioni kapital da preko noći pređe sa vezanog na slobodan način držanja, da instalira boksove sa mekim podom, da uredi prostor za šetnju ili da sagradi nove objekte po evropskim normativima.
Zakon može da napiše da krava mora da ima pristup pašnjaku, ali ako država ne da kredit sa dve-tri posto kamate za izgradnju ograde i napajališta, taj zakon je puko paragraf na papiru. — Saša "Sejo" Petrović, glavni urednik portala mojegazdinstvo.rs
Zato je ključno pitanje koje proizvođači treba da postave u ovoj javnoj raspravi sledeće: da li nacrt zakona sadrži mere podrške i tranzicione rokove, ili samo postavlja obaveze bez mehanizama za njihovo ispunjenje. Evropska unija je u sličnim procesima uvek davala prelazne periode od pet do deset godina i prateće finansijske instrumente. Srbija mora da uradi isto — ili će zakon proizvesti talas napuštanja stočarstva na porodičnim gazdinstvima koja jednostavno nemaju čime da odgovore na nove zahteve.
Drugo pitanje je inspekcijski nadzor. Koliko inspektora će biti obučeno i raspoređeno za primenu ovog zakona? Da li će nadzor biti savetodavni u prvim godinama, ili kazneni od prvog dana? Ovo je razlika između zakona koji podiže nivo proizvodnje i zakona koji gazi proizvođače. Treće pitanje odnosi se na subvencije: da li će država uskladiti sistem podsticaja tako da gazdinstva koja ulažu u poboljšanje uslova držanja životinja dobiju veće subvencije po grlu? Logika je prosta — ko ulaže u dobrobit, dobija više podrške. To je model koji u Evropi već postoji i koji funkcioniše.
Zaključak
Imate do 10. avgusta. Tri kanala su otvorena: Portal „e-Konsultacije", e-mail ministarstva i pošta sa jasnom naznakom. Nema izgovora da niste znali. Nema izgovora da niste mogli. Proizvođači koji ćute dok se zakon piše, kasnije viču kad se zakon primenjuje — a tada je već kasno. Uzmite nacrt u ruke, pozovite svog veterinara, sednite sa udruženjem, i napišite primedbu. To je najjeftiniji ulog koji možete da uložite u sopstvenu budućnost.
Izvor: AgroFin, 21. jul 2026.
💬 0 comments