Kada bi čovek gledao samo u broj, pomislio bi da konačno idemo na bolje. Ujedinjene nacije objavile su da broj ljudi koji se suočavaju sa glađu u svetu opada treću godinu zaredom — ali iza te brojke stoje dve oluje koje se upravo formiraju na horizontu, a zovu se sukob na Bliskom istoku i El Ninjo. Za poljoprivrednika u Vojvodini koji prati cenu đubriva i dizela, ovo nije daleka priča sa CNN-a. To je priča o tome koliko će ga koštati setva naredne sezone.
Pozadina: Broj kaže jedno, realnost drugo
Prema najnovijem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO) i partner agencija, tokom 2025. godine oko 645 miliona ljudi — sedam celih i osam desetina odsto svetske populacije — bilo je pogođeno glađu. To je pad u odnosu na prethodne godine, i taj trend traje tri godine unazad. UN navodi kontinuirani napredak u Aziji, dok je u Africi prvi put posle dužeg perioda zabeležen pad udela stanovništva koje se suočava sa glađu.
Međutim, organizacije su jasne: taj napredak je krhak. I to nije diplomatsko ulepšavanje — to je realno upozorenje. Procena za 2025. se zasniva na projekcijama raspoloživosti osnovnih prehrambenih proizvoda, a ne na kompletno obrađenim bilansima hrane. Konačni podaci mogu biti naknadno revidirani, i to ne nužno na dole.
Šta se dešava na terenu: Dve pretnje, jedan lanac snabdevanja
Sukob na Bliskom istoku nije samo geopolitička priča. Za nas koji radimo u poljoprivredi, on se prevodi na tri konkretne stavke: više cene energenata, smanjene isporuke đubriva i rast troškova transporta. Sve tri ulaze direktno u strukturu troškova proizvodnje — bilo da se radi o pšenici u Banatu, kukuruzu u Mačvi ili suncokoku u Sremu.
Istovremeno, El Ninjo predstavlja drugu stranu medalje. Ekstremni vremenski uslovi ugrožavaju prinose u brojnim regionima sveta, a poljoprivredna proizvodnja je, na kraju krajeva, industrija koja zavisi od vremenskih prilika više nego od bilo koje druge. Suša u Argentini, poplave u Jugoistočnoj Aziji, nepredvidive padavine u Africi — sve to utiče na globalne zalihe i, samim tim, na cene na berzama koje određuju koliko će naši proizvođači dobiti za svoje proizvode.
Prvi put beležimo da su stope gladi u Africi počele da se menjaju u pozitivnom smeru i da opadaju — Maksimo Torero, glavni ekonomista FAO-a
Torerova izjava nosi emocionalni naboj koji ne treba potceniti. Afrika je decenijama bila sinonim za glad u javnoj svesti. Da je taj trend konačno počeo da se okreće, jeste vest koja daje nadu. Ali — i tu je ključni ali — Afrika je u 2025. pretekla Aziju po ukupnom broju ljudi koji se suočavaju sa glađu. Napredak u procentima ne znači nužno napredak u apsolutnim brojevima, jer populacija raste brže nego što glad opada.
Šta ovo znači za srpskog poljoprivrednika
Ovde stvari prelaze iz globalnog izveštaja u našu baštu. Srbija je izvoznica poljoprivrednih proizvoda — žita, uljarica, voća, povrća. Kada globalni lanci snabdevanja budu pod pritiskom, naši proizvođači osećaju to na dva načina: kroz cenu inputa i kroz cenu outputa. A ti dva načina ne idu u istom smeru.
Cena inputa raste — đubrivo je skuplje, gorivo je skuplje, transport je skuplji. A cena outputa? To zavisi od toga da li će globalna ponuda pasti zbog suše u nekom drugom delu sveta. Ako padne, cene na berzi idu gore i naš proizvođač pokriva veće troškove. Ako ne padne — a El Ninjo je nepredvidiv — proizvođač ostaje između čekića i nakovnja: skuplja proizvodnja, ista ili niža otkupna cena.
Napredak u borbi protiv gladi je realan, ali je krhk kao staklo. Jedan loš mesec na berzi nafte ili jedan ekstremni vremenski događaj mogu da ponište tri godine rada. — analitičar poljoprivrednog tržišta
Drugi aspekt je domaća bezbednost hrane. Srbija proizvodi dovoljno hrane za sebe i za izvoz — to je naš adut. Ali taj adut vredi samo ako ga ne potkopaju spoljašnji šokovi. Ako globalne cene energenata skoče, proizvođači koji već rade na marginama mogu početi da smanjuju setvene površine. To je lančana reakcija koja ne mora da izazove glad u Srbiji, ali može da izazove pad prihoda na gazdinstvima i povećanje cena hrane na domaćem tržištu.
Analiza: Krhki napredak i naša pozicija
Ono što izveštaj UN ne kaže dovoljno glasno — a što mi u poljoprivredi znamo iz prve ruke — jeste da je napredak u smanjenju gladi posledica nekoliko povoljnih godina zaredom u ključnim poljoprivrednim regionima. Dve dobre godine u Indiji, tri u Kini, povoljan period u delovima Afrike — i brojka pada. Ali poljoprivreda ne radi na proseke. Radi na ekstreme. I upravo ekstremi su ono što El Ninjo donosi.
Sukob na Bliskom istoku dodaje ulje na vatru jer udara u najslabiju kariku globalnog sistema: logistiku. Đubrivo se ne proizvodi samo od vazduha i vode — treba mu gas, treba mu struja, treba mu transport do luke, pa brod do odredišta, pa kamion do magacina. Svaka karika u tom lancu koja pukne znači viši trošak za poljoprivrednika na kraju. A poljoprivrednik na kraju smo mi.
Pitanje koje treba da postavimo nije da li će glad u svetu rasti ili padati. Pitanje je da li smo mi, kao poljoprivredna zemlja, spremni za scenario u kojem globalni lanci ponovo budu pod stresom. Da li imamo strategiju za slučaj da se cena azotnih đubriva ponovo popne na nivoe iz 2022. Da li su naša skladišta puna. Da li su naši proizvođači finansijski spremni za jednu lošu godinu.
Jer, ako verujemo izveštaju UN-a, imamo razloga za umereni optimizam. Ali ako čitamo između redova — i ako slušamo šta nam Bliski istok i El Ninjo govore — optimizam treba držati na kratkoj uzici. Broj gladih pada treću godinu, ali sistem koji hranu isporučuje do njih je pod većim pritiskom nego ikad. A pritisak, kako svaki poljoprivrednik zna, uvek nađe put do najslabije tačke.
Izvor: Biznis.rs, 21. jul 2026.
💬 0 komentara