Kada breskva rodi, proizvođač ne slavi — on se pita. Ove sezone evropsko tržište bresaka i nektarina beleži veći rod, ali umesto da poljoprivrednicima donese olakšanje, donosi im nove muke: pritisak na cene, rastuće troškove i neujednačenu tražnju koja ne prašta greške ni u kalibru ni u kvalitetu. Srpski proizvođač, koji gleda na evropsko tržište kao na merilo i tržište izvozne prilike, ovaj put treba da pazi na dva fronta — i na svoj rod i na to šta radi konkurencija.
Šta se dešava u Evropi i zašto nas to direktno tiče
Prema procenama organizacije Europeach, ovogodišnja proizvodnja bresaka i nektarina u Evropi dostići će oko 2,74 miliona tona. To je osam odsto više nego prošle godine. Broj koji na prvi pogled deluje kao dobra vest, u stvari je rizik — jer veća ponuda bez proporcionalnog rasta tražnje uvek znači pad cena. A pad cena dok troškovi rastu nije matematika koja ikoga raduje.
Srpski voćar zna tu priču napamet. Naša breskva i nektarina godinama pokušavaju da nađu mesto na ruskom, rumunskom, poljskom i nemačkom tržištu, a evropski urod direktno određuje da li će naša voćka biti konkurentna ili će ostati u magacinu. Kada Evropa rodi, naš izvoz pada pod pritisak. Kada Evropa ne rodi, naši proizvođači se sećaju kao zlatnih godina.
Ove godine, Evropa je rodila.
Grčka se oporavila, Španija vlada, Italija stišava cene
Najveći rast proizvodnje očekuje se u Grčkoj, koja se oporavlja nakon prošlogodišnjih mrazeva koji su decimirali zasade. Grčki proizvođači sada ulaze na tržište sa većom količinom, što automatski menja ravnotežu u mediteranskom segmentu — i to baš u onom periodu kada srpska breskva traži svoju šansu na istočnim tržištima.
Španija zadržava poziciju najvećeg evropskog proizvođača sa gotovo 1,2 miliona tona. To je ogroman deo evropske torte — skoro polovina ukupne proizvodnje — i španski tempo u velikoj meri diktira šta će se dešavati sa cenama u narednim nedeljama. Italija i Francuska takođe očekuju nešto veće prinose u odnosu na prošlu sezonu, ali tu priča postaje komplikovanija.
Nema jedinstvene evropske cene breskve. Na tržište utiču poreklo, kvalitet, kalibar i način prodaje. Isti dan, ista berba, različite cene — to je danas realnost. — analitičar EastFruit platforme
U Italiji su proizvođačke cene bresaka i nektarina niže nego prošle godine, što je direktna posledica veće ponude i konkurencije iz Grčke i Španije. S druge strane, Francuska beleži ograničeniju ponudu, pa su tamo cene ostale na višem nivou. Ovaj rascep između italijanskog pada i francuskog rasta pokazuje da je evropsko tržište daleko od homogenog — i da je svaka generalizacija opasna.
Troškovi gutaju profit: Katalonija kao primer koji se ponavlja svuda
Dodatni problem, koji srpski proizvođač prepoznaje kao sopstveni, jeste rast troškova proizvodnje. U španskoj Kataloniji, jednoj od najvažnijih regija za uzgoj bresaka, nektarina i pljosnatih bresaka, procenjuje se da su izdaci porasli za deset do petnaest odsto u odnosu na prethodne godine. To su troškovi đubriva, zaštite, goriva, radne snage — ista lista koja muči i srpskog voćara.
Kada troškovi rastu deset odsto, a cene padaju, proizvođač ne gubi zaradu — on gubi smisao. Profitabilnost se topi uprkos solidnom rodu, i to je najgori scenario: imaš šta da prodaš, ali ne zarađuješ dovoljno da pokriješ sledeću sezonu.
Ovo je tačka u kojoj se evropska i srpska priča potpuno ukrštaju. Srpski proizvođač bresaka godinama radi sa istim problemom — rastući inputi, pritisak maloprodajnih lanaca, i otkupne cene koje ne prate tempo troškova. Razlika je jedino u tome što srpski voćar često nema ni subvencije ni osiguranje koje evropski kolega bar delimično ima.
Rod je samo pola posla. Druga polovina je da li ti pokriješ troškove. Ako ti cene padnu deset odsto, a troškovi porastu petnaest — ti si na minusu i pored dobre berbe. — izjava analitičara EastFruit mreže
Šta ovo znači za srpskog proizvođača
Srpska breskva i nektarina imaju svoj prozor na tržištu — kasniji termin od mediteranske konkurencije, što je prednost koja se godinama koristi za izvoz u Rusiju i zemlje regiona. Ali kada Evropa rodi više, taj prozor se sužava. Veća količina grčkih i španskih bresaka znači da kupci imaju više opcija, da su izbirljiviji i da će pregovarati o ceni sa većom moći u rukama.
Srpski proizvođač koji računa na izvoz mora ove sezone da bude spreman na tvrd pregovor. Kalibar, pakovanje i doslednost u kvalitetu biće važniji nego ikada — jer u tržištu sa viškom ponude, kupac ne prašta sitne greške. Loša sortirana voćka ne ide u izvoz kada ima dovoljno dobre evropske — ide u otkup po cenama koje pokrivaju jedva gorivo.
Takođe, treba imati u vidu da će i domaće tržište biti pod pritiskom. Ako izvoz krene teže, deo količina koje bi inače otišle preko granice ostaje na domaćem tržištu, što ruši cene i kod nas. Lanac je jednostavan: više evropskog roda, manje izvozne šanse, više robe kod kuće, niže cene u Srbiji.
Pozitivna strana, ako je uopšte ima, jeste da srpska breskva kasni. Naš termin zrenja u mnogim sortama dolazi nakon što mediteranska berba već ulazi u drugu fazu, što znači da još uvek postoji prostor za plasman — ali samo za one koji su kvalitet uradili kako treba. Prosečna breskva ove godine neće proći lako.
Ono što ovaj evropski izveštaj potvrđuje, a što srpski voćar oseća na svojoj koži svake sezone, jeste da moderna voćarska proizvodnja više nije samo pitanje koliko si rodio. Pitanje je koliko si pametno prodao, koliko si troškova kontrolisao, i da li si na vreme prepoznao šta tržište traži. Rod bez pameti je samo gomila voća koja čeka da potamni. A potamni brzo.
Zaključak
Evropa je rodila više bresaka, cene padaju gde ih ima previše, a rastu gde ih fali — ali svuda troškovi jedu ono što je ostalo od zarade. Srpski proizvođač ovog avgusta ne treba da gleda samo u svoj zasada, nego u onaj u Kataloniji, Apuliji i Tesaliji — jer njihov rod određuje njegovu cenu. Ko to ne shvati, prodaće prvo po ceni koja mu se nameće, a shvatiće šta je bilo tek kada više ne bude imao šta da proda.
Izvor: Agro TV, 21. jul 2026.
💬 0 comments