Salaš Noćajski: Sedam tona nedokumentovanog svinjskog mesa zaplenjeno usred krize od afričke kuge svinja

Dok cela Sremija gori od afričke kuge svinja, dok pošteni svinjogojci gube stado po stado i plaču nad praznim svinjacima, jedan čovek u Salašu Noćajskom je osam meseci mirno prerađivao meso i stavljao ga u promet — bez ijednog papira, bez ijednog pečata, bez ijednog dokaza o poreklu. Policija je tek sada, dvadeset prvog jula, ušla na njegovo gazdinstvo i zatekla sedam hiljada i šezdeset kilograma svežeg mesa, poluproizvoda i gotovih proizvoda. Sedam tona. To nije kućna prerada za porodicu i komšiluk. To je fabrika bez licence, radna mesta bez prijave, promet bez kontrole.

Zašto baš sada i zašto baš ovde

Salaš Noćajski je malo mesto u opštini Sremska Mitrovica, u srcu regiona koji već mesecima vodi bitku sa afričkom kugom svinja. Uprava za veterinu je za ovo područje donela niz mera — ograničenja kretanja svinja, zabranu držanja u određenim zonama, obaveznu registraciju objekata, veterinarske preglede i dokumentaciju koja prati svaki kilogram mesa od svinjca do trpeze. Te mere nisu birokratski hir. One su jedini štit koji sprečava da se virus proširi na proizvođače koji su još uvek čisti.

P. D., rođen 1971, te mere je jednostavno ignorisao. Od dvadeset drugog novembra 2025. do dvadeset prvog jula 2026, prema policijskom saopštenju, on je kontinuirano postupao suprotno naredbama Uprave za veterinu. Nije reč o tome da je zaboravio da prijavi prase ili dva. Reč je o industrijskoj preradi mesa u neregistrovanom objektu, o mesu nepoznatog porekla koje je završavalo negde na tržište — a mi možemo samo da nagađamo gde i kome.

Sedam tona mesa bez traga

Kada su pripadnici kriminalističke policije Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici, u saradnji sa Upravom kriminalističke policije, Službom za suzbijanje kriminala i inspekcijskim organima Uprave za veterinu, ušli na gazdinstvo, zatekli su prizor koji veterinarski inspektori u Srbiji poznaju suviše dobro. Sedam hiljada i šezdeset kilograma svinjskog mesa — svežeg, poluproizvoda i gotovih proizvoda — slagano je po objektu koji nije registrovan za preradu. Bez prateće dokumentacije. Bez dokaza o poreklu. Bez veterinarskog pregleda. Bez svega onoga što zakon nalaže da meso mora da ima pre nego što stigne do potrošača.

Veterinarska inspekcija je utvrdila da je meso proizvedeno u neregistrovanom objektu i da je poreklo nepoznato. Ceo taj ogroman tovar je oduzet i upućen na neškodljivo uništenje. Što znači da je sedam tona hrane završilo u pepeo zato što niko ne može da garantuje da je bezbedno.

Kada imate sedam tona mesa bez ijednog papira, usred epidemije afričke kuge svinja, to nije greška — to je sistem. Neko je meso kupovao, neko ga je prerađivao, neko ga je prodavao. Sva ta trojica su krivi, a uhvaćen je samo onaj na čijoj je farmi ležalo. — izjava iskustvenog veterinskog inspektora iz Srema

Osumnjičenom je, po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici, određeno zadržavanje do četrdeset osam sati. Tereti se za krivično delo prenošenja zaraznih bolesti kod životinja i biljaka, a uz krivičnu prijavu biće priveden nadležnom tužilaštvu.

Šta ovo znači za one koji rade po zakonu

Evo šta mene boli u ovoj priči. Dok je ovaj čovek osam meseci prerađivao i prodavao meso bez ikakve kontrole, desetine registrovanih proizvođača u Sremu su gubile stoku, plaćale veterinarske preglede, vodile evidenciju, poštovale restrikcije i gledale kako im se prihod topi. Neki od njih su ostali bez celog stada. Neki su zaklali sve što su imali jer nisu smeli da drže svinje u zoni zaraze. A onda neko ko ignoriše sve te mere — sve te propise koji su ostalima slomili kičmu — nastavlja da posluje i zarađuje.

Sedam tona mesa na crno, u uslovima kada je afrička kuga svinja najveći veterinarski problem u Srbiji, nije samo prekršaj. To je sabotiranje svih onih mera koje država nameće poštenim ljudima. Ako virus postoji u regionu, ako su mere na snazi, onda svaki kilogram nedokumentovanog mesa koji kruži tržištem predstavlja potencijalni put prenosa. Ne samo za svinje — afrička kuga ne prelazi na ljude, ali to ne znači da je meso iz ovakvih objekata bezbedno. Svinja koja nije pregledana, meso koje nije pratilo veterinarsku putanju, objekat koji nije registrovan — to je lanac u kome je svaka karika nekontrolisana.

Najgore je što će se na ovaj slučaj pozvati oni koji već kažu da su mere besmislene — e, vidite, neko krši i ništa mu nije. A mere nisu besmislene. Besmisleno je to što ih neko ne poštuje, a ostali trpe. — reči registrovanog svinjogojca iz sremskog regiona

Problem je i u tome što ovaj slučaj verovatno nije izolovan. Sedam tona mesa ne nastaje preko noći i ne prodaje se na jednom tezgama. Za to vreme postojao je lanac snabdevanja — neko je isporučivao sirovine, neko je preuzimao gotove proizvode, neko je to prodavao dalje. P. D. je uhapšen, ali pitanje je da li će se istraga proširiti na one koji su od njega kupovali. Ako se tu zaustave, onda smo uhvatili samo vrh ledenog brega, a pod vodom ostaje sve ono što nas zapravo ugrožava.

Srpska poljoprivreda već decenijama gubi bitku sa sivom ekonomijom. U svim sektorima — od mleka do mesa, od žita do voća — postoji paralelni tok robe koji ne plaća porez, ne vodi evidenciju, ne poštuje standarde i na kraju ugrožava i one koji rade legalno i one koji kupuju. U vremenu afričke kuge svinja, taj paralelni tok nije samo ekonomski problem. To je javnozdravstveni i veterinarski rizik koji država mora da tretira kao prioritet, a ne kao sporedni prekršaj.

Krivično delo prenošenja zaraznih bolesti kod životinja i biljaka nosi ozbiljnu kaznu. Četrdeset osam sati zadržavanja i krivična prijava su korak u pravom smeru. Ali dok god tržište apsorbuje sedam tona mesa bez ijednog papira, dok god kupci ne pitaju odakle meso i dok god kazne ne stignu do svih u lancu — biće onih koji rizikuju. A platiće oni koji to nikada nisu uradili.

Izvor: Agro News, 22. jul 2026.