Kineski seljak kojem robotaksi doveze seme na njivu zvuči kao naučna fantastika, ali je u Kini već svakodnevica. Volkswagen je upravo objavio da će 2027. godine na kinesko tržište plasirati automobil koji, pod određenim okolnostima, potpuno preuzima upravljanje — bez ruku vozača na volanu. Za srpskog poljoprivrednika koji još uvek kvari kombajn iz 1998. godine, ovo zvuči kao priča sa druge planete. Ali nije. Ovo je priča koja se tiče i njega.
Tehnologija koja menja pravila igre
Volkswagen grupacija je saopštila da isporuka vozila sa takozvanim trećim stepenom funkcionalnosti kreće u drugoj polovini 2027. godine, isključivo za kinesko tržište. Treći stepen autonomije podrazumeva da vozač može potpuno prepustiti upravljanje veštačkoj inteligenciji, pod uslovom da je okruženje predvidljivo — poput vožnje autoputem. Ovo nije eksperimentalni prototip zatvoren u laboratoriji. Ovo je proizvod koji ide u serijsku proizvodnju za masovnog kupca.
Ključni partner u projektu je kineska kompanija Horizon Robotics, sa kojom je Volkswagen još 2022. godine osnovao zajedničko preduzeće. Veštačka inteligencija koja upravlja automobilom razvija se upravo kroz tu zajedničku strukturu. Kina se, prema navodima nemačke grupe, već primakla ovom stepenu u svakodnevici. Više proizvođača testira svoje modele u realnom okruženju, a na pojedinim deonicama već operišu robotaksi vozila — bez vozača za volanom.
Kada tehnologija uđe u masovnu proizvodnju, pitanje je samo kad će preći sa autoputa na njivu. — komentarišu analitičari agrarne mehanizacije
Zašto su se Nemci povukli, a Kinci napreduju
Među nemačkim proizvođačima, Mercedes i BMW su razvijali vozila visoke klase sa trećim stepenom funkcionalnosti, ali su u međuvremenu suspendovali te projekte. Razlozi su složeni — regulatorni okvir u Evropskoj uniji je rigidan, odgovornost u slučaju nesreće nije jasno definisana, a troškovi razvoja dostižu astronomske iznose. Kina, s druge strane, stvara pravni okvir koji prati razvoj tehnologije, a ne koji ga koči. Rezultat je da nemački gigant prodaje svoju najsloženiju tehnologiju na kineskom tržištu, a ne u Minhenu ili Štutgartu.
Ovaj rasplet ima dublju poruku. Evropa gubi trku u autonomnoj tehnologiji, i to ne samo u automobilskoj industriji. Isti trend se vidi u poljoprivrednoj mehanizaciji, gde evropski proizvođači traktora i kombajna zaostaju za američkim i azijskim konkurentima u integraciji veštačke inteligencije u poljoprivredne mašine. John Deere već godinama nudi autonomne traktore u Severnoj Americi. Kineski proizvođači brzo uče.
Autonomna tehnologija i srpska njiva
Za srpskog poljoprivrednika, vest o autonomnom automobilu u Kini deluje apstraktno. Ali hajmo da prevedemo na jezik njive. Treći stepen autonomije koji Volkswagen uvodi u automobile 2027. godine je ista tehnologija koja pokreće autonomne traktore, samonavodeće kombajne i dronove za precizno tretiranje useva. Kada se ta tehnologija masovno proizvodi i jeftini, prelazak u poljoprivredu je pitanje godina, ne decenija.
Srbija danas uvozi poljoprivrednu mehanizaciju vrednu stotine miliona evra godišnje, a prosečan traktor na srpskoj njivi je star preko dvadeset pet godina. Precizna poljoprivreda — koja koristi GPS navođenje, senzore useva i algoritme za donošenje odluka — primenjuje se na manje od pet odsto obradive površine u Srbiji. Većina proizvođača još uvek đubri "na oko" i prska "po osećaju", dok se u svetu već meri svaki gram azota po kvadratnom metru.
Mi još uvek raspravljamo o tome da li da subvencioniremo osnovno oranje, a svet već prodaje traktore koji sami znaju gde su i šta treba da rade. — poljoprivredni analitičar iz Vojvodine
Cene koje određuju tempo
Glavna prepreka za ulazak autonomne tehnologije u srpsku poljoprivredu nije znanje niti volja poljoprivrednika. Cene su. Autonomni traktor koji danas košta preko dvesta pedeset hiljada evra u Evropi, u Srbiji je nedostižan za gotovo svakog individualnog proizvođača. Čak i veći gazdinstva u Vojvodini koja obrađuju preko hiljadu hektara teško opravdavaju takvu investiciju kada otkupna cena pšenice oscilira između dvadeset dva i dvadeset osam dinara po kilogramu, a kukuruz ne prelazi dvadeset pet dinara.
Država, s druge strane, subvencije za mehanizaciju drži na nivou koji pokriva osnovne nabavke — traktore do sto konja, osnovne priključke, kombajne srednje klase. Nema programa koji bi podsticao investicije u preciznu poljoprivredu, softvere za upravljanje usevima ili autonomne sisteme. Dok Kina masovno testira robotaksi, srpska poljoprivreda se bori sa osnovnim pitanjima — otkupnim cenama, subvencijama po hektaru i starošću mehanizacije.
Ipak, trend je nezaustavljiv. Ono što je danas luksuz u automobilskoj industriji, za pet do sedam godina postaje standard. Volkswagenov potez sa Horizon Roboticsom pokazuje da autonomna tehnologija napušta laboratorije i ulazi na tržište — prvo kinesko, zatim svetsko. Poljoprivreda je jedna od prvih grana ko će profitirati, jer su njive idealno predvidljivo okruženje za autonomne sisteme, baš kao autoputevi za automobile trećeg stepena.
Pitanje za srpsku poljoprivredu nije da li će autonomni traktor doći na njivu u Banatu. Pitanje je da li ćemo ga dočekati spremni — ili ćemo i ovu trku završiti kao posmatrači koji kupuju tuđu tehnologiju po tuđoj ceni, sa zakašnjenjem od cele decenije.
Izvor: Biznis.rs, 22. jul 2026.
💬 0 komentara