Junska vrućina opekla evropski rod žita za dve milijarde evra — i Srbija mora da povede računa

[Junska vrućina opekla evropski rod žita za dve milijarde evra] — [Šta znači za srpskog proizvođača] Kada su se u junu termometri širom Evrope popeli iznad četrdeset stepeni, poljoprivrednici su naslutili da se sprema nešto ozbiljno. Sada su stigli i konačni računi: evropski rod žita pretrpeo je udar toplotnog talasa koji je rezultirao gubitkom tržišne vrednosti neostvarene proizvodnje od dve do 2,3 milijarde evra. Najteži deo tereta pao je na kukuruz, ključnu kulturu koja hrani i ljude i stoku širom kontinenta. Ovi podaci, koje je potvrdilo Evropsko udruženje trgovaca žitaricama i uljaricama COCERAL, šalju jasnu poruku da klimatski ekstremi više nisu teorijska pretnja već realnost koja direktno udara u džepove proizvođača. Jun je u ratarstvu mesec odluke, period kada se pšenica naliva, jari ječam sazreva, a kukuruz ulazi u fazu intenzivnog vegetativnog rasta. Upravo tada su visoke temperature pogodile useve u njihovom najosetljivijem trenutku. Zbog toga je zvanična prognoza proizvodnje kukuruza u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji korigovana naniže, sa 57,2 miliona na 52,7 miliona tona, pri čemu oko polovine ukupnog smanjenja otpada na ovu kulturu. Francuska je pretrpela najveći udarac, sa smanjenjem procene roda za 4,1 milion tona, što predstavlja tržišni gubitak od 891 milion evra. Situacija sa francuskim kukuruzom je posebno alarmantna – rod je pao na 9,4 miliona tona, što je lošiji rezultat čak i od katastrofalne suše iz 2022. godine. Pored Francuske, značajne gubitke beleži i Mađarska, naš severni sused, gde je prognoza smanjena za 2,4 miliona tona (vrednost 444 miliona evra), dok su Španija i Nemačka zabeležile pad od po 1,4 miliona tona. Ipak, slika nije potpuno crna; Bugarska, Rumunija, Italija i Finska ostvarile su bolje rezultate, pa je neto pad tržišne vrednosti evropske proizvodnje procenjen na oko 1,79 milijardi evra. Ipak, ovakav deficit menja trgovinske tokove. Evropska unija u godinama slabije žetve postaje neto uvoznik, što povećava tražnju za žitaricama iz Ukrajine i Brazila, a manjak izvoza iz Francuske već menja geopolitiku snabdevanja severne i zapadne Afrike. Za srpskog gazdu, ove vesti iz Francuske i Mađarske nisu daleka priča već direktna opomena. Mađarska je naš direktni konkurent na istim tržištima, i kada ona izgubi 2,4 miliona tona roda, to menja ravnotežu u celom regionu. Naš kukuruz, ukoliko bude dovoljno kvalitetan i kvantitativno prisutan, mogao bi da ostvari bolje cene na evropskom tržištu koje očajnički traži zamenu za francuski i mađarski manjak. Međutim, tu je i opasnost po stočare. Rast cena kukuruza i drugih komponenti stočne hrane neminovno će se preliti na proizvođače mesa i mleka u Srbiji. Svako ko se bavi svinjarstvom ili peradarstvom zna da skuplja hrana topi marginu profitabilnosti pre nego što proizvod uopšte stigne do kupca. Ono što srpski proizvođači moraju hitno da shvate jeste da klima više ne pita da li ste spremni, već koliko će vas koštati nespremnost. Junski toplotni talasi nisu privilegija zapadne Evrope; i mi smo ih osetili, i osetićemo ih ponovo, možda i žešće. Dok se u Briselu vode rasprave o preusmeravanju subvencija ka otpornosti na sušu i navodnjavanju, u Beogradu taj pregovarački okvir još uvek kasni. Investicije u sisteme za navodnjavanje, izbor sorti otpornih na stres i primena agrotehničkih mera prilagođenih ekstremnim temperaturama nisu više luksuz, već pitanje opstanka gazdinstva. Gledajući francuski kukuruz koji je stradao više nego ikad, srpski poljoprivrednik mora da shvati da je adaptacija jedini način da se sačuva ne samo rod, već i budućnost celog domaćinstva.