Kragujevac uvodi subvencije za kalibraciju prskalica: Zakonska obaveza koju mnogi ignorisu, a koja može da košta i gazdinstvo i potrošača

Kragujevac uvodi subvencije za kalibraciju prskalica — Zakonska obaveza koja štiti i džep i zdravlje\n\nGrad Kragujevac je ovogodišnjim javnim pozivom za subvencije u poljoprivredi uveo novinu koja bi mogla značajno da promeni praksu na terenu — bespovratna sredstva za kalibraciju uređaja za primenu pesticida. Iako deluje kao tehnički detalj, kalibracija prskalica i atomizera nije stvar dobre volje već zakonska obaveza za svakog proizvođača koji svoju robu plasira na tržište. Ova mera dolazi u trenutku kada je sezona u punom jeku, a pitanje bezbednosti hrane nikada aktuelnije, najavljujući intenzivnije kontrole Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u narednom periodu.\n\nStruka je po ovom pitanju izričita — prskalica koja nije kalibrisana ne prska ravnomerno, što stvara dvostruki rizik za gazdinstvo. Prevelika doza sredstva za zaštitu bilja ostaje na plodu i završava na trpezi potrošača, ugrožavajući zdravlje, dok premala doza znači da tretman nije delotvoran, štetočina je preživela, a novac je bačen. Propisi nalažu da uređaj mora biti pregledan od strane sertifikovane službe u ovlašćenoj laboratoriji na redovnoj osnovi. To nije formalnost za fioku, već jedini način da poljoprivrednik zna koliko je zaista sredstva nanuo na biljku.\n\nIpak, u praksi mnoga gazdinstva ovaj korak preskaču, bilo zbog nedostatka sredstava, neinformisanosti ili navike da se uređaj koristi dokle god mehanički radi. Neki proizvođači smatraju prskalicu komadom gvožđa koji radi dok ne stane, zanemarujući da disna koja je začepljena ili pumpa koja gubi pritisak menjaju dozu koju biljka dobija. Kragujevačka inicijativa sa subvencijama taj problem pokušava da reši sa finansijske strane, ali ostaje pitanje koliko će taj novac stići do malih gazdinstava koja nikada nisu čula za ovlašćenu laboratoriju.\n\nProblem sa kalibracijom u srpskoj poljoprivredi ima i širi kontekst koji izlazi iz okvira jednog grada. Srbija izvozi voće i povrće, a ostaci pesticida su jedna od prvih stavki koje strani kupci proveravaju. Neispravan uređaj može dovesti do toga da pošiljka bude vraćena, čime se ugrožava reputacija cele grane. Gradovi poput Niša, Subotice ili Čačka mogli bi da slede ovaj primer, jer ako proizvođači ne kalibrišu uređaje, rizikuju ne samo kazne inspekcije koje nisu simbolične, već i gubitak tržišta.\n\nZa srpsko gazdinstvo ova vest znači da više nema izgovora za odugovlačenje. Grad nudi pomoć oko troškova, ali odgovornost ostaje na leđima proizvođača. Ako ne obavite pregled na vreme, rizikujete visoke kazne od inspekcije, a još više gubite poverenje kupaca. Ovo je signal da lokalne samouprave mogu biti efikasnije od države u konkretnim merama, ali i opomena da se bezbednost hrane gradi na njivi. Oni koji ovo shvate kao investiciju u kvalitet, a ne kao birokratsku obavezu, biće jedini koji će dugoročno opstati na zahtevnom tržištu.