Domaći meteorolozi pogodili klimatske promene: Predviđanja stara 15 godina potvrđena merenjima, a poljoprivreda već plaća cenu

Domaći meteorolozi potvrdili klimatske projekcije — Kako se prilagoditi novoj realnosti na njivi Pre 15 godina, projekcija klime Srbije koju su sastavili domaći meteorolozi zvučala je mnogima kao naučna fantastika. Tadašnja predviđanja govorila su da će se zemlja zagrejati za ceo stepen, da će biljke dobijati više toplote nego što im treba i da će suše postati redovna pojava. Danas, kada su nova merenja potvrdila gotovo svaku brojku iz te studije, pitanje više nije da li su naučnici pogodili, već da li smo kao društvo i struka uradili išta povodom toga. Ono što je nekada bilo upozorenje, sada je izmerena realnost sa kojom se svaki proizvođač suočava na terenu. Podaci koje donosi portal Klima101, a potpisuju ih dr Ana Vuković Vimić i dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, predstavljaju potvrdu onoga što poljoprivrednici već osećaju na svojoj koži. Prosečna temperatura u Srbiji u prvim decenijama 21. veka porasla je za oko 1 stepen Celzijusa u odnosu na referentni period od 1961. do 1990. godine, što tačno odgovara tadašnjim projekcijama. Istovremeno, nije došlo do velikih promena u ukupnoj količini padavina, što znači da voda koja padne brže isparava zbog viših temperatura. Matematika je nemilosrdna: više toplote uz istu količinu kiše rezultira većim deficitom vlage u zemljištu. Posebno zabrinjavajući su podaci vezani za vegetacioni period. Pre 15 godina procenjeno je da će biljke raspolagati sa oko 200 dodatnih toplotnih jedinica godišnje, a današnja merenja pokazuju da taj porast u Srbiji iznosi prosečno 227 jedinica. Dr Vladimir Đurđević je ovo sumirao rečima da sa jedne strane oseća zadovoljstvo zbog tačnosti predviđanja, a sa druge razočaranje jer idemo u pogrešnom pravcu. Problem nije u tome što nismo znali šta nas čeka, već što institucionalni odgovor nije stigao u meri koja je bila potrebna. Strategije prilagođavanja postoje na papiru, ali sistemi za navodnjavanje se i dalje mogu nabrojati na prste, a akumulacije se ne prave dovoljno brzo. Za vlasnika gazdinstva u Banatu ili Šumadiji, ovi podaci nisu vest, već svakodnevica koja se naplaćuje u dinarima po kilogramu prinosa. Dvesta dvadeset sedam dodatnih toplotnih jedinica znači da se vegetacija ubrzava, biljke ranije ulaze u fenofaze, a vremenski prozor za primenu agrotehničkih mera postaje sve uži. Onaj ko je navikao da setvu obavi 20. aprila, možda već mora da je pomera za 20. marta. Poljoprivrednik koji je navodnjavao tri puta godišnje, sada mora pet, a onaj koji nikada nije navodnjavao, mora ozbiljno da razmisli o sistemu za navodnjavanje ili promeni kulture. Nauka je uradila svoj deo i dala nam dovoljno vremena za reakciju, sada je na nama da prestanemo sa ad hoc preživljavanjem i počnemo da planiramo budućnost koja je već stigla.