Trideset kilometara kanala kod Sivca i Kljajićeva pred završetkom: Vojvodina gradi mrežu koja bi trebala da prestane da zavisi od kiše

**Završetak kanala kod Sivca i Kljajićeva — Kraj zavisnosti od kiše za bačke proizvođače**\n\nKada julska žega pritisne bačku ravnicu i kukuruz počne da vene, svaki kanal postaje pitanje opstanka, a ne samo infrastrukturni detalj. Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine" privodi kraju ključne radove na trideset kilometara kanalske mreže u atarima Sivca i Kljajićeva, čime se zatvara važna karika u ambicioznom projektu prenamene odvodnih sistema u dvonamenske. Ovaj poduhvat, koji obuhvata rekonstrukciju korita, uklanjanje višegodišnjeg nanosa i pripremu za distribuciju vode za navodnjavanje, predstavlja konkretan odgovor na sve učestalije suše koje decenijama pogađaju najplodniji deo Srbije. Cilj je jasan: transformisati region koji je istorijski umeo samo da odvodi višak vode u prostor sposoban da efikasno navodnjava useve tokom kritičnih letnjih meseci.\n\nDecenijama je vojvođanska kanalska mreža, građena nakon Drugog svetskog rata, služila isključivo za odvodnjavanje, ostavljajući poljoprivrednike prepuštene milosti i nemilosti vremenskih prilika tokom vegetacije. Posledica takvog pristupa bila je dramatičan pad prinosa u sušnim godinama, kada su ulaganja u seme, đubriva i zaštitna sredstva često bila uzaludna. Krajem 2023. godine pokrenuta je sistemska promena koja podrazumeva adaptaciju preko devet stotina kilometara kanala širom pokrajine. Tehnički zahtevan proces nije samo puštanje vode u postojeća korita; on zahteva duboko izmuljavanje, uklanjanje guste vegetacije koja je godinama gušila protok i izgradnju nove regulacione infrastrukture. Kako ističu terenski nadzornici iz JVP „Vode Vojvodine", kanal koji nije održavan decenijama ne može funkcionisati kao sistem za navodnjavanje – on je u najboljem slučaju polovično rešenje za odvodnjavanje, a u najgorem samo zatrpana jaruga.\n\nNa deonici između Sivca i Kljajićeva, koja pripada katastarskim opštinama Sombor i Kula, radovi su ušli u završnu fazu. Mašine su očistile inspekcijske staze, uklonile šiblje i izvadile tone mulja sa dna, pri čemu je izvađeni materijal pravilno deponovan kako bi se sprečilo ponovno zatrpavanje korita usled kiše i vetra. Kada budu pušteni u pun pogon, ovi kanali omogućiće navodnjavanje oko 1.700 hektara obradivog zemljišta. Za lokalne gazdinstva, ovo predstavlja razliku između useva koji preživi avgustovske vrućine i onog koji mora biti zaoran kao zelenišno đubrivo. Stručnjaci naglašavaju da je ovo prvi korak ka „demokratizaciji" navodnjavanja, jer prosečan proizvođač u Bačkoj ne može samostalno da finansira skupe sisteme sa individualnim bunarima i pumpama, već zavisi od državne infrastrukture koja vodu dovodi do same njive.\n\nIpak, puštanje kanala u rad je tek početak složenog procesa. Da bi sistem zaista zaživeo, neophodno je obezbediti kontinuirano održavanje, funkcionisanje pumpnih stanica i izgradnju prateće infrastrukture za preuzimanje vode na parcelama. Bez jasno definisanog budžeta za redovno čišćenje i bez vode u samim kanalima, ovakvi projekti riskiraju da postanu privremeno rešenje umesto strateške prednosti. Ipak, činjenica da se 30 kilometara kanala vraća u funkciju nakon godina zanemarivanja šalje snažnu poruku. U regionu gde razlika između prinosa od osam i 15 tona kukuruza po hektaru često zavisi od jednog pravovremenog zalivanja, ova infrastruktura direktno utiče na ekonomsku stabilnost domaćinstava.\n\nZa srpskog poljoprivrednika, završetak radova kod Sivca i Kljajićeva znači prelazak sa strategije preživljavanja na strategiju planirane proizvodnje. Pristup vodi kroz kanalsku mrežu smanjuje zavisnost od nepredvidivih padavina i skupoću individualnih rešenja za navodnjavanje, čime se povećava profitna margina i smanjuje rizik od totalnog gubitka useva. Iako izazovi oko dugoročnog održavanja i kompletiranja sistema ostaju, ovi kanali predstavljaju konkretan dokaz da Vojvodina konačno ozbiljno shvata izazove klimatskih promena. Za gazdinstva u ovom delu Bačke, to znači sigurniju budućnost, veće prinose i mogućnost da se takmiče na tržištu sa proizvodima čiji kvalitet više ne diktira isključivo količina letnjih pljuskova.