Subotica posle grada: farmeri čekaju državu, grad najavljuje sopstveni program podrške

Subotica posle grada: farmeri čekaju državu, grad najavljuje sopstveni program podrške — Šta znači za srpskog proizvođača 14. jun ove godine ostaće upisan u memoriji subotičkih poljoprivrednika kao dan kada je nevreme pretvorilo mesece rada u blato. Dok usevi propadaju na njivi, farmeri čekaju odluku Vlade Srbije o proglašenju elementarne nepogode. Gradska uprava je završila procenu štete i dostavila izveštaje Republičkom hidrometeorološkom zavodu, ali prava pomoć zavisi od centra. U međuvremenu, Grad Subotica najavljuje sopstveni program podrške za narednu godinu, obećavajući sufinansiranje osiguranja i kamata, što bi moglo da promeni sistem zaštite u budućnosti. Procedura je tehnički poštovana do poslednjeg slova. Gradska Služba za poljoprivredu i Komisija za procenu šteta koristile su GPS opremu za precizno mapiranje oštećenih parcela, čime je uklonjena stara praksa procene „od oka". Dokumentacija je prosleđena u propisanom roku, ali zakon ne predviđa rok u kojem Vlada mora da reaguje. To stvara prostor neizvesnosti u kojem gazdinstva ostaju sama sa štetom. Dok Beograd razmatra vanredni izveštaj, poljoprivrednici ne mogu da oplate rate kredita niti da finansiraju naredni ciklus proizvodnje, jer administrativni tok ne hrani stoku. Pravni okvir jasno razdvaja nadležnosti. Zakon o odbrani od grada reguliše postupak procene koji je Subotica završila, dok Zakon o obnovi nakon elementarnih nepogoda zahteva odluku Vlade Srbije. Između ta dva zakona postoji prostor u kojem farmeri žive, a taj prostor se zove čekanje. Nema zakonski propisanog roka za državnu odluku, što znači da poljoprivrednici mogu da čekaju nedeljama, pa i mesecima, dok im usevi propadaju na njivi. To nije propust lokalne samouprave, već sistemski problem koji godinama vuče korenje u srpskoj agrarnoj politici. Ono što ovu situaciju razlikuje od uobičajenog ciklusa čekanja jeste najava Grada da krene sa nezavisnim merama. U planu su sufinansiranje premije osiguranja, subvencionisanje kamata na kredite i posebna podrška stočarskoj proizvodnji. Cilj je stvaranje sistemskog okvira koji smanjuje rizik pre nego što on postane šteta. Ipak, poljoprivrednici su oprezni. Prelazak sa saopštenja na budžetsku liniju često traje duže od jedne kalendarske godine, a stočari u Bačkoj godinama unazad trpe pritisak rastućih troškova i opadajućih otkupnih cena. Svaka najava podrške zvuči dobro, ali samo ako iza nje stoje dinari, a ne samo rečenice u saopštenju. Za srpskog proizvođača, priča iz Subotice je ogledalo celokupnog agrarnog sistema. Lokalna samouprava može biti korektna, ali bez odluke centra ostaje nemoćna. Najava lokalnog osiguranja je ključna, jer bi osigurani usevi doneli bržu kompenzaciju iz fondova, a ne iz budžeta koji čeka političku volju. Stočarska proizvodnja, koja decenijama gubi bitku sa ekonomijom, zahteva direktne mere koje stižu do onih koji drže dvadeset ili trideset krava. Dok se mere ne nađu u budžetu i dok prvi dinar ne stigne na račun, sve ostaje na nivou dobre namere. U poljoprivredi, dobra namera bez finansija je kao oranje bez vola – farmerima trebaju rešenja sada, a ne obećanja za narednu sezonu.