Atarski putevi u Vojvodini dobijaju 540 miliona dinara — Šta znači za srpskog proizvođača

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo doneo je ključnu odluku o raspodeli bespovratnih sredstava za uređenje atarskih puteva i otresišta za 2026. godinu, čime je u četrnaest vojvođanskih opština stiglo ukupno 540 miliona dinara. Iako ovaj iznos predstavlja značajnu injekciju za lokalnu infrastrukturu, konkurs je ostavio šest lokalnih samouprava praznih ruku, što je izazvalo buru reakcija u struci. Dok su Sombor i Zrenjanin izdvojili najveće sume, opštine poput Pančeva i Srbobrana odbijene su zbog formalnih grešaka ili nedostatka sredstava, postavljajući pitanje pravičnosti sistema koji bi trebalo da reši decenijski problem blatnjavih puteva kojima se svakodnevno kreću traktori i kombajni.\n\nZa svakog ratara u Vojvodini, stanje atarskih puteva nije pitanje estetskog uređenja već direktno utiče na ekonomsku isplativost proizvodnje. Nakon jesenjih kiša, neuređeni putovi postaju neprohodni, što dovodi do kašnjenja u transportu useva, oštećenja skupe mehanizacije i gubitka dragocenog vremena pred silosima. Konkurs raspisan početkom juna, iako pomalo zakašnjen za jesenju sezonu, ipak označava pokušaj sistemske rešavanja problema koji je do sada tretiran ad hoc metodama. Međutim, apetit lokalnih samouprava bio je znatno veći od dostupnog budžeta; na konkurs je pristiglo dvadeset prijava u ukupnoj vrednosti od 720,5 miliona dinara, što znači da je traženo gotovo 200 miliona dinara više nego što je Pokrajina mogla da odobri.\n\nRaspodela sredstava izvršena je prema strogoj bodovnoj listi, pri čemu su Sombor i Zrenjanin dobili po 70 miliona dinara, dok su Subotica, Irig i Šid dobili između 50 i 53 miliona. S druge strane, šest opština nije dobilo ni dinar, ali iz različitih razloga koji otkrivaju slabosti u administrativnom delu procesa. Titel, Bač, Beočin i Novi Kneževac odbijeni su isključivo jer je novac potrošen na prioritetnije projekte, uprkos urednoj dokumentaciji. Nasuprot tome, Srbobran i Pančevo, grad sa jakom poljoprivrednom okolinom, odbijeni su jer njihova dokumentacija nije bila u skladu sa uslovima konkursa. Ova distinkcija između „nema para" i „nema papira" ukazuje na to da administrativna sposobnost lokalnih uprava često presuđuje više od same potrebe terena.\n\nOvakav ishod konkursa otkriva strukturni problem u načinu na koji se dodeljuju sredstva u srpskoj poljoprivredi. Sistem nagrađuje one opštine koje imaju kapacitet da angažuju stručne timove za pisanje projekata i pripremu kompleksne dokumentacije, dok manje sredine sa ograničenim ljudskim resursima često ostaju uskraćene čak i kada imaju goru potrebu. Slučaj Pančeva, gde je jaka privredna sredina odbijena zbog formalne greške, pokazuje da birokratske prepreke mogu biti veća prepreka od samog nedostatka novca. Dok četrnaest srećnih opština kreće u realizaciju radova, ostali proizvođači moraju da se nadaju novim konkursima ili da se snalaze sopstvenim sredstvima, što produbljuje nejednakost u uslovima rada između različitih delova Vojvodine.\n\nZa srpsko gazdinstvo, ova vest ima dvostruko značenje. S jedne strane, 540 miliona dinara je dobrodošla pomoć koja će u odabranim opštinama smanjiti troškove održavanja mehanizacije i ubrzati transport useva, direktno štiteći džep poljoprivrednika. S druge strane, činjenica da je trećina prijava odbijena šalje jasnu poruku da proizvođači moraju biti aktivniji u kontroli rada svojih lokalnih samouprava i zahtevati profesionalniju pripremu konkursa. Novac za atarske puteve nije luksuz već osnovni uslov proizvodnje, i dok god sistem bude funkcionisao kao igra „pobednik uzima sve" zasnovana na birokratskoj preciznosti umesto na realnim potrebama njive, svaka jesenja kiša će i dalje pretiti da pojede deo zarade koju su ratari mukotrpno stvorili.