Zadružni savez Vojvodine najavljuje oktobarsku Zadružnu školu: Održiva poljoprivreda kao pitanje opstanka

Zadružni savez Vojvodine najavljuje oktobarsku Zadružnu školu — Kako održiva poljoprivreda utiče na profit gazdinstava Klima se menja brže nego što seme stigne da se prilagodi, a troškovi proizvodnje često pojedu maržu pre nego što berba stigne na pijacu. U takvom okruženju, poljoprivrednik u Vojvodini sve češće preispituje isplativost samostalnog rada. Zadružni savez Vojvodine odgovara na ovaj izazov najavom naredne Zadružne škole pod nazivom „Uz zadruge do održive poljoprivrede", koja će biti održana u oktobru ove godine. Cilj edukacije nije samo teorijsko usavršavanje, već praktična primena modela udruživanja kao pitanja opstanka na tržištu. Ova inicijativa funkcioniše u okviru šireg projekta „Snaga građanskog učešća za održivu poljoprivredu u Srbiji", koji finansira Evropska unija, a realizuje Zadružni savez Vojvodine. Suština projekta je da evropski novac direktno podrži edukaciju proizvođača o preživljavanju u narednoj deceniji. Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, mr Jelena Nestorov, ističe da su principi održive poljoprivrede danas neminovnost, a ne izbor. Prema njenim rečima, na smanjenje negativnih uticaja klimatskih izazova i visokih troškova može se uticati jedino udruživanjem i primenom savremenih tehnologija koje pojedinačnom gazdinstvu često nisu dostupne. Iako konkretna lokacija još uvek nije zvanično potvrđena, zna se da će domaćin biti jedna od uglednih vojvođanskih zemljoradničkih zadruga. Program će se fokusirati na tri stuba: udruživanje kao model organizacije, znanje kao alat za donošenje odluka i tehnologije za smanjenje troškova. Ovo uključuje preciznu poljoprivredu, digitalizaciju i upravljanje vodnim resursima. Ipak, organizatori su svesni da je najveći problem zadruga u Srbiji nedostatak poverenja. Poljoprivrednik koji je jednom bio prevaren teško pristupa novom udruživanju, zato škola mora da tretira izgradnju poverenja kao ključni zadatak, a ne kao sporednu napomenu. Istorijski posmatrano, zadrugarstvo u Vojvodini ima duboke korene, gde su pre Drugog svetskog rata u mestima poput Pančeva, Kulpina i Vrbasa zadruge bile oslonac porodičnih gazdinstava. Nakon tranzicije devedesetih taj sistem je gotovo uništen, a obnova u poslednjih petnaestak godina ide teško. Sušne godine poput 2022. i 2024. pokazale su da pojedinac koji gaji dvadeset hektara bez navodnjavanja i zajedničke mašine za preciznu poljoprivredu bukvalno kocka se svake sezone. Zadruga to menja jer je ekonomski racionalna, a ne samo ideološki lepa. Za srpskog poljoprivrednika, ova škola znači priliku da nauči kako da principe održivosti prevede u konkretne poteze na gazdinstvu od pedeset hektara. Razlika između deklarisane i praktikovane održivosti je ogromna, pa je ključno da edukacija ponudi primenljive tehnologije kroz model zajedničke kupovine. Ako Zadružni savez Vojvodine i Evropska unija isporuče konkretno znanje umesto opštih predavanja, oktobar može biti početak promene. Poljoprivrednik na terenu ne čeka izveštaje koji završavaju u fioci, već rezultate koje može da posadi i unovči kako bi osigurao budućnost svog domaćinstva.