Afrička kuga izbrisala divlje svinje u šesnaest od sedamnaest lovišta u Vojvodini — samo Subotica čista

Afrička kuga svinja izbrisala divlje svinje u Vojvodini — Kako da zaštitite vaše tovilište Situacija sa afričkom kugom svinja u Vojvodini postala je kritična, potvrđuju najnoviji podaci iz terenskih izveštaja. Od ukupno sedamnaest lovišta pod upravom Javnog preduzeća „Vojvodinašume", virus je potvrđen u šesnaest, što znači da je divlja populacija svinja gotovo potpuno izbrisana na većini teritorija. Jedino lovište kod Subotice ostalo je čisto i predstavlja poslednji bedem između zaraze i potpunog kolapsa divlje populacije u tom delu zemlje. Ovi podaci nisu samo statistika za lovce, već direktno uzbunjivanje za svakog stočara koji gaji svinje u blizini šumskih kompleksa. Koren problema vuče se još od 2019. godine, kada je virus prvi put zvanično potvrđen u Srbiji. Od tada se širi nemilosrdno, prelazeći iz divlje populacije na domaće svinje i obrnuto, u ciklusu koji je gotovo nemoguće prekinuti bez drastičnih mera. Na ukupnoj površini šuma i lovišta u Vojvodini, koja iznosi 2 miliona hektara, JP „Vojvodinašume" gazduje sa 109.000 hektara, i upravo na toj teritoriji je zabeležen masovni pomor. Afrička kuga svinja ima stopu smrtnosti koja prelazi 90 procenata kod zaraženih životinja, a ne postoji ni lek ni vakcina. Sve što institucije mogu da urade jeste pokušaj usporavanja širenja kroz biosigurnosne mere i depopulaciju. Reakcija institucija bila je oštra i neposredna. Lovački savez Vojvodine doneo je meru zabrane odstrela i lova na 60 dana u zaraženim lovištima kojima gazduju lovačka udruženja. Iako deluje kontraintuitivno zabraniti lov kada treba smanjiti populaciju, razlog leži u biosigurnosti — svaki kontakt lovca sa zaraženom životinjom povećava rizik od prenošenja virusa na domaće svinje. Ministarstvo poljoprivrede je izašlo sa još strožim restrikcijama za građane. Prilaz ugroženim područjima je zabranjen, što uključuje branje lekovitog bilja, gljivarenje, ispašu životinja i okupljanja. Mesta će biti obeležena, a prekršioci će biti novčano kažnjeni, jer svaki korak u zaraženoj šumi može biti korak ka zarazi domaćeg uzgoja. Za vlasnike gazdinstava, ovo znači da moraju podići nivo biosigurnosti na najviši mogući nivo. Virus se ne prenosi samo direktnim kontaktom, već i preko kontaminirane hrane, vode, odeće, obuće i vozila. Poljoprivrednik koji prođe kroz zaraženu šumu i vrati se na farmu može da unese virus u tovilište bez da to iko primeti dok ne bude kasno. S obzirom na to da se u mnogim delovima Vojvodine svinjarske farme nalaze na nekoliko kilometara od šumskih kompleksa, ograde i dezinfekcione barijere postaju ključne. Ograde pucaju, divlje svinje prolaze ispod njih, a virus putuje sa njima, dok je kretanje ljudi i mašina ono što proizvođač može da kontroliše. Ekonomski i egzistencijalni udar za srpskog proizvođača može biti razoran. Domaći uzgoj svinja u Vojvodini biće pod stalnim pritiskom narednih godina, a otkupne cene mogu oscilirati zbog smanjene ponude i gubitka poverenja u lanac snabdevanja. Najveći rizik leži u izvozu svinjskog mesa, jer tržišta koja su otvorena nakon dugih pregovora mogu brzo da se zatvore ako se zaraza ne stavi pod kontrolu. Ako izgubimo svinjarstvo u Vojvodini, ne gubimo samo jednu granu privrede, već deo identiteta te zemlje. Zato je odgovornost na svakom gazdinstvu pojedinačno — stroga izolacija stada i poštovanje zabrana nisu samo pravila, već uslov za opstanak.