Romanijski med dobio oznaku porekla: Sokočani čuvaju tradiciju od 1895. godine

Romanijski med dobio oznaku porekla — Poruka za srpske pčelare i gazdinstva Romanijski med je zvanično dobio oznaku porekla, čime je postao jedan od retkih proizvoda sa zakonskom zaštitom imena i kvaliteta na ovom području. Ova vest dolazi iz Sokoca, gde pčelari čuvaju tradiciju proizvodnje još od 1895. godine. Rešenje o registraciji uručeno je Udruženju pčelara „Glasinac", uz prisustvo Agencije za bezbednost hrane Bosne i Hercegovine i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske. Za srpske proizvođače, ovo nije samo vest iz komšiluka, već jasna poruka o vrednosti brendiranja i zaštite tradicionalnih proizvoda na sve zahtevnijem tržištu. Znak porekla garantuje da svaka faza proizvodnje, od cvetanja pa do tegle na polici, mora da se odvija na tačno određenom geografskom području. Suština ove zaštite leži u strogo definisanim standardima koje nije lako ispuniti bez ozbiljne discipline. Romanijski med mora imati sadržaj vode ispod 18 odsto, što je znatno niže od zakonskog maksimuma od 20 odsto, čime se garantuje zreo i stabilan proizvod manje podložan fermentaciji. Pčelari moraju odvojeno vrcati livadski i šumski med, čuvajući specifične aromatske note planinske paše koje ne mogu biti reprodukovane na drugoj lokaciji. Istorijski podaci govore da je na ovom području još krajem 19. veka bilo registrovano 279 pčelara sa 1706 košnica. Danas ta tradicija dobija papirnu potvrdu koja sprečava zloupotrebu imena i mešanje sa jeftinijim proizvodima koji nemaju isti kvalitet. Priroda i zakon sada rade zajedno da zaštite identitet ovog meda. Važno je naglasiti da zaštita pripada kolektivu, a ne pojedincu, što menja dinamiku na lokalnom nivou. Svaki proizvođač koji želi da koristi naziv „Romanijski med" mora proći postupak potvrđivanja usklađenosti kod ovlašćenog tela pre nego što proizvod stigne do kupca. Ovo eliminiše mogućnost da se na teglu stavi atraktivna etiketa bez pokrića samo zarad brže prodaje. Udruženje „Glasinac" sada ima alat da kontroliše ko sme da nosi ovo ime, što stvara veliku odgovornost za sve članove. Loš proizvod pod zaštićenim imenom može ugroziti poverenje građeno decenijama, pa disciplina postaje ključna za opstanak brenda na dugi rok. Neko je to radio pre nas, mi radimo sada, i neko će nastaviti posle nas. Za gazdinstva u Srbiji ovo je putokaz kako se gradi dugoročna vrednost na tržištu beyond local pijaca. Iako imamo Homoljski med i vrhunske bagremove paše koje su među najboljima u Evropi, premalo naših proizvoda ima ovakvu zaštitu koja otvara vrata evropskih supermarketu u Beču ili Minhenu. Oznaka porekla omogućava da se med prodaje kao specifičan proizvod sa pričom, a ne kao roba na kilogram čija cena zavisi od raspoloženja kupca. Mladi pčelari vide priliku da se izdvoje od uvozne konkurencije i jeftinih mešavina. Ipak, zaštita donosi i obavezu prihvatanja strogih standarda proizvodnje koje nisu svima po volji. Pitanje je da li će srpsko pčelarstvo iskoristiti ovaj primer da ubrza sopstvene procese registracije i zaštite, ili će nastaviti da gleda kako drugi štite ono što su i sami mogli da zaštite institucionalnim radom.