Vlada produžila snižene akcize na gorivo do 2. avgusta — ali šta to zaista znači za srpskog poljoprivrednika

[Produžene snižene akcize na gorivo] — [Kratkoročno olakšanje ili dugoročna neizvesnost za srpsko gazdinstvo]\n\nVlada Republike Srbije donela je odluku da produži meru privremenog smanjenja akciza na naftne derivate za još sedam dana, sve do 2. avgusta ove godine. Ova uredba, objavljena u Službenom glasniku neposredno pre isteka prethodnog roka, održava akcize na nivou nižem za dvadeset odsto u odnosu na redovne stope. Iako na prvi pogled deluje kao rutinska administrativna odluka, za srpskog poljoprivrednika koji se nalazi u punom jeku žetvenih radova, ovo je vest od kritičnog značaja. Svaki litar dizela koji uđe u rezervoar traktora ili kombajna po nižoj ceni direktno utiče na likvidnost gazdinstva u trenutku kada su troškovi najveći, a prihodi još uvek na čekanju.\n\nKontekst ove odluke leži u nestabilnosti svetskog tržišta nafte, gde cene sirovine beleže rast, što bi neminovno povuklo i skok cena derivata na domaćim pumpama da nije državne intervencije. Prethodna mera važila je do 26. jula, a Vlada je reagovala blagovremeno kako bi sprečila nagli skok troškova usred najintenzivnijeg dela poljoprivredne sezone. Prema novim iznosima, akciza na gasna ulja, odnosno dizel gorivo koji pokreće većinu poljoprivredne mehanizacije, iznosi 59 dinara i 23 para po litru. U poređenju sa redovnom akcizom, ovo predstavlja uštedu od približno 15 dinara po litru, što na prvi pogled može delovati kao sitnica, ali u agrarnoj računici menja sve.\n\nZa prosečno ratarsko gazdinstvo od sto hektara, koje u toku letnjih meseci potroši između 3.000 i 5.000 litara dizela, ova razlika predstavlja značajnu sumu novca. Mesečna ušteda se kreće od 50.000 do 75.000 dinara, sredstava koja su u današnjim uslovima poslovanja itekako potrebna. Kako ističe Mihajlo Petrović, ratarski proizvođač iz Banata: „Svaki dinar koji uštedimo na gorivu ide na radnu snagu ili na rezervne delove. Ne postoji poljoprivrednik u ovoj zemlji koji ne računa gorivo do poslednje kante." Ipak, ključni problem nije visina uštede, već vremenski okvir u kojem je ona garantovana. Produženje mere samo za jednu nedelju šalje mešovitu poruku: država priznaje problem, ali ga rešava isključivo kratkoročnim „krpljenjem" budžeta, nedeljama unazad.\n\nOvakav način upravljanja cenom goriva stvara atmosferu neizvesnosti koja otežava strateško planiranje. Agrarni analitičar dr Milan Prodanović upozorava da mera pomaže, ali da je „kratkog daha", naglašavajući da se cela sezona ne može planirati na osnovu odluka koje traju sedam dana. Dok političari vide nedeljno produženje kao uspešno izbegavanje socijalnih tenzija, za poljoprivrednika je to period između dva otkosa ili vreme potrebno da se kombajn prebaci sa pšenice na suncokret. Povrtari, posebno oni u plasteničkoj proizvodnji na jugu Srbije, gde agregati rade i do osamnaest sati dnevno, osećaju pritisak još jače. Za njih, kako kaže povrtar Zoran Mitić, gorivo nije samo trošak već „krvotok proizvodnje", pa svaka najava mogućeg poskupljenja unosi nemir u i onako tanke marže.\n\nŠta ovo konkretno znači za srpska gazdinstva? Pre svega, potvrđuje se zavisnost domaćeg proizvođača od državnih intervencija i globalnih tržišnih turbulencija. Iako je snižena akciza dobrodošla pomoć koja sprečava trenutni finansijski udar, ona ne nudi dugoročnu stabilnost neophodnu za ozbiljnije investicije ili planiranje narednih ciklusa proizvodnje. Poljoprivrednici moraju biti spremni na scenario da već početkom avgusta cene na pumpi mogu skočiti za petnaestak procenata ako Vlada ne donese novu odluku. U sektoru gde su cene finalnih proizvoda često pod pritiskom, a troškovi inputa rastu, ovakva „nedeljna" predvidljivost postaje luksuz koji mnoga gazdinstva teško mogu da priušte. Dok god se gorivo tretira kao privremeni problem koji se rešava od slučaja do slučaja, a ne kao strateška stavka agrarne politike, srpski poljoprivrednik će raditi pod stalnim teretom neizvesnosti, koja se na kraju pokazuje kao najskuplji trošak od svih.