Vojvodina sipa 272,5 miliona dinara u vodnu infrastrukturu: Deset opština prošlo, trideset i tri prijave ostale praznih ruku

Vojvodina ulaže 272,5 miliona dinara u vodnu infrastrukturu: Šta to znači za srpskog proizvođača Kada se na konkurs prijavi četrdeset i tri opštine, a sredstva dobije samo njih deset, prvo pitanje koje svaki gazda u Banatu ili Bačkoj postavi nije ko je dobio novac, već zašto je većina ostala praznih ruku. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo završio je raspodelu od 272,5 miliona dinara iz Budžetskog fonda za vode Autonomne pokrajine Vojvodine. Iako je cilj bio jačanje vodne infrastrukture u javnoj svojini za 2026. godinu, rezultati konkursa otkrivaju dublji problem: gotovo tri četvrtine lokalnih samouprava nije uspelo da ispuni uslove, što govori više o kapacitetima administracije nego o hitnosti potreba na terenu. Konkurs je raspisan još u aprilu, ostavljajući dovoljno vremena za pripremu, ipak, od 43 pristigle prijave, samo deset je prošlo formalnu i sadržinsku proveru. Ostale prijave odbačene su zbog nepotpune dokumentacije ili neispunjavanja tehničkih uslova definisanih pravilnikom. Sredstva su namenjena izgradnji, rekonstrukciji i sanaciji vodnih objekata, kao i izradi projektne dokumentacije. Ključno je naglasiti da ovaj novac ne ide direktno na račune poljoprivrednih gazdinstava, već u javnu infrastrukturu – sistem koji čini kičmu proizvodnje u ravničarskom delu Srbije, obezbeđujući vodu za navodnjavanje, odvodnjavanje, ali i za domaćinstva u ruralnim sredinama. Najveći deo kolača pripao je opštinama sa najizraženijim problemima. Opština Odžaci dobila je skoro 65 miliona dinara za rekonstrukciju postrojenja za pripremu pijaće vode i proširenje kapaciteta hlorisanja. Grad Zrenjanin, koji decenijama muči muku sa kvalitetom vode, dobio je preko 62 miliona dinara za dezinfekciju na izvorištima Elemir i Melenci, što lokalni zvaničnici vide kao vraćanje duga građanima. Sombor je dobio više od 29 miliona dinara za postrojenje u Kljajićevu, dok su Apatin, Kovin, Sremski Karlovci, Senta, Žitište i Kanjiža podelili preostali deo budžeta za različite projekte, od novih bunara do izrade projektne dokumentacije. Međutim, upravo u strukturi dobitnika krije se zamka za budućnost. Neke opštine dobile su novac samo za izradu projektne dokumentacije, što je nužan prvi korak, ali bez garancije da će sledeće godine biti sredstava za samu gradnju. Kako ističu veterani vodoprivrede u Vojvodini, najveći problem nije uvek nedostatak novca za gradnju, već nedostatak kontinuiteta – sistem se često vraća na početak ako se finansiranje prekine. Trideset i tri odbijene prijave znače da te lokalne samouprave moraju čekati novi konkurs, dok vodna infrastruktura, koja ne trpi odlaganja, dalje propada ili ne funkcioniše optimalno. Za srpskog poljoprivrednika, ova vest ima dvostruko značenje. S jedne strane, dobro je što Vojvodina izdvaja značajna sredstva za vodu, jer bez funkcionalnih sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje nema stabilnih prinosa, a bez bezbedne pijaće vode nema opstanka sela. S druge strane, činjenica da 75 odsto prijava nije uspelo pokazuje ogroman jaz između potreba na terenu i administrativnih kapaciteta opština da te potrebe artikulišu. Dok god birokratski zidovi sprečavaju realizaciju projekata u većini vojvođanskih opština, gazde će i dalje čekati da voda stigne do njihove njive, a 272,5 miliona dinara, iako veliki iznos, ostaje samo kap u moru potreba cele pokrajine.