Raška ponovo na udaru boginja ovaca: 127 grla eutanazirano, veterina stigla za manje od 24 sata

[Boginje ovaca u Raškoj] — [Kako brza reakcija spašava srpsko stočarstvo od epidemije] Kada na gazdinstvu primetite da ovce gube apetit, da su im oči suzne, a po koži se javljaju čudni čvorići, svaki minut čekanja može koštati celokupnog stada. U opštini Raška, jedan proizvođač nije čekao, a njegova odluka da odmah pozove veterinara rezultirala je eutanazijom 127 grla, ali je verovatno sprečila širenje opasne zaraze na ceo okrug. Ovo je prvo potvrđeno žarište boginja ovaca i koza u Srbiji u 2026. godini, gde je veterinarska služba reagovala rekordnom brzinom – laboratorijska potvrda stigla je za manje od 24 sata, čime je aktiviran hitan protokol za suzbijanje bolesti. Ovo nije prvi put da Raški okrug postaje epicentar ove virusne bolesti; tokom prošle godine zabeležena su tri slična žarišta na istom području koja su uspešno sanirana. Iskustvo stečeno kroz te slučajeve pokazalo se ključnim, jer je sistem naučio da deluje organizovanije. Na ugroženom gazdinstvu nalazilo se 67 ovaca i 60 jagnjadi. Čim su veterinari prepoznali simptome, uzorci su hitno dostavljeni Veterinarskom specijalističkom institutu u Kraljevu. Nakon potvrde, sprovedena je humana eutanazija svih 127 životinja, a leševi su neškodljivo uklonjeni u skladu sa najstrožim propisima, bez ikakve improvizacije koja bi mogla ugroziti okolinu. Prof. dr Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, istakao je da država poseduje kapacitete za brzu reakciju, što je dokazano i u borbi protiv afričke kuge svinja. Boginje ovaca i koza izuzetno su zarazne i prenose se direktnim kontaktom, sekretom, pa čak i vazduhom na kraćim udaljenostima ili putem kontaminirane opreme i obuće. Inkubacija traje od 8 do 13 dana, nakon čega sledi visoka temperatura, iscedak i karakteristične promene na koži, posebno oko očiju, usta i vimena. Iako bolest nije opasna za ljude, a meso i mleko iz legalnog prometa su bezbedni, za stado ona može biti fatalna, naročito za mladu jagnjad. Ono što ovaj slučaj čini poučnim za celu Srbiju jeste promena svesti na terenu. U praksi gde proizvođači često oklevaju da prijave bolest zbog straha od troškova ili nade da će „proći samo od sebe", ovaj primer pokazuje kako sistem treba da funkcioniše. Ministarstvo apeluje na sve gazde da izoluju sumnjive životinje, ograniče kretanje ljudi i vozila, te da novonabavljenu stoku drže u karantinu najmanje 21 dan. Raška je postala svojevrsna laboratorija za suzbijanje ove bolesti zbog guste naseljenosti stokom i intenzivnog prometa, ali reaktivno gašenje požara nije isto što i prevencija. Za srpskog poljoprivrednika, poruka iz Raške je jasna i surova: vaša pažnja je prva i najvažnija linija odbrane. Gubitak 127 grla je ogromna ekonomska i emotivna šteta za jedno domaćinstvo, ali je to cena koju je pojedinac platio da bi zaštitio stotine drugih gazdinstava u regionu. Propust ne mora biti vaš – može poticati od komšije koji nije dezinfikovao obuću ili trgovca koji je prevezao zaraženu životinju – ali odgovornost za prijavu sumnje isključivo je na vama. Samo trenutnom reakcijom i punom saradnjom sa veterinarskom službom možemo sprečiti da lokalni incident preraste u nacionalnu katastrofu za ovčarski sektor.