Polovina evropskih farmi na mreži, a Srbija gleda s kraja puta

[Glavna vest] Polovina evropskih farmi na mreži, a Srbija gleda s kraja puta — Šta znači za srpskog proizvođača Zamislite farmera u Danskoj koji iz fotelje, putem telefona, nadgleda sistem navodnjavanja, analizu zemljišta i kretanje stada na pašnjaku. Nasuprot njemu, zamislite proizvođača u selu kod Kraljeva koji čeka da mu se javi prodavac sredstava za zaštitu bilja, jer u staji nema signala ni za običan razgovor. Između ta dva sveta stoji suva statistika Evrostata: tokom 2023. godine, četrdeset tri odsto poljoprivrednih gazdinstava u Evropskoj uniji imalo je pristup internetu. Dok najrazvijenija poljoprivredna zajednica na planeti slavi što je polovina farmi digitalno povezana, Srbija se još uvek bori sa osnovnom infrastrukturom, mereći sopstveni napredak koracima, a ne skokovima koje prave naši severni susedi. Podaci Evropske statističke službe obuhvataju gotovo celokupnu proizvodnju u EU – devedeset osam odsto korišćenog zemljišta i devedeset devet odsto stočnih jedinica. Ovo nije uzorak, već popis koji otkriva da je u Danskoj, Nemačkoj, Slovačkoj, Letoniji, Češkoj i Austriji preko devedeset odsto farmi povezano na mrežu. Digitalizacija je postala strateški stub Zajedničke poljoprivredne politike nakon 2020. godine, služeći kao alat za povećanje efikasnosti i smanjenje ekološkog otiska. Iako je Srbija u tom periodu takođe usvojila strategiju digitalizacije, razlika između papira i terena nikada nije bila očiglednija. Pristup internetu je tek prvi korak; prava slika se vidi u korišćenju naprednih tehnologija. Sistemi za upravljanje farmama prisutni su na samo jedanaest odsto gazdinstava u Uniji, pri čemu Francuska prednjači sa šezdeset odsto, dok su autonomni roboti luksuz rezervisan za svega sedam odsto farmi. Ono što najviše govori o budućnosti poljoprivrede jesu podaci o preciznoj zemljoradnji. Oko osamnaest odsto gazdinstava u EU primenjuje tehnologije poput robotske primene pesticida ili preciznog praćenja useva, ali ta manjina obrađuje četrdeset četiri odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta. Geografska podela je drastična: dok Luksemburg, Finska i Estonija beleže preko sedamdeset pet odsto zemljišta pod preciznom obradom, Kipar, Grčka i Rumunija jedva dostižu deset do petnaest odsto. Rumunija je posebno poučan primer za Srbiju; zemlja sa sličnom strukturom sitnih gazdinstava, parcelisanjem i nedostatkom kapitala nalazi se na dnu lestvice. To potvrđuje da digitalni jaz nije samo tehničko pitanje, već odraz duboke ekonomske i strukturne realnosti koja preti da zahvati i naše proizvođače ako se ne promeni pristup. Za srpskog proizvođača, ova analiza nosi ključnu poruku: digitalizacija nije sam sebi cilj, već posledica ekonomske logike. U Srbiji već postoje izolovani primeri uspeha – veliki ratari u Vojvodini koriste dronove, a mlečne farme prate reprodukciju putem softvera – ali to nije sistem. Razlika između nas i EU nije samo u signalu, već u tome što evropski sistem nagrađuje ulaganje kroz subvencije, povoljne kredite i jasne regulatorne okvire, dok srpski poljoprivrednik često sam snosi rizik ulaska u digitalno doba. Infrastruktura je prvi uslov, ali dok telekomunikacione kompanije vide ruralna područja samo kao tržište za osnovne pakete, a ne kao strateški interes za prenos podataka, njive i pašnjaci ostaće u mraku. Konačno, bez obrazovanja i ekonomske isplativosti, najbrži internet je beskoristan. Poljoprivrednik neće kupiti skup softver zbog mode, već samo ako mu on donosi uštedu ili veći prinos. Precizna poljoprivreda se isplati na većim površinama ili kod useva visoke marže, ostavljajući proizvođače sa pedesetak hektara u nezgodnoj poziciji – preveliki su za tradicionalni rad, a premali za skupa ulaganja. Evrostatovi podaci nisu razlog za paniku, već poziv na iskrenost. Srbija nije toliko daleko od početka puta kojim EU još uvek hoda, ali ako ne ubrzamo korak kroz sistemsku podršku, rizikujemo da ne zaostanemo samo za Danskom ili Nemačkom, već i za Rumunijom. A to bi bila priča sa mnogo težim posledicama po konkurentnost našeg gazdinstva na globalnom tržištu.