Francuska ponovo dozvolila neonikotinoide: Pčelari govore o katastrofi, ministarka o "rešenjima"

**Francuska ponovo dozvolila neonikotinoide — Šta opasan presedan znači za srpskog pčelara i ratara**\n\nFrancuski Senat je doneo kontroverznu odluku da ponovo odobri upotrebu dva pesticida iz grupe neonikotinoida, hemijskih sredstava koja su prethodno bila zabranjena upravo zbog dokazanog štetnog uticaja na pčele. Ova odluka, doneta glasovima 214 za i 111 protiv, izazvala je oštre reakcije pčelarskih saveza koji situaciju opisuju kao katastrofu, dok ministarka poljoprivrede Ani Ženevar brani zakon kao nužno rešenje za poljoprivrednike u specifičnim uslovima. Iako je Francuska važila za predvodnika zaštite oprašivača u Evropi, ovaj potez ruši tridesetogodišnju borbu naučnika i ekologa, stavljajući profit određenih ratarskih kultura ispred zdravlja pčelinjih društava i ekosistema.\n\nSuština spora leži u tome što niko, pa ni sama vlada, ne osporava toksičnost neonikotinoida. Ovi insekticidi napadaju nervni sistem insekata, izazivajući dezorijentaciju radilica koje nisu u stanju da se vrate u košnicu, što dovodi do kolapsa celog društva. Ministarka Ženevar je priznala rizike, ali je insistirala da će upotreba biti dozvoljena samo izuzetno, u ograničenim periodima i kada navodno „ne postoji alternativa". Kritičari, poput Anrija Klemana iz Nacionalnog saveza pčelara Francuske (UNAF), ovakav pristup nazivaju političkim manevrom koji u praksi poništava svaku zabranu. Logika „izuzetka kada nema alternative" stvara opasnu zamku: teret dokazivanja da alternativa postoji prebačen je na one koji se protive hemiji, dok proizvođači mogu lako dobiti dozvolu tvrdeći da im je usev ugrožen.\n\nOvaj zakon je ogolio dubok raskol unutar francuske poljoprivrede. Dok najveći sindikat FNSEA slavi „veliku pobedu", pčelari osećaju da su žrtvovani zarad interesa industrijskog ratarstva. Kristijan Pons, predsednik UNAF-a, jasno je poručio da nije prihvatljivo žrtvovati pčelarstvo da bi se spasao drugi sektor. Pčelarka Karolin Buge upozorava da su pčele već na ivici opstanka zbog klimatskih promena, parazita poput varoe i gubitka staništa, te da je povratak neonikotinoida „kap koja preliva čašu". Problem nije samo u Francuskoj; ovo šalje signal celoj Evropi da se pod izgovorom prehrambenog suvereniteta mogu vraćati prakse koje su naučno odbačene.\n\nZa srpske poljoprivrednike, događaji u Parizu nisu samo daleka vest već opasno zvono za uzbunu. Iako Srbija ima sopstvenu regulativu, naše pčele ne poznaju državne granice, a praksa u polju često pokazuje slične probleme. Sukobi između pčelara i ratara oko tretmana kukuruza i suncokreta tokom cvetanja decenijama su prisutni i kod nas. Često se dešava da se prskanja izvode u vetrovitim danima ili neposredno blizu košnica, što dovodi do masovnog trovanja pčelinjih društava. Kao i u Francuskoj, dokazivanje uzročnosti je pravni lavirint u kojem pčelari retko uspevaju da ostvare pravdu, a mrtva pčelinja društva ostaju tihi svedoci nemara.\n\nOno što ovaj francuski presedan znači za srpska gazdinstva je višestruko. Prvo, postoji realna opasnost da, ukoliko Evropska unija ublaži svoje standarde pod pritiskom lobija, Srbija kao kandidat za članstvo i zemlja koja usklađuje propise, bude primorana da prihvati slične mere. Drugo, ovo potvrđuje surovu istinu da pčelarstvo u političkoj hijerarhiji gotovo uvek gubi od ratarstva koje ima veće hektare, jače sindikate i direktniji politički uticaj. Za srpskog proizvođača, poruka je jasna: ne smemo čekati da nam regulativa nametne povratak opasnih hemikalija. Neophodno je jačanje dijaloga na lokalnom nivou između pčelara i ratara, stroža kontrola termina tretmana i svest da je zdrava pčela preduslov za rodnu njivu. Ako dozvolimo da se nauka poništi jednim glasanjem, rizikujemo da ostanemo bez oprašivača, a samim tim i bez sigurne hrane u budućnosti.