Sivac ponovo okuplja mlade varaličare: Četvrti dečji kup i memorijal koji čuva uspomenu na jednog mladog ribolovca

[Sivac ponovo okuplja mlade varaličare] — [Šta znači za srpskog proizvođača i budućnost sela]\n\nNegde na granici Vojvodine, gde kanali i bazeni kriju najmirnije kutke za ribolov, jedan mali klub radi ono što državne institucije godinama obećavaju, a retko isporučuju – vraća decu u prirodu, daleko od ekrana. Ribolovački-varaličarski klub „BAS" iz Sivca već četvrti put za redom organizuje Dečji varaličarski kup, uz drugi po redu Memorijal „Strahinja Kozib". Manifestacija je zakazana za 9. avgust 2026. godine na bazenu kod „Stare šećerane", a prijave su otvorene do 4. avgusta. Ono što ovu priču čini posebnom nije samo takmičarski duh, već činjenica da je učešće potpuno besplatno, uz obezbeđen doručak, osveženje i majice za sve učesnike rođene 2011. godine i mlađe.\n\nOvaj događaj nije nastao iz neke velike državne strategije ni iz ministarskih kancelarija, već iz čiste lokalne ljubavi prema ribolovu i svesti da se tradicija čuva primerom, a ne propagandom. Klub „BAS" dokazuje da ne treba čekati da neko drugi odradi posao koji zajednica može sama da započne. Takmičenje se odvija u disciplini lova ribe varalicom, gde najmlađi uče da drže štap i razlikuju brzog grgeča od oprezne štuke. Za razliku od mnogih manifestacija u Srbiji gde roditelji moraju da izdvajaju značajna sredstva za kotizacije i opremu, ovde je poruka jasna: dete treba da dođe sa željom, a ne sa novčanikom. Kako ističu organizatori, trenutak kada dete uhvati prvu ribu na varalicu ostaje mu u sećanju čitav život, upravo zato što je iskustvo autentično i dostupno svakome.\n\nPoseban emotivni naboj ovoj manifestaciji daje Memorijal „Strahinja Kozib", koji služi kao podsetnik da iza svakog kluba stoje ljudi i priče koje zaslužuju da budu sačuvane. Strahinja Kozib bio je mlad ribolovac čiji je život prerano prekinut, a deo tog kratkog života proveo je upravo na ovim vodama. Organizovanjem memorijala, klub iz malog vojvođanskog mesta šalje snažnu poruku o solidarnosti i pamćenju, pokazujući da tradicija nije samo ono što piše u registrima, već ono što ljudi čuvaju u srcu i prenose narednim generacijama. Očekuje se dolazak velikog broja učesnika iz različitih krajeva Srbije, što potvrđuje da roditelji prepoznaju vrednost ovakvih inicijativa i spremni su da prevezu svoju decu kako bi doživela ovaj jedinstven spoj sporta i prirode.\n\nMesto održavanja, bazen kod „Stare šećerane" u Sivcu, nosi svoju istorijsku težinu. Sivac, smešten u opštini Kula, decenijama je bio centar ratarsko-stočarske proizvodnje, a ime „Stara šećerana" podseća na vremena kada je industrija šećera bila stub lokalne privrede. Danas, na tom istom prostoru, deca ne uče o industrijskoj proizvodnji, već o poštovanju vode i živog sveta. Ovaj simbolični krug zatvaranja pokazuje kako se ruralni identitet može transformisati i očuvati kroz nove sadržaje koji neguju vrednosti potrebne svakom čoveku koji živi od zemlje – strpljenje, posmatranje i čekanje pravog trenutka.\n\nZa srpska gazdinstva i ruralne zajednice, ovakve inicijative imaju daleko šire značenje od samog sportskog ribolova. U vremenu kada sela masovno gube mlade, svaki događaj koji decu izvodi iz kuća i vraća u prirodu predstavlja direktnu investiciju u mentalitet koji poljoprivrednoj Srbiji očajnički treba. Poljoprivrednik koji ne razume ritmove prirode postaje puka mašina za proizvodnju, dok ribolov uči veštinama koje su ključne i za ratarstvo i za stočarstvo – od strpljenja tokom čekanja kiše do pažljivog praćenja razvoja useva ili stoke. Deca koja odrastaju uz ovakva iskustva teže napuštaju selo, jer im neko pokazuje zašto život u dodiru sa prirodom vredi. Dok država piše strategije o oživljavanju ruralnih sredina, ljudi u Sivcu to već rade na terenu, dokazujući da jedan bazen, jedna varalica i dobra volja mogu učiniti više od deset skupih programa ruralnog razvoja.