Trebinje ponovo postaje prestonica maslinarstva: Drugi mediteranski festival OLEO okuplja region sredinom septembra

Trebinje ponovo postaje prestonica maslinarstva — Šta model iz Hercegovine znači za srpskog proizvođača Sredinom septembra Trebinje će ponovo postati epicentar regionalnog maslinarstva. Drugi Mediteranski festival maslinarstva OLEO Trebinje 2026 zakazan je za 18. septembar u hotelu Leotar. Ovo nije samo još jedno stručno okupljanje, već platforma gde se tradicija sukobljava sa zahtevima modernog tržišta. Organizatori najavljuju događaj koji će okupiti proizvođače iz celog regiona, sa jasnim ciljem da se domaćem ulju obezbedi mesto premium proizvoda, a ne samo sirovine koja završava na tuđim etiketama. Razlozi za održavanje festivala baš sada su više nego očigledni. Maslinarstvo u regionu suočava se sa ozbiljnim izazovima koje donose klimatske promene, nestabilni prinosi i rastući troškovi prerade. Uz to, prisutan je stalni pritisak konkurencije iz velikih mediteranskih proizvođača kao što su Španija, Italija i Grčka. U takvim uslovima, povezivanje stručnjaka nije luksuz, već neophodnost za opstanak manjih proizvođača iz Hercegovine, Crne Gore i Dalmacije koji se bore za opstanak na otvorenom tržištu. Program festivala obuhvata stručne radionice, edukativne sadržaje i degustacije, ali fokus je pomeren ka onome što proizvođačima najteže pada – brendiranju i plasmanu. Poseban akcenat stavljen je na razvoj oleo turizma, koncepta koji povezuje maslinjake, lokalnu gastronomiju i turističku ponudu destinacije. Cilj je da hercegovačka maslina prestane da bude priča za usku porodicu i postane prepoznatljiv brend. Prijave su otvorene putem imejl adrese oleotrebinje@gmail.com, bez birokratskih barijera, što omogućava svima koji žele da uče da prisustvuju. Za srpske poljoprivrednike dešavanja u Trebinju su relevantna iz dva ključna razloga. Prvi je tržišni, jer maslinovo ulje iz regiona direktno konkuriše na policama srpskih marketa, pa razumevanje tih tokova pomaže uvoznicima i distributerima da bolje pozicioniraju robu. Drugi razlog je metodološki i daleko važniji. Model oleo turizma i povezivanja proizvodnje sa destinacijskim brendiranjem može se primeniti na bilo koju srpsku poljoprivrednu nišu. Bilo da je reč o malini u Arilju, vinu u Šumadiji ili papriči u južnoj Srbiji, princip dodate vrednosti kroz turizam i priču o proizvodu ostaje isti. Srpski farmeri moraju shvatiti da sirovina vredi manje od iskustva. Ono što Trebinje radi sa maslinarstvom predstavlja paradigmu koju srpska poljoprivreda mora da preuzme ako želi održiv razvoj. Razlika između poljoprivrede koja preživljava i one koja se razvija nije samo u klimi ili visini subvencija, već u viziji koja povezuje polje, pogon za preradu i sto za degustaciju. Lokalni proizvođači u Srbiji se i dalje često bore sa osnovnim pitanjima kako prodati sirovinu po ceni koja pokriva troškove, dok koncept turističkog pakovanja proizvoda mnogima zvuči kao luksuz iz drugog sveta. Ipak, to su govorili i hercegovački maslinari pre pet godina. Ako srpski poljoprivrednici ne nauče iz tuđih iskustava i ne povežu lance vrednosti, platiće školarinu koja je uvek skuplja od ulaznice za ovakav festival.